Stručnjaci ističu da zemlja ulazi u nepoznatu klimatsku fazu i apeluju na hitnu adaptaciju

Francuski klimatolog Fransoa Žemen izjavio je da Francuska ulazi u klimatsku fazu koju do sada nije poznavala i da je zemlja suočena sa sve češćim toplotnim talasima i mogućim ekstremnim temperaturama, prema zvaničnim izvorima. Žemen je upozorio da su klimatski uslovi u Francuskoj izmenjeni, što predstavlja veliki izazov za stanovništvo i infrastrukturu.

U svojoj izjavi Žemen navodi da je Francuska prilagođena klimi koja više ne postoji i da je zemlja potpuno nespremna za nove klimatske uslove. On ističe da je potrebno prevazići dosadašnje shvatanje adaptacije kao oblika predaje i naglašava da je realnost takva da će prilagođavanje biti neophodno.

“Zemlja je prilagođena klimi koja više ne postoji. Prilično je zastrašujuće”, rekao je Žemen i dodao da se Francuska već suočava sa drugim toplotnim talasom ove godine. Prema njegovim rečima, postoje realne šanse da temperature dostignu i do 50 stepeni Celzijusa tokom letnjih meseci, što bi predstavljalo ozbiljan rizik za javno zdravlje i ekonomiju.

Stručnjaci apeluju na brzu reakciju državnih institucija i građana kako bi se ublažile posledice novih klimatskih uslova. Preporučuje se izrada strategija za adaptaciju i uvođenje mera koje mogu smanjiti uticaj ekstremnih temperatura na svakodnevni život.

“Potrebno je što pre prilagoditi infrastrukturu i sisteme zaštite stanovništva novim klimatskim uslovima”, zaključio je Žemen.

Nadležne službe prate epidemiološku situaciju, godišnje do 15 slučajeva importovanih infekcija

Institut za javno zdravlje ‘Batut’ saopštio je niz preventivnih mera radi zaštite od tropskih bolesti koje prenose komarci, povodom rasta rizika usled klimatskih promena i povećanih putovanja. U Srbiji se svake godine registruje do 15 slučajeva importovane malarije, a od 2012. godine beleže se i slučajevi groznice Zapadnog Nila tokom letnjih i jesenjih meseci. Nadležne službe sprovode kontinuirani epidemiološki i entomološki nadzor, analiziraju brojnost i zaraženost komaraca, kao i pojavu bolesti kod ljudi i životinja.

Prema zvaničnim podacima, autohtona malarija u Srbiji nije registrovana od 1964. godine, dok su denga i čikungunja virusne infekcije do sada zabeležene isključivo kao importovani slučajevi. Institut preporučuje upotrebu repelenata, nošenje odeće dugih rukava i nogavica, postavljanje zaštitnih mreža na prozore i vrata, izbegavanje boravka na otvorenom tokom najveće aktivnosti komaraca, uklanjanje stajaće vode iz okoline, kao i sprovođenje tretmana komaraca od strane nadležnih službi. Takođe, preporučuje se informisanje putnika o zdravstvenim rizicima pri odlasku u endemska područja.

“Najefikasnije mere zaštite su sprečavanje uboda komaraca i smanjenje njihove brojnosti u okolini”, navedeno je u saopštenju Instituta za javno zdravlje. Prati se epidemiološka situacija u Srbiji i zemljama regiona, a građanima se savetuje pojačan oprez tokom letnjih meseci.

Meteorolozi najavljuju izražene pljuskove i lokalne nepogode, a sledeće nedelje očekuje se novo osveženje

Prema najnovijim meteorološkim prognozama, Srbiju tokom vikenda očekuje izražena nestabilnost sa mogućim obilnim padavinama, naročito u subotu i nedelju. Kako je saopšteno, visinski ciklon sa centrom iznad Ukrajine i Rumunije svojim uticajem obuhvatiće i naše područje, što će rezultirati povremenim pljuskovima, lokalno vrlo jakim, a moguća su i nevremena.

Maksimalne dnevne temperature tokom vikenda i početkom naredne nedelje kretaće se između 24 i 29 stepeni Celzijusa, dok će noći biti svežije. Stručnjaci navode da će tropski talas sa visokim temperaturama zaobići Srbiju i pretežno zahvatiti zapadne delove Evrope.

Sredinom sledeće nedelje, oko srede, očekuje se kratkotrajno poboljšanje vremena i porast temperature na 25 do 31 stepen. Međutim, već u četvrtak prognozira se novi visinski ciklon koji bi iz pravca Poljske mogao doneti nove pljuskove i osveženje. Meteorolozi ističu da će se detalji o ovom zahlađenju precizirati u narednim danima, ali je izvesno da se očekuje pad temperature i nestabilno vreme.

U periodu od 17. do 20. jula predviđeno je pretežno suvo i toplo vreme sa temperaturama od 28 do 34 stepena u većini mesta, dok bi u zaleđu Jadrana živa u termometru mogla doseći 38 stepeni. Ipak, prema trenutnim podacima, ekstremne vrućine iznad 34 stepena nisu očekivane u većem delu kopna.

Nakon tog perioda, meteorološki modeli ukazuju na mogućnost jačeg pogoršanja vremena oko 20. jula, uz osveženje i povratak prijatnijih letnjih temperatura. Stručnjaci zaključuju da bi ostatak leta mogao proteći u umerenijim okvirima, bez izrazito visokih temperatura.