Psihološki testovi privlače pažnju korisnika društvenih mreža zbog otkrivanja nevidljivih osobina

Psihološki testovi, koji se baziraju na vizuelnim zagonetkama, sve češće privlače korisnike društvenih mreža zbog mogućnosti da otkriju skrivene aspekte ličnosti. Jedan od aktuelnih testova prikazuje ilustraciju pejzaža sa više motiva, a ispitanici treba da odgovore šta su prvo uočili na slici.

Preporučuje se da se slika pogleda nekoliko sekundi, a zatim iskreno odgovori šta je privuklo pažnju. Prema navodima u testu, prvi utisak može otkriti način na koji pojedinac donosi odluke, gradi odnose ili posmatra okolinu.

U zavisnosti od toga šta je osoba prvo ugledala na ilustraciji, tumačenje može biti različito. Ako je najpre primećeno žensko lice, smatra se da ta osoba ima izraženu intuiciju i retko se oslanja isključivo na razum. Osobe koje prepoznaju drvo odaju utisak smirenosti i ulivaju poverenje drugima.

Testovi ovog tipa su popularni jer omogućavaju brz uvid u neke aspekte ličnosti za koje pojedinac možda nije bio svestan. Stručnjaci ističu da ovakvi testovi ne predstavljaju dijagnostički alat, već služe za zabavu i podstiču samorefleksiju.

Meteorolozi najavljuju izražene pljuskove i lokalne nepogode, a sledeće nedelje očekuje se novo osveženje

Prema najnovijim meteorološkim prognozama, Srbiju tokom vikenda očekuje izražena nestabilnost sa mogućim obilnim padavinama, naročito u subotu i nedelju. Kako je saopšteno, visinski ciklon sa centrom iznad Ukrajine i Rumunije svojim uticajem obuhvatiće i naše područje, što će rezultirati povremenim pljuskovima, lokalno vrlo jakim, a moguća su i nevremena.

Maksimalne dnevne temperature tokom vikenda i početkom naredne nedelje kretaće se između 24 i 29 stepeni Celzijusa, dok će noći biti svežije. Stručnjaci navode da će tropski talas sa visokim temperaturama zaobići Srbiju i pretežno zahvatiti zapadne delove Evrope.

Sredinom sledeće nedelje, oko srede, očekuje se kratkotrajno poboljšanje vremena i porast temperature na 25 do 31 stepen. Međutim, već u četvrtak prognozira se novi visinski ciklon koji bi iz pravca Poljske mogao doneti nove pljuskove i osveženje. Meteorolozi ističu da će se detalji o ovom zahlađenju precizirati u narednim danima, ali je izvesno da se očekuje pad temperature i nestabilno vreme.

U periodu od 17. do 20. jula predviđeno je pretežno suvo i toplo vreme sa temperaturama od 28 do 34 stepena u većini mesta, dok bi u zaleđu Jadrana živa u termometru mogla doseći 38 stepeni. Ipak, prema trenutnim podacima, ekstremne vrućine iznad 34 stepena nisu očekivane u većem delu kopna.

Nakon tog perioda, meteorološki modeli ukazuju na mogućnost jačeg pogoršanja vremena oko 20. jula, uz osveženje i povratak prijatnijih letnjih temperatura. Stručnjaci zaključuju da bi ostatak leta mogao proteći u umerenijim okvirima, bez izrazito visokih temperatura.

Meteorolozi najavljuju vrhunac vrućina 17. jula, uz mogućnost olujnog nevremena nakon prodora hladnog fronta

Srbija se priprema za dolazak najintenzivnijeg toplotnog talasa iz zapadne Evrope, a prema najavama meteorologa, maksimalne temperature će dostići i do 40 stepeni Celzijusa oko 17. jula. Očekuje se da će ekstremne vrućine trajati do 19. i 20. jula, kada je najavljen prodor hladnog fronta sa mogućnošću olujnog nevremena, navodi se u zvaničnim prognozama.

Evropske službe upozoravaju da su toplotni talasi širom kontinenta sve češći i jači, a posledice su već vidljive kroz povećan broj šumskih požara i ozbiljnu sušu. Podaci pokazuju da je ove godine u Evropskoj uniji požarima zahvaćeno 56% više zemljišta nego što je uobičajeno.

Iz evropske službe za praćenje klime navode da uzastopni talasi vrućina predstavljaju rastući izazov, dok britanski Nacionalni savet šefova vatrogasnih službi upozorava građane da budu izuzetno oprezni prilikom boravka na otvorenom zbog visokog rizika od izbijanja požara.

“Većina šumskih požara počinje od male iskre: odbačenog roštilja, cigarete ili staklene flaše na suncu. Svi imamo ulogu u sprečavanju ovih katastrofa”, izjavio je Dejv Svolou, taktički savetnik u NFCC-u.

Naučnici ističu da klimatske promene i zagađenje doprinose intenzitetu toplotnih talasa i apeluju na prelazak na održive izvore energije i prilagođavanje novim vremenskim ekstremima.