Dok se tokom letnjih talasa neki ljudi bez problema kreću po najvećoj vrućini, drugi već posle nekoliko minuta na suncu osećaju iscrpljenost, vrtoglavicu i nedostatak vazduha. Iako mnogi misle da je stvar samo u „navici“ ili izdržljivosti, stručnjaci objašnjavaju da način na koji telo reaguje na visoke temperature zavisi od brojnih faktora.

Razlike postoje u načinu na koji organizam reguliše temperaturu, koliko se efikasno hladi i kako reaguje na opterećenje koje donosi toplota.

Nije svima isti „termometar“ u telu

Ljudski organizam pokušava da održava telesnu temperaturu oko 37 stepeni, bez obzira na spoljašnje uslove.

Kada je napolju vruće, telo aktivira nekoliko mehanizama:

• širi krvne sudove kako bi oslobodilo toplotu;
• pojačava znojenje;
• ubrzava rad srca;
• menja način na koji telo raspoređuje krv.

Kod nekih ljudi ovi mehanizmi rade veoma efikasno, dok kod drugih organizam mnogo teže podnosi toplotno opterećenje.

Znojenje je jedan od glavnih faktora

Znoj je prirodni sistem hlađenja tela. Kada ispari sa kože, odnosi deo toplote i pomaže da se organizam rashladi.

Međutim, ljudi se razlikuju po količini znojenja.

Neko počne da se znoji već na blagoj vrućini, dok se drugi gotovo ne znoje. Važno je napomenuti da veće znojenje ne znači nužno da je osoba „slabija“ na vrućini – upravo suprotno, to može biti znak da telo aktivno pokušava da se rashladi.

Problem nastaje kada je vazduh veoma vlažan, jer tada znoj teže isparava i hlađenje postaje manje efikasno.

Kondicija i navika imaju veliku ulogu

Ljudi koji često borave na visokim temperaturama ili treniraju u toplim uslovima mogu razviti bolju toleranciju na vrućinu.

Proces poznat kao aklimatizacija omogućava telu da se postepeno prilagodi. Kod takvih osoba znojenje može početi ranije, srce efikasnije pumpa krv, a organizam bolje čuva tečnost.

Zbog toga radnici na otvorenom ili sportisti često bolje podnose visoke temperature od ljudi koji većinu vremena provode u klimatizovanim prostorijama.

Zašto neki ljudi osećaju da „ne mogu da dišu“?

Visoke temperature posebno teško podnose osobe koje imaju probleme sa srcem i plućima.

Na vrućini telo šalje više krvi ka koži kako bi se rashladilo, što dodatno opterećuje srce. Kod osoba sa određenim zdravstvenim problemima to može izazvati osećaj nedostatka vazduha, umora ili pritiska u grudima.

Topao vazduh takođe može pogoršati tegobe kod ljudi sa astmom i drugim respiratornim bolestima, naročito kada je prisutna visoka vlažnost ili zagađenje vazduha.

Telesna građa takođe utiče

Na podnošenje vrućine utiču i:

• telesna masa;
• količina potkožnog masnog tkiva;
• godine života;
• nivo fizičke aktivnosti.

Osobe sa većom telesnom masom često imaju veće teškoće pri rashlađivanju jer telo proizvodi više toplote, dok masno tkivo otežava njeno oslobađanje.

Zašto stariji ljudi teže podnose leto?

Sa godinama se menjaju sposobnosti organizma da reguliše temperaturu.

Starije osobe često imaju slabiji osećaj žeđi, manje efikasan sistem znojenja i sporiju reakciju tela na promene temperature.

Zbog toga su izložene većem riziku od dehidracije i toplotnog udara.

Genetika može igrati ulogu

Neke razlike u podnošenju toplote povezane su i sa genetikom.

Ljudi se razlikuju u načinu na koji njihovo telo reguliše cirkulaciju, znojenje i reakciju na toplotni stres. Zbog toga dve osobe iste starosti i slične kondicije mogu potpuno drugačije reagovati na isti vremenski uslov.

Kada vrućina postaje opasna?

Normalno je da se tokom vrelih dana osećate umorno, ali postoje simptomi koji zahtevaju oprez:

• jaka slabost;
• vrtoglavica;
• mučnina;
• glavobolja;
• ubrzan rad srca;
• konfuzija;
• gubitak svesti.

Posebno opasan znak je prestanak znojenja uz veoma visoku telesnu temperaturu, što može ukazivati na toplotni udar.

Najbolja zaštita je slušati telo

Stručnjaci savetuju da se tokom velikih vrućina ne testira izdržljivost organizma. Redovan unos tečnosti, izbegavanje najtoplijeg dela dana, lagana odeća i pauze u hladu mogu značajno smanjiti rizik.

Iako neki ljudi deluju kao da im visoke temperature uopšte ne smetaju, a drugi se bore već na početku vrelog dana, razlika nije samo u „navici“. Način na koji podnosimo vrućinu rezultat je kombinacije genetike, kondicije, godina, zdravstvenog stanja i sposobnosti tela da se efikasno rashladi.