Vernici širom zemlje započinju poslednju sedmicu posta, obeleženu molitvom, pripremama i tradicionalnim zabranama
Vernici pravoslavne veroispovesti širom Srbije danas ulaze u poslednju, najstrožu nedelju velikog posta, koja vodi ka proslavi Vaskrsa. Ova sedmica, poznata i kao Strasna nedelja, započinje Strasnim ponedeljkom i donosi pojačane molitve, bdenje i strogi post u znak pripreme za najveći hrišćanski praznik.
Tokom Strasne nedelje, prema narodnim običajima, vernicima se savetuje suzdržavanje od pojedinih radnji, uključujući bračne odnose i određene kućne poslove, dok se istovremeno obavljaju pripreme za Vaskrs. Na Veliku sredu, žene tradicionalno izbegavaju šivenje, a u pojedinim regionima se bere lekovito bilje za zaštitu od zlih sila. Veliki četvrtak je posvećen poljoprivrednim radovima, pri čemu je dozvoljena samo setva bostana, dok žene u nekim krajevima odlaze na reku i pale sveće za preminule.
Veliki petak se smatra najstrožim danom posta i danom sećanja na stradanje Isusa Hrista, kada se u domaćinstvima boje vaskršnja jaja, često crvenom bojom kao simbol vaskrsenja. U nekim oblastima, jaja se ostavljaju u crkve ili koriste za zaštitu stoke. Velika subota donosi nastavak farbanja jaja i pripremu posebnih vaskršnjih kolača uoči praznika.
Na dan Vaskrsa, vernici obeležavaju Isusovo vaskrsenje kroz zajedničku proslavu, ukrašavanje jaja i tradicionalne običaje, slaveći obnovu života i nade. Ova sedmica, sa svim svojim pravilima i ritualima, ima dubok duhovni značaj za hrišćansku zajednicu u Srbiji.
