Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije analizirao ključne faktore rasta i izazove srpske ekonomije

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (Ifimes) iz Ljubljane objavio je analizu u kojoj navodi da je Srbija tokom poslednje decenije ostvarila jedan od najdinamičnijih ekonomskih rasta među državama Zapadnog Balkana, čime je učvrstila svoju vodeću regionalnu poziciju prema nizu razvojnih pokazatelja. U izveštaju se ističe da ekonomski razvoj Srbije nije samo pitanje nacionalnog prosperiteta, već i važan faktor stabilnosti i napretka celog regiona.

Ifimes naglašava da su ključni pokretači ekonomskog uspona Srbije politička stabilnost, strateški razvojni pristup, aktivna politika privlačenja investicija, intenzivna infrastrukturna ulaganja i kontinuirano unapređenje životnog standarda građana. U analizi se posebno ističe kontinuirani rast prosečne neto zarade, koja je sa 366 evra u 2012. godini porasla na 1.036 evra u martu 2026. godine, čime je Srbija prvi put premašila prag od 1.000 evra i približila se nivou pojedinih članica Evropske unije. Poređenjem sa drugim zemljama regiona, Srbija je po visini prosečne plate ispred Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije.

U izveštaju se navodi da je ukupni rast prosečne zarade od 2012. godine iznosio 183 odsto, ali se upozorava da rast plata mora biti praćen rastom produktivnosti kako bi se obezbedio održiv ekonomski razvoj. Ključni izazov za ekonomiju Srbije postaje unapređenje produktivnosti, jačanje konkurentnosti domaćih kompanija i njihovo uključivanje u lance proizvodnje i usluga sa višom dodatom vrednošću.

Ifimes ističe da je Srbija poslednjih godina postala jedna od vodećih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi, zahvaljujući političkoj stabilnosti, povoljnom geostrateškom položaju, kvalifikovanoj radnoj snazi i državnoj podršci investitorima. Značajne investicije realizovane su u automobilskoj industriji, informacionim tehnologijama, energetskom sektoru, infrastrukturi, logistici i prerađivačkoj industriji, što je rezultiralo otvaranjem novih radnih mesta, rastom izvoza i jačanjem ekonomske otpornosti Srbije.

Drugi važan stub ekonomskog napretka, prema analizi, jeste intenzivan infrastrukturni razvoj koji obuhvata izgradnju autoputeva, brzih saobraćajnica, modernizaciju železničkih koridora, energetsku infrastrukturu i digitalnu transformaciju. Time su stvorene pretpostavke za dugoročni i održivi ekonomski rast, kao i jačanje saobraćajne i logističke povezanosti Srbije sa susednim državama, regionom i Evropskom unijom.

Manastir Mileševa, sedište eparhije Srpske pravoslavne crkve, poznat i po fresci Belog anđela, vezan je za viteško bratstvo iz prošlosti

Manastir Mileševa, koji se danas nalazi desetak kilometara od Prijepolja, bio je jedno od najvažnijih duhovnih središta tokom srednjeg veka. Ova svetinja, posvećena prazniku Vaznesenja Gospodnjeg, podignuta je kao grobna crkva jednog srpskog vladara, a prema narodnom predanju, mesto izgradnje određeno je neobičnim događajem iz davne prošlosti.

Manastir je karakterističan po raškom stilu arhitekture, a posebno je poznat po fresci Belog anđela, koja je deo kompozicije Mironosice na Hristovom grobu, i danas predstavlja simbol Mileševe. Prema narodnom predanju, u vreme kada su na ovom području živeli vitezovi, postojalo je bratstvo poznato kao ‘Čuvari koplja Svetog Đorđa’. Ovi vitezovi su brinuli o članovima tada vladajuće porodice Nemanjića, ali i čuvali jednu izuzetno važnu relikviju.

Kako je navedeno, upravo događaj vezan za ovo viteško bratstvo bio je razlog zbog kojeg je Mileševa podignuta na tom mestu. Detalji samog predanja, kao i značaj relikvije koju su čuvali, deo su kolektivnog sećanja i tradicije lokalnog stanovništva, što dodatno doprinosi istorijskoj važnosti manastira.

Za sada nema zvaničnih komentara verskih ili kulturnih institucija o ovom predanju, ali Mileševa ostaje jedno od ključnih mesta srpske kulturne i verske baštine.

Nadležni organi najavili digitalni informacioni sistem za tehnički pregled, vozači moraju obratiti pažnju na stanje karoserije

Tehnički pregled vozila u Srbiji dobiće nova pravila i digitalizovani postupak, najavili su nadležni organi. Uvođenje centralizovanog informacionog sistema planirano je radi potpune digitalizacije procesa, a posebna pažnja biće posvećena stanju karoserije, stakala i svetlosne signalizacije vozila.

Prema zvaničnim informacijama, kontrolori tehničkog pregleda dobiće precizne smernice za procenu vizuelnog i funkcionalnog stanja vozila. Dubinska korozija na šasiji, podu i nosećim delovima biće strogo zabranjena, dok će manja estetska oštećenja, kao što su površinske ogrebotine ili ulegnuća koja ne ugrožavaju bezbednost, biti tolerisana. Vozači se pozivaju da se na vreme upoznaju sa novim propisima kako bi izbegli dodatne troškove i ponovno obavljanje tehničkog pregleda.

“Svi vozači treba da prate zvanične informacije i pripreme vozila u skladu sa novim pravilima tehničkog pregleda”, navedeno je u saopštenju nadležnih organa.

Nadležne službe ističu da će digitalizacija sistema doprineti efikasnijoj i transparentnijoj proveri tehničke ispravnosti vozila, čime se povećava bezbednost saobraćaja.