Republički hidrometeorološki zavod saopštio da je košava u slabljenju, a u Beogradu očekuje se slabiji jugoistočni vetar i povremena kiša

U većem delu Srbije večeras se očekuje umereno do potpuno oblačno vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Kratkotrajna kiša moguća je u severnim, zapadnim, centralnim i istočnim krajevima, ali će, prema navodima, biti retka pojava.

Košava je u fazi slabljenja, navode iz zvaničnih izvora. U Beogradu će preovlađivati oblačno vreme uz slabljenje jugoistočnog vetra, a u pojedinim delovima grada očekuje se kratkotrajna kiša.

“Očekuje se da se oblačno vreme zadrži tokom večernjih sati, sa povremenom pojavom kratkotrajne kiše u nekim delovima zemlje. Košava je u slabljenju”, navodi se u saopštenju RHMZ-a.

Nadležne službe apeluju na građane da prate najnovije vremenske prognoze i upozorenja, kako bi se na vreme pripremili u slučaju lokalnih padavina.

Dečak iz Jagodine koristi društvene mreže za okupljanje podrške, broj zainteresovanih građana svakodnevno raste

Dvanaestogodišnji dečak iz Jagodine pokrenuo je jedinstvenu akciju izrade najvećeg ćilima u Srbiji, koristeći društvene mreže kako bi uključio što veći broj građana. Inicijativa je započeta tako što je dečak obećao da će za svakog novog pratioca na svom nalogu napraviti jednu petlju na ćilimu.

Prema poslednjim informacijama objavljenim na društvenim mrežama, broj pratilaca premašio je 200.000, što je značajno povećalo obim posla za mladog heklača. “Opet ste me iznenadili i danas imam mnogo posla. I opet će biti jako naporan dan. Dok ne dođemo do najvećeg”, poručio je dečak u svom obraćanju.

Njegov rad i posvećenost izazvali su veliku pažnju javnosti i podršku širom zemlje. Akcija je i dalje u toku, a očekuje se da će broj podržavalaca nastaviti da raste, čime se povećavaju i šanse da ovaj projekat postane rekord po veličini ćilima napravljenog u Srbiji.

Radna grupa Srbije i Evropske komisije razmatrala diversifikaciju energetskih izvora i stanje na tržištu

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović učestvovala je danas u radu Radne grupe Republike Srbije i Evropske komisije za energetiku, gde su ključne teme bile diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja naftom i gasom, gasna infrastruktura i integracija sa tržištem električne energije Evropske unije, kao i situacija sa snabdevanjem energentima usled sukoba na Bliskom istoku.

Prema njenim rečima, Srbija je u prethodne tri godine postigla značajan napredak u reformama energetskog sektora i usklađivanju sa propisima Evropske unije, uključujući prenošenje paketa za električnu energiju i usvajanje zakona o gasu i nafti. Ministarka je istakla da je izgradnjom interkonekcije Srbija-Bugarska omogućeno snabdevanje gasom iz Azerbejdžana, kao i da su u toku pripreme za izgradnju novih gasnih interkonektora sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Novo preduzeće „Gas infrastruktura“ preuzeće izgradnju i upravljanje gasnim projektima.

“Dobro napreduju pripreme izgradnje interkonektora sa Severnom Makedonijom, a radovi će započeti u ranu jesen. Finansiranje je obezbeđeno iz sopstvenih sredstava. Sa Rumunijom ćemo ojačati snabdevanje iz istočnog koridora izgradnjom interkonektora i gasovoda, a planirani gasovodi biće prilagođeni i za transport vodonika”, navela je Đedović Handanović.

Ministarka je precizirala da će se kapacitet skladištenja gasa povećati na milijardu kubika proširenjem skladišta Banatski Dvor i izgradnjom novog skladišta Tilva kapaciteta 300 miliona kubika. Dugoročni cilj je da skladišta pokