Stručnjaci ističu stabilan plasman i rast potražnje za borovnicom, napominjući važnost pravilne analize zemljišta

Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao četvrta zemlja u Evropi po proizvodnji borovnica, potvrđeno je u najnovijim izjavama stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta. Ova voćna kultura beleži kontinuirani rast izvoza, a cena visokokvalitetnih plodova dostiže i do osam evra po kilogramu.

Profesor Zoran Keserović naveo je da je Srbija prepoznata na evropskom i svetskom tržištu zahvaljujući modernoj tehnologiji proizvodnje borovnica i povoljnim agroekološkim uslovima. Istakao je da se berba u Srbiji poklapa sa završetkom sezone u Portugaliji, što dodatno olakšava plasman proizvoda.

“Borovnica je postala značajna u izvozu, uz jabuku, malinu, smrznutu višnju i kupinu. Perspektiva za narednih deset godina je velika, ali je neophodno pažljivo birati uslove za podizanje zasada”, izjavio je profesor Keserović. On je upozorio da su hemijska i mehanička analiza zemljišta i vode ključne za uspeh u proizvodnji.

Prema njegovim rečima, borovnica je jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta, posebno na malim parcelama. Oko 40 odsto gazdinstava u Srbiji ima do dva hektara, a 75 odsto do pet hektara, što omogućava značajne prihode i sa manjih površina.

Profesor Keserović naglašava i važnost izbora lokacije za zasade, izbegavajući ravničarske krajeve podložne većim padavinama. Dodaje da se borovnica može uspešno gajiti i u kontejnerima, što omogućava bolju kontrolu navodnjavanja.

“Borovnica je deficitarna voćna vrsta i Srbija ima šansu da brzo osvoji evropsko i svetsko tržište, ali je potrebno raditi na njenom brendiranju i zaštiti”, zaključio je Keserović. Prema navodima stručnjaka, prošlogodišnji izvoz borovnice postizao je cene između sedam i osam evra po kilogramu, uz mogućnost berbe u dva navrata kod pojedinih sorti.

Nacionalna asocijacija turističkih agencija potvrdila početak pune primene EES sistema, očekuju se duža zadržavanja

Svi građani Srbije koji planiraju putovanja tokom uskršnjih praznika van zemlje treba da budu spremni na promene na granicama, jer od 10. aprila počinje puna primena EES (Entri/Egzit) sistema na svim prelazima Šengen zone. Kako je potvrđeno od strane Nacionalne asocijacije turističkih agencija, ovaj režim donosi strože procedure registracije i obaveznu verifikaciju identiteta prilikom svakog prelaska granice, bez obzira na vrstu prevoza.

Direktor asocijacije Aleksandar Seničić istakao je da će nova pravila zahtevati bolju organizaciju putovanja i povećanu strpljivost građana, s obzirom na očekivana čekanja. “Gde god da budemo prelazili granicu, moraćemo da budemo registrovani. Procedura traje neko vreme i sigurno će prouzrokovati čekanja na graničnim prelazima”, naveo je Seničić.

U slučaju da dođe do ozbiljnih zastoja, Evropska komisija omogućila je državama članicama privremenu suspenziju sistema, što predstavlja određenu meru sigurnosti za putnike. “Svaka zemlja može da donese odluku da se u periodima velikih gužvi suspenduje sistem EES na neko vreme”, precizirao je Seničić.

On je takođe razjasnio da registracija nije jednokratna, već se zahteva prilikom svakog ulaska u Šengen zonu, uključujući proveru pasoša, fotografisanje i eventualno davanje otisaka prstiju.

Za letnju sezonu se očekuje manji pritisak na prelazu Evzoni zbog zatvaranja granice između Bugarske i Grčke, što bi moglo olakšati tok saobraćaja. Pravila, međutim, ostaju obavezna i nepromenjena, te se građanima savetuje da se blagovremeno informišu i planiraju putovanja u skladu sa novim procedurama.

Snimak prikazuje posledice napada nemačke avijacije u kojem su uništene brojne zgrade i kulturne ustanove

Jedini originalni snimak razorenog Beograda nakon bombardovanja 6. aprila 1941. godine ponovo je dostupan javnosti. Ovaj materijal, koji je decenijama bio sklanjan, prikazuje razmere uništenja u prestonici tokom napada nemačke avijacije, bez prethodne objave rata. Prema dostupnim podacima, Beograd je tada pretrpeo ogromna razaranja – uništeno je 714 zgrada, dok je više od 9.000 objekata oštećeno, uključujući Narodnu biblioteku Srbije na Kosančićevom vencu.

Tokom napada 6. aprila, prema zvaničnim informacijama, grad je bio bombardovan tri puta u toku istog dana, a napadi su nastavljeni i narednih dana. U napadu je učestvovalo ukupno 880 aviona, a izbačeno je oko 440 tona razornih i zapaljivih bombi, uz korišćenje padobranskih mina velike razorne moći. Pored uništenih državnih i vojnih institucija, stradale su i brojne administrativne, zdravstvene i kulturne ustanove, a znatan deo stambenog fonda je oštećen ili uništen.

Tačan broj žrtava nikada nije utvrđen, ali prema zvaničnim podacima život je izgubilo najmanje 2.271 lice, dok nemački izvori navode broj od oko 4.000 poginulih, uključujući one koji su ostali zatrpani pod ruševinama. Više stotina građana nastradalo je i u javnim skloništima koja su bila pogođena tokom bombardovanja.

Snimak, koji je tek nedavno postao dostupan, prema navodima sa društvenih mreža, ima posebnu vrednost jer prikazuje autentične kadrove Beograda neposredno nakon napada, za razliku od ranijih dokumentarnih filmova u kojima su korišćeni arhivski snimci drugih gradova. Uništenje Narodne biblioteke Srbije, sa oko 350.000 knjiga i vrednim zbirkama, ostalo je jedan od simbola stradanja grada u aprilskom bombardovanju.