Balansirana ishrana i zdrave navike pomažu ženama da lakše upravljaju dijabetesom i spreče komplikacije

Dijabetes je hronična bolest koja pogađa svaku devetu ženu u svetu, a nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi pravilno. Kao posledica toga, nivo šećera u krvi ostaje povišen, što može dovesti do raznih zdravstvenih problema i uticati na svakodnevni život i dugoročno zdravlje žena.

Stručnjaci naglašavaju da je uz pravovremenu dijagnozu, odlična ishrana i odgovarajuća terapija ključ uspešnog upravljanja dijabetesom. Redovno vežbanje i zdrave navike dodatno smanjuju rizik od komplikacija, a žene koje vode računa o ishrani imaju bolju kontrolu bolesti.

Najčešći simptomi kod žena su pojačana žeđ, često mokrenje, osećaj umora, nagli gubitak težine i zamućen vid. Ipak, mnoge žene simptome pripisuju stresu ili hormonskim promenama pa bolest često ostaje neprepoznata u početku. Neliječeni dijabetes može uzrokovati ozbiljne probleme kao što su bolesti srca, oštećenje bubrega, problemi sa vidom i oštećenje nerava. Žene su posebno osetljive na određene komplikacije, a tokom trudnoće postoji i veći rizik za gestacijski dijabetes, koji može uticati i na majku i na dete. Zato je preporučljivo redovno proveravati nivo šećera u krvi, naročito kod žena sa porodičnom istorijom bolesti ili kod gojaznosti.

Da bi svakodnevni život sa dijabetesom bio lakši, preporučuje se uravnotežena ishrana sa puno svežeg povrća, integralnih žitarica, nemasnih proteina i zdravih masti, dok bi trebalo izbegavati prerađene šećere i gazirane napitke. „Umerena fizička aktivnost, poput brze šetnje ili laganog vežbanja, poboljšava osetljivost na insulin i pomaže održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi“, izjavljuje dr Ana Petrović, specijalista endokrinologije. Takođe, važno je redovno pratiti nivo šećera u krvi i pridržavati se terapije koju prepiše lekar. „Svaka žena treba da se posavetuje sa svojim lekarom kako bi prilagodila ishranu, fizičku aktivnost i terapiju svojim potrebama“, dodaje dr Petrović. Podrška porodice i okoline ima veliku ulogu u održavanju zdravih navika i motivaciji.

Ako primetite neki od navedenih simptoma ili imate pitanja, obavezno se obratite svom izabranom lekaru kako biste dobili tačnu dijagnozu i savet.

Inspirativna priča Keli Klark o kasnom majčinstvu, izazovima i prednostima vantelesne oplodnje posle 50. godine

Keli Klark iz Velike Britanije odlučila je da postane majka sa 50 godina, iako su joj mnogi govorili da je za to prekasno. Otputovala je u Atinu, gde je prošla kroz proces vantelesne oplodnje koristeći doniranu jajnu ćeliju i spermu. Iako su lekari smatrali da je previše stara za trudnoću, Keli je bila uporna i danas, sa 55 godina, uživa u ulozi majke petogodišnje devojčice. Ova odluka joj je, kako sama kaže, donela najlepše dane u životu.

Pre nego što je postala majka, Keli je radila kao stjuardesa i na rukovodećim pozicijama na aerodromu. Pandemija je promenila njen život, ostala je bez posla i živela od socijalne pomoći pre nego što se prekvalifikovala za instruktorku plivanja. To je nije zaustavilo da ispuni svoju najveću želju. VTO postupak u Grčkoj koštao ju je nešto manje od 3.500 evra, uključujući letove i smeštaj. Lekari su joj savetovali upotrebu donirane jajne ćelije zbog manjeg rizika po zdravlje.

Keli je izabrala anonimnog donora sperme, želeći da sama donosi sve odluke u vezi sa vaspitanjem deteta. Iako su je britanski lekari nazivali „gerijatrijskim slučajem“, ona ističe da je tada bila u sjajnoj formi i bez zdravstvenih problema. Njene reči su: „Nije od moje jajne ćelije, ali je moja. Ja sam je nosila i bez mene ne bi bila ovde“.

Biti starija i samohrana majka ima svoje izazove, ali Keli smatra da joj životno iskustvo daje prednost u roditeljstvu. Kaže: „Odradila sam svoje – izlazila sam, putovala, plivala sa ajkulama. Sada mogu sve to da podelim sa ćerkom kroz fotografije. Ne žalim za prošlim vremenima i ne treba mi dadilja, jer sada živim svoj najbolji život sa njom“.

