Prema crkvenom kalendaru, 27. maja se preporučuje izbegavanje svađa i paljenje sveće u znak poštovanja

Pravoslavni vernici danas, 27. maja, obeležavaju praznik posvećen Svetom mučeniku Isidoru Hioskom, poznatom po istrajnosti u veri tokom progona hrišćana u trećem veku. Prema crkvenim izvorima, ovaj dan se smatra posebnim za molitvu i mirno ponašanje, dok se preporučuje izbegavanje svađa i teških reči.

Sveti Isidor Hioski živeo je u vreme cara Dekija i poznat je po tome što nije odustao od svoje vere ni pod pretnjom mučenja. Njegova postojanost i mirnoća ostali su uzor pravoslavnim vernicima, a dan posvećen njemu se koristi za pojačanu molitvu i unutrašnje smirenje.

Kako je navedeno u crkvenim izvorima, tradicija nalaže da se na ovaj praznik upali sveća i dan provede u tišini, bez konflikata i rasprava, kako bi se odala počast istrajnosti i veri Svetog Isidora.

“Ovaj dan je prilika da se podsetimo na snagu duhovnosti i značaj ličnog mira. Vernici se ohrabruju da izbegavaju svađe i da u domu vlada sloga”, navodi se u zvaničnim crkvenim preporukama.

Praznik Svetog Isidora među vernicima izaziva posebno poštovanje, a njegova priča i dalje inspiriše na istrajnost i očuvanje vere, uprkos izazovima svakodnevnog života.

Jedna od najpoštovanijih hrišćanskih relikvija povezana sa Srbijom, čuva se kao dragocenost manastira

Pojas Presvete Bogorodice, prema drevnom predanju, isplela je sama Bogorodica od kamilje dlake i nosila tokom života. Nakon njenog Uspenja, relikvija je predata apostolu Tomi, a potom je putovala kroz Jerusalim i Carigrad, gde je vekovima bila jedna od najvažnijih svetinja hrišćanskog sveta.

U Carigradu su vizantijski carevi smatrali Pojas simbolom zaštite carstva, a istorijski zapisi navode da su pred njim služene molitve u vreme bolesti, ratova i velikih kriza. Jedna od poznatijih priča odnosi se na caricu Zoju, suprugu cara Lava VI, za koju se veruje da je ozdravila nakon što je pojas položen na nju. Relikvija je tada ukrašena zlatnim nitima, koje su delimično sačuvane do danas.

Nakon pada Vizantije i nestanka mnogih svetinja, Pojas Presvete Bogorodice je sačuvan i prenet u manastir Vatoped na Svetoj Gori, gde se i danas čuva kao najveća dragocenost ovog manastira.

Relikvija ima i posebnu vezu sa Srbijom – prema srednjovekovnim zapisima, knez Lazar je pomagao manastir Vatoped i darivao svetinje povezane sa pojasom, zbog čega se ova relikvija i danas posebno poštuje među vernicima iz Srbije.

Za pravoslavne vernike, Pojas Presvete Bogorodice nije samo istorijski predmet, već simbol vere, zaštite i kontinuiteta hrišćanske tradicije koji je preživeo brojne istorijske promene i ostao među najcenjenijim svetinjama.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom Vladimir Kokanović istakao značaj očuvanja tradicije

Beograd je tokom vikenda bio domaćin 28. Evropske smotre srpskog folklora dijaspore, na kojoj je učestvovalo oko 6.000 Srba iz devet evropskih zemalja, saopštili su zvanični organizatori. Događaj je održan u glavnom gradu Srbije protekla dva dana, a prema rečima direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vladimira Kokanovića, okupljanje je imalo poseban značaj za očuvanje srpske kulture i identiteta među mladima u dijaspori.

Kokanović je istakao da su Srbi iz dijaspore najbolji ambasadori nacionalnih interesa i nosioci srpske tradicije. On je naglasio da je smotra bila prilika da se kroz nastupe i okupljanje prikaže ono najbolje što Srbija ima, posebno deca i mladi koji sa puno truda i ljubavi čuvaju srpsko ime i prezime van granica zemlje.

Na manifestaciji je uručen tradicionalni pehar, poznat kao “Čiča”, koji je ove godine pripao SKUD “Vidovdan” iz Ljubljane. Kokanović je tokom obraćanja istakao da ga je snažna emocija ispunila dok je posmatrao više od 2.000 učesnika u narodnim nošnjama i poručio svim prisutnim učesnicima da su šampioni u očuvanju srpskog identiteta.

“Emocija je ispunila salu. Pomislio sam samo jedno: svi ste vi šampioni”, izjavio je Kokanović tokom manifestacije. Organizatori su naveli da je smotra protekla bez incidenata i da je cilj događaja bio jačanje veza sa dijasporom i promovisanje srpske kulture širom Evrope.