Prema zvaničnim podacima, napad je započeo u ranim jutarnjim satima sa teritorije Albanije

Bitka na Košarama počela je 9. aprila 1999. godine, na Veliki petak, tokom sedamnaestog dana NATO agresije na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Prema dostupnim podacima, žestoki napad na karaulu Košare izveden je sa teritorije Albanije, a pripadnici Vojske Jugoslavije pružili su snažan otpor brojnijem neprijatelju.

Strategija napadača bila je usmerena na probijanje granice na Košarama, sa ciljem otvaranja puta za prodor u Metohiju i dublje na Kosovo, čime bi se omogućila kopnena invazija NATO trupa. Vojska Jugoslavije je, nakon 67 dana borbi, uspela da spreči ostvarenje ovog plana.

Prema zvaničnoj informaciji, na albanskoj strani nalazilo se oko 12.000 vojnika NATO, uključujući 5.000 američkih pripadnika, sa najmanje 30 tenkova i 26 borbenih helikoptera tipa Apač. Karaula Košare je izabrana za mesto proboja zbog specifične konfiguracije terena i relativno niže nadmorske visine u odnosu na suprotnu stranu granice.

Sam napad započeo je artiljerijskim dejstvima prema karauli Morina oko 3.00 časa, 9. aprila, a potom je, oko 4.30, vatra usmerena i na Košare. U napadima su korišćeni minobacači, topovi i haubice, a preciznost minobacačke vatre se, prema izveštajima, dovodi u vezu sa prisustvom pripadnika Legije stranaca.

Oko 6.00 časova, teroristi su pokrenuli masovni napad na tri pravca: ka samoj karauli Košare i prema strategijskim tačkama Maja Glava i Rasa Košare. U napadu je učestvovalo oko 1.500 pripadnika dve brigade takozvane OVK, uz artiljerijsku podršku iz Albanije, dok je na tom delu granice bilo nešto više od stotinu pripadnika Vojske Jugoslavije.

Tokom napada, na srpske položaje dejstvovao je i NATO iz vazduha, koristeći različita ubojna sredstva, uključujući i kasetne bombe.

Zvanične institucije obeležavaju početak ove bitke kao jedan od najvažnijih događaja tokom sukoba 1999. godine na jugoslovensko-albanskoj granici.

Prema zvaničnim podacima saobraćaj se na autoputevima i putničkim terminalima graničnih prelaza odvija nesmetano

Saobraćaj na naplatnim rampama autoputeva u Republici Srbiji odvija se bez zadržavanja, saopštili su nadležni jutros. Prema informacijama Uprave granične policije, ni na putničkim terminalima graničnih prelaza nema čekanja za putnička vozila.

Međutim, na teretnim terminalima zabeležena su čekanja kamiona na izlazu iz zemlje. Na graničnom prelazu Horgoš kamioni čekaju 120 minuta, na Batrovcima 480 minuta, na Šidu 240 minuta, na prelazu Sremska Rača 60 minuta, dok se na Bezdanu čeka 180 minuta. Na ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja za sve kategorije vozila.

“Saobraćaj se na većini graničnih prelaza i na naplatnim rampama odvija nesmetano, osim na pojedinim teretnim terminalima gde su zabeležena duža čekanja”, navodi se u saopštenju nadležnih službi.

Porodice širom Srbije koriste prirodne tehnike i materijale za ukrašavanje jaja uoči Uskrsa

Na Veliki petak, dan koji prethodi Uskrsu, širom Srbije tradicionalno se farbaju uskršnja jaja, a mnoge porodice biraju prirodne boje i tehnike ukrašavanja. Prvo obojeno jaje, poznato kao čuvarkuća, prema običaju treba da bude crveno i čuva se tokom cele godine.

U prošlosti, jaja su se najčešće bojala lukovinom i koprivom, što je i danas ostalo popularno zbog bezbednosti i prirodnog porekla boje. Za pripremu boje od lukovine, lukovina se potapa u vodu i ostavlja nekoliko sati, nakon čega se dodaju jaja sobne temperature, so i sirće, pa se sve kuva oko 15 minuta. Ova metoda omogućava da jaja ostanu zdrava i bezbedna za konzumaciju, čak i ako dođe do pucanja ljuske.

Za izradu šara koriste se listovi biljaka koji se prislone uz jaje i učvrste čarapom, nakon čega se jaje potapa u boju. Tehnika šaranja voskom podrazumeva nanošenje rastopljenog voska na jaje pre bojenja, dok se gumice koriste za postizanje linijskih šara tokom kuvanja.

Alternativno, jaja se mogu ukrašavati dekupaž tehnikom – na kuvana jaja se stavlja izrezak salvete sa uskršnjim motivima i premazuje umućenim belancetom. Ova metoda ne ostavlja tragove boje na belancetu i pogodna je za one koji preferiraju dekorativna jaja bez hemikalija.

Kuvanje u vinu omogućava dobijanje jaja sa kristalima, gde se sirova jaja kuvaju u vinu sa dodatkom šećera i soli, a zatim ostavljaju da se ohlade u toj tečnosti radi intenzivnije boje i sjaja. Da bi jaja dodatno zasijala, savetuje se premazivanje uljem ili parčetom slanine, a višak masnoće se uklanja suvom pamučnom krpom.