Naučna istraživanja pokazuju da šanse za uspeh vantelesne oplodnje opadaju sa godinama. Italijanska studija na 1.774 žene pokazala je da se nakon 49. godine mogućnost uspešne trudnoće značajno smanjuje, čak i kod donirane jajne ćelije, a rizik od pobačaja je dvostruko veći nego kod žena između 35 i 40 godina. Ipak, podaci iz Velike Britanije pokazuju da je u poslednjih deset godina broj žena u pedesetim koje koriste VTO sa doniranim jajnim ćelijama porastao za 67%. Keli Klark je kroz trudnoću prošla bez ozbiljnih komplikacija – imala je samo migrene, oticanje zglobova i neobičnu želju za jagodama i ananasom.

Trenutno Keli radi kao asistentkinja u nastavi u istoj školi koju pohađa njena ćerka, uspešno usklađujući posao i porodične obaveze. Neposredno pre prvog rođendana ćerke otplatila je hipoteku, želeći da obezbedi stabilnost za porodicu. Njena ćerka je radoznala, pametna i voli da čita i piše.

Keli ohrabruje žene koje razmišljaju o kasnijem majčinstvu: „Ako razmišljate o tome, preporučujem vam 100 odsto. Kajaćete se ako ne probate. Na kraju krajeva, stari ste onoliko koliko se osećate starim“.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Mnogi i dalje veruju da je vrednost 120/80 mmHg jedini pokazatelj zdravog krvnog pritiska. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ta brojka predstavlja idealnu vrednost, ali ne i jedinu koja se smatra normalnom. Sa godinama se menjaju krvni sudovi i organizam, pa se razlikuju i referentne vrednosti krvnog pritiska.

Da li je 120/80 jedina normalna vrednost?

Iako se godinama upravo 120/80 navodio kao „zlatni standard“, lekari danas ističu da procena krvnog pritiska zavisi od više faktora, među kojima su godine, opšte zdravstveno stanje i prisustvo drugih bolesti.

Zbog prirodnih promena u elastičnosti krvnih sudova, vrednosti koje su uobičajene kod osobe od 25 godina nisu iste kao kod osobe starije od 60 godina.

Orijentacione vrednosti krvnog pritiska prema godinama

Prema stručnim smernicama, prosečne vrednosti mogu izgledati ovako:

• 20–30 godina: oko 120/75 do 125/80 mmHg
• 30–40 godina: oko 125/80 do 130/85 mmHg
• 40–50 godina: oko 130/85 do 135/85 mmHg
• 50–60 godina: oko 135/85 do 140/90 mmHg
• Stariji od 60 godina: do 140/90 mmHg, uz redovne lekarske kontrole.

Važno je naglasiti da ove vrednosti predstavljaju orijentir i ne mogu same po sebi da potvrde ili isključe dijagnozu. Jedno pojedinačno merenje nije dovoljno za procenu zdravstvenog stanja.

Različite preporuke Evrope i Amerike

Evropske i američke smernice razlikuju se kada je reč o granici za povišen krvni pritisak.

Američke preporuke, koje su uvedene 2017. godine, smatraju da hipertenzija prvog stepena počinje već pri vrednostima od 130–139/80–89 mmHg, dok evropski stručnjaci u tim slučajevima prvenstveno preporučuju promenu životnih navika, a ne odmah uvođenje terapije.

Prema objašnjenju interniste, kardiologa i kliničkog hipertenziologa prof. dr Vesne Stojanov, vrednosti 140/90 mmHg i više uglavnom zahtevaju lečenje koje podrazumeva kombinaciju promena životnog stila i, po potrebi, terapije lekovima.

Zašto je hipertenzija opasna?

Povišen krvni pritisak često ne izaziva nikakve simptome, zbog čega ga nazivaju i „tihim ubicom“. U velikom broju slučajeva uzrok nije moguće precizno utvrditi, a bolest može godinama napredovati neprimećeno.

Kada se simptomi ipak pojave, najčešće uključuju:

• glavobolju, posebno u predelu potiljka,
• zujanje u ušima,
• svetlucanje ili smetnje pred očima,
• osećaj pritiska ili bola u grudima.

Prema dostupnim podacima, nelečena hipertenzija značajno povećava rizik od moždanog udara, dok Svetska zdravstvena organizacija upozorava da veliki broj ljudi ni ne zna da ima povišen krvni pritisak.

Kako pravilno izmeriti krvni pritisak?

Da bi rezultati bili što pouzdaniji, preporučuje se da pritisak merite:

• ujutru pre prve kafe i uveče,
• nakon najmanje pet minuta odmora u sedećem položaju,
• nekoliko dana uzastopno u približno isto vreme.

Lekari savetuju da se vodi dnevnik merenja tokom sedam dana, jer prosečne vrednosti daju mnogo realniju sliku od jednog slučajnog merenja.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne može zameniti pregled lekara. Ukoliko su vrednosti krvnog pritiska duže vreme povišene ili imate tegobe, obavezno se obratite svom izabranom lekaru ili kardiologu.