Od početka juna registrovano 18 slučajeva zaraze groznicom Zapadnog Nila, većina sa težim neuroinvazivnim oblikom.

U Srbiji je od početka juna registrovano ukupno 18 slučajeva bolesti groznica Zapadnog Nila, prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Groznica Zapadnog Nila u Srbiji najčešće se javlja kao sezonska bolest, a ove godine čak 15 od ukupno 18 zaraženih ima najteži, neuroinvazivni oblik bolesti. Prvi slučajevi zabeleženi su 6. avgusta kod dve osobe u Beogradu, dok je do 30. avgusta broj obolelih porastao na 18.

Raspored slučajeva i demografski podaci

Slučajevi su registrovani na teritoriji sedam okruga. Najveći broj zaraženih, sedam, nalazi se u Beogradu. U Srednjobanatskom i Južnobačkom okrugu zabeležena su po tri slučaja, dok Južnobanatski okrug ima dva. Preostala tri slučaja podeljena su na Severnobanatski, Šumadijski i Zapadnobački okrug, gde je u svakom registrovan po jedan slučaj. Među obolelima je 12 osoba muškog i šest osoba ženskog pola, a prosečna starost iznosi 63,2 godine. Osim toga, zvanični podaci pokazuju da je većina zaraženih razvila najteži oblik bolesti.

Groznica Zapadnog Nila u regionu i Evropi

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji prati trend širenja ovog virusa u regionu i širom Evrope. U državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora, do 26. avgusta registrovano je 857 lokalno stečenih slučajeva infekcije kod ljudi. Najviše slučajeva ima Italija sa 428, zatim Grčka sa 214 i Španija sa 79. Rumunija beleži 45 slučajeva, Severna Makedonija 49, Francuska 28, a Hrvatska i Holandija po 3. Kipar, Nemačka i Austrija imaju po dva prijavljena slučaja, dok Albanija i Mađarska beleže po jedan.

Način prenošenja i preporuke instituta

Prema saopštenju Instituta “Batut”, groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Glavni vektor ove bolesti je vrsta komarca “Culex pipiens”, koja je rasprostranjena i u Srbiji. Sezona transmisije traje tokom letnjih meseci kada su uslovi za razmnožavanje komaraca najpovoljniji. Institut podseća građane da obrate pažnju na simptome kao što su povišena temperatura, glavobolja i slabost, a u slučaju pojave ovih simptoma savetuje se javljanje lekaru.

Sa prosečnih 26,3 stepena, avgust je doneo 30 tropskih dana i četiri dana sa više od 40 stepeni.

Avgust 2026. godine ostao je upamćen kao najtopliji mesec od početka merenja u Banjaluci. Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prosečna mesečna temperatura iznosila je 26,3 stepena Celzijusa. Na ovaj način, avgust je bio za četiri stepena topliji od proseka, a za pola stepena topliji od prethodnog rekorda iz 2024. godine. Ovo potvrđuje da je trend rasta temperatura tokom letnjih meseci sve izraženiji.

Pored toga, avgust 2026. doneo je i rekordnu srednju maksimalnu temperaturu od 36,2 stepena Celzijusa. To je najviša srednja maksimalna vrednost ikada zabeležena u nekom mesecu u Banjaluci. Posebno je značajno da je u tom mesecu registrovano čak 30 tropskih dana, što znači da je maksimalna dnevna temperatura tokom tih dana bila 30 stepeni ili više.

Rekordni tropski dani i ekstremne temperature

Pored broja tropskih dana, avgust se istakao i po tome što je tokom 19 dana temperatura prelazila 35 stepeni Celzijusa. To je najviše takvih dana u jednom mesecu od kada se vodi evidencija. Prethodni rekord bio je 15 dana iz avgusta 2017. godine. Samo je 25. avgusta maksimalna temperatura bila ispod 30 stepeni, iznoseći 25,5 stepeni.

Tokom četiri dana u avgustu 2026. godine, temperatura je prešla 40 stepeni Celzijusa. Ovakva situacija ranije je zabeležena još samo dva puta – u julu 2007. i avgustu 2012. godine. Iako su temperature bile izuzetno visoke, apsolutni maksimum za avgust nije oboren. Najviša izmerena temperatura ove godine iznosila je 40,6 stepeni, dok rekord ostaje 41,8 stepeni iz 2017. godine.

Trend porasta temperatura i značaj podataka

Važno je istaći da je od deset najtoplijih avgusta, čak osam zabeleženo posle 2000. godine. Ovaj podatak jasno ukazuje na sve izraženiji trend rasta temperatura tokom leta u Banjaluci. Osim toga, leto 2026. godine bilo je najtoplije do sada, sa 71 tropskim danom, dok je prethodni rekord bio 70 dana tokom leta 2024. godine.

Prema saopštenju, broj tropskih dana u avgustu 2026. izjednačen je sa brojem iz avgusta 2024. godine. To su jedina dva meseca u kojima je registrovano 30 tropskih dana. Ovi podaci ukazuju na to da su ekstremne vrućine postale učestale tokom poslednjih godina, a stručnjaci iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda prate dalje kretanje temperature i klimatske promene u regionu.

Ministarka je posetila spomen-crkvu u Vrbovcu kod Smedereva i čestitala mladencima, naglašavajući važnost nastavka života i tradicije.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski posetila je obnovljenu spomen-crkvu u Vrbovcu kod Smedereva, gde su položene mošti junaka poginulih 1915. godine. Tokom ove posete, ministarka je doživela poseban trenutak, kada je ispred crkve naišla na mladence i čestitala im venčanje. Ovaj susret je, kako je naglasila, simbolizovao nastavak života i trajanje Srbije, što smatra pobedom naroda.

Obilazak spomen-crkve i značaj mesta

Ministarka Stamenkovski je izjavila da je u Vrbovac došla kako bi obišla obnovljenu spomen-crkvu i odala počast poginulim ratnicima iz 1915. godine. Prema njenim rečima, poseban značaj ovog mesta leži u tome što čuva sećanje na one koji su dali život za otadžbinu. Takođe, naglasila je da je važno negovati tradiciju i poštovati prošlost. Ministarstvo je, prema njenim rečima, posvećeno očuvanju ovakvih lokaliteta i sećanja na heroje.

Ministarka Stamenkovski i susret sa mladencima

Kada je izašla iz crkve, ministarka je, kako stoji na njenom zvaničnom Instagram nalogu, naišla na mladence. “Uđeš da se pokloniš senima onih koji su dali život za otadžbinu… A kad izađeš, pred tobom mladenci”, napisala je ministarka. Dodala je da je s jedne strane večni pomen, a s druge novi početak. “I shvatiš: nisu uzalud pali. Život se nastavlja. Srbija traje. I u tome je naša pobeda”, istakla je Stamenkovski.

Čestitke i poruke mladencima

Ministarka je, u susretu sa mladencima ispred crkve, poželela sreću i blagoslov mladom paru. Predala je buket mladoj i uputila im srdačne reči: “Da je blagosloveno, sa srećom, predivni ste. Radujem se vašoj sreći.” U šali je pitala mladoženju “Jel mladoženja sluša, ili samo čuje” i dobila je odgovor da čuje. Ovaj trenutak je, prema ministarkinim rečima, pokazao kako tradicija i novi život idu ruku pod ruku.

Poruka o kontinuitetu i pobedi

Stamenkovski je istakla da je susret sa mladencima u Vrbovcu primer kako se život i tradicija nastavljaju, čak i na mestima od posebnog istorijskog značaja. Na taj način, prema njenim rečima, pokazuje se da žrtve nisu bile uzaludne i da Srbija opstaje kroz nove generacije. Ovakvi susreti, smatra ona, podsećaju na značaj očuvanja nacionalnog identiteta i poštovanja prošlosti, ali i na radost novih početaka.