Svi požari na planinama Stolovi i Goč su ugašeni, a tokom intervencije nije bilo povređenih ni nastradalih.

Šumski požari na planinama Stolovi i Goč ugašeni su nakon višednevne borbe sa vatrom, potvrdio je Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova. Akcija gašenja na ovim lokacijama završena je uspešno, a prema zvaničnom saopštenju, nije bilo povređenih ni nastradalih lica tokom intervencija.

Zahvaljujući posvećenosti i profesionalnosti vatrogasaca-spasilaca, kao i pilota Helikopterske jedinice i ostalih angažovanih snaga, šumski požari na Stolovima kod Kraljeva i na Goču kod Vrnjačke Banje stavljeni su pod kontrolu i potpuno ugašeni. Zbog izuzetno složenih uslova na terenu, gašenje požara je bilo otežano, ali su svi učesnici reagovali brzo i efikasno.

Detalji intervencije i angažovanih službi

Prema rečima Dačića, akcija gašenja zahtevala je koordinaciju više službi. Vatrogasci-spasioci i piloti Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, zajedno sa drugim službama, radili su neprekidno kako bi sprečili širenje vatre i zaštitili okolne oblasti. Takođe, sve aktivnosti sprovedene su sa ciljem da ne dođe do povređivanja ljudi, što je i postignuto.

On je naglasio da je efikasnom intervencijom nadležnih službi uspešno odbranjena šira okolina od požara. Zbog toga su sve potencijalne posledice po lokalno stanovništvo i imovinu izbegnute. U međuvremenu, službe nadziru područja kako bi se sprečilo eventualno ponovno izbijanje vatre.

Važnost brzog reagovanja u slučaju šumskih požara

Ovakve situacije pokazuju koliko je važno imati spremne i obučene timove za vanredne situacije. Efikasnost u gašenju šumskih požara na Stolovima i Goču omogućila je da se izbegnu veće štete i zaustavi širenje vatre na druge delove planinskog područja. Pored toga, izostanak povređenih ili nastradalih ljudi još jednom potvrđuje profesionalnost i posvećenost svih učesnika u akciji.

Konačno, prema zvaničnoj izjavi, šumski požari na Stolovima i Goču su ugašeni, a redovne patrole i dalje nadgledaju teren kako bi se održala bezbednost i stabilnost u regionu.

Pilot-projekat ‘Vrati lek’ trenutno se sprovodi u Beogradu, a slede Novi Sad i Niš pre uvođenja sistema u celoj zemlji.

Odgovorno i bezbedno zbrinjavanje farmaceutskog otpada u Srbiji dobija novu dimenziju zahvaljujući pilot-projektu „Vrati lek“, koji se trenutno realizuje na teritoriji opštine Zvezdara u Beogradu. Prema izjavama ministarke zaštite životne sredine Sare Pavkov, tokom naredne godine planirano je uvođenje sveobuhvatnog sistema na celoj teritoriji države. Kroz ovaj projekat građani koji kod kuće imaju stare ili neiskorišćene lekove mogu ih bezbedno predati u apotekama koje učestvuju u inicijativi.

Pilot-projekat ‘Vrati lek’ i prve reakcije građana

U okviru pilot-projekta, akcenat je na odgovornom zbrinjavanju farmaceutskog otpada u Srbiji, a trenutno ga testiraju stanovnici Beograda. Projekat će trajati mesec dana u glavnom gradu, a zatim se seli u Novi Sad i Niš, gde će građani takođe imati priliku da odlože svoje neiskorišćene lekove na odgovarajući način. Ova inicijativa ima za cilj da se građanima pruži jednostavno i sigurno rešenje za farmaceutski otpad, sprečavajući njegovo neadekvatno odlaganje koje može biti štetno za životnu sredinu.

Ministarka Pavkov je istakla da je tokom obilaska apoteka, zajedno sa predsednikom vlade prof. dr Đurom Macutom, imala priliku da se uveri kako projekat funkcioniše u praksi. „Videli smo kako građani mogu da predaju stare lekove u apotekama koje su deo ovog pilot-projekta na Zvezdari. Ponosni smo na odziv i odgovornost građana“, izjavila je Pavkov.

Plan širenja sistema i značaj za životnu sredinu

Nakon što se pilot-projekat završi u tri velika grada, od sledeće godine planirano je da sistem odgovornog zbrinjavanja farmaceutskog otpada u Srbiji bude dostupan na celoj teritoriji države. Ovaj potez predstavlja važan korak u pravcu očuvanja životne sredine, jer pravilno odlaganje lekova sprečava zagađenje zemljišta i voda, kao i potencijalne negativne posledice po zdravlje ljudi i životinja.

Premijer Srbije, prof. dr Đuro Macut, podržao je inicijativu i naglasio njen značaj, navodeći da je važno da svaki građanin bude deo ovog procesa. Zahvaljujući zajedničkim naporima nadležnih institucija i građana, očekuje se da će sistem biti efikasno implementiran i omogućiti odgovorno upravljanje farmaceutskim otpadom širom zemlje.

Dalji koraci u realizaciji i podizanje svesti

Kao rezultat pilot-projekta, institucije planiraju da analiziraju prikupljene podatke i iskustva iz Beograda, Novog Sada i Niša, kako bi unapredile model pre nego što ga prošire na celu Srbiju. Osim toga, planirane su i edukativne kampanje usmerene na podizanje svesti među građanima o važnosti bezbednog odlaganja lekova i zaštite životne sredine. Ove aktivnosti bi trebalo da doprinesu većoj informisanosti i odgovornosti celokupnog društva kada je u pitanju farmaceutski otpad u Srbiji.

Roditelji dece sa retkim bolestima od 1. oktobra mogu podneti zahtev za status negovatelja i ostvariti nova socijalna prava.

Uvođenje statusa roditelja negovatelja u Srbiji predstavlja značajan korak u razvoju sistema socijalne zaštite, posebno za porodice koje žive sa retkim bolestima. Prema saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, roditelji dece koja su korisnici uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć moći će od 1. oktobra da podnesu zahtev za ostvarivanje ovog prava.

Nakon što kompletiraju potrebnu dokumentaciju, rok za odgovor nadležnih je 15 dana. Roditelji koji steknu status negovatelja ulaze u radni odnos, ostvarujući mesečnu naknadu od 65.000 dinara, uz uplatu poreza i doprinosa. Takođe, obezbeđeno im je penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja naglasila je da je status roditelja negovatelja važan početak za brojne roditelje koji su svoj život posvetili nezi svoje dece.

Status roditelja negovatelja u Srbiji: novi korak u podršci porodicama

Na 7. regionalnoj konferenciji o retkim bolestima, ministarka je istakla primer majke koja je više od dve decenije brinula o svom detetu sa retkom bolešću. Kako je navela, prazna radna knjižica te majke simbolizuje godine neprepoznatog rada. “Od 1. oktobra to se menja. Radne knjižice tih ljudi više neće biti prazne. Ne postoji naknada za roditeljsku ljubav, ali postoji obaveza države da te ljude vidi, zaštiti, zagrli, podrži i pomogne”, naglasila je ministarka.

Ona je podvukla da status roditelja negovatelja čini samo jedan deo šire politike podrške porodicama, jer je potrebno nastaviti razvoj usluga u zajednici. Ministarka je naglasila da se uvođenjem ovog statusa ne završava podrška, već da je cilj obuhvatiti i druge članove porodice koji se suočavaju sa izazovima retkih bolesti.

Proširenje usluga i nove inicijative Ministarstva

Kako je saopšteno, Ministarstvo je već uvelo uslugu inkluzivnog asistenta, a uz podršku međunarodnih partnera planira da uključi i stanovništvo iz ruralnih područja u sistem socijalne zaštite. Cilj je razviti široku lepezu usluga, poput pomoći u kući, ličnog i porodičnog asistenta, dnevnog boravka i personalnog asistenta, kako bi svaki građanin kome je potrebna podrška mogao da je dobije u svojoj zajednici.

Ove godine planirano je obezbeđivanje 13 kombi vozila za različite krajeve Srbije, namenjenih prevozu osoba sa invaliditetom. Ova inicijativa posebno je značajna za opštine koje do sada nisu imale pristup organizovanom prevozu pristupačnim vozilima.

Podrška udruženjima i važnost ranog prepoznavanja retkih bolesti

Ministarka je naglasila važnost stalnog unapređivanja znanja stručnjaka za rano prepoznavanje retkih bolesti. Istakla je potrebu da se oblast retkih bolesti još bolje istražuje, kako bi se na vreme reagovalo i pomoglo porodicama. Pozvala je udruženja koja zastupaju interese porodica sa retkim bolestima da budu partneri Ministarstvu u predlaganju i realizaciji rešenja.

“Mi nismo rivali, već jedna kuća sa jednom vizijom i jednim ciljem – da pomognemo da te porodice budu sigurnije i osete podršku, zaštitu i oslonac”, izjavila je ministarka. Dodala je da je uloga udruženja pacijenata i porodica nemerljiva, jer ona svakodnevno ukazuju na probleme i podstiču institucije na unapređenje sistema.

Na kraju, ministarka je istakla da će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ostati partner svim porodicama i udruženjima, kako bi zajedničkim snagama unapredili status roditelja negovatelja u Srbiji i pružili širu podršku osobama sa retkim bolestima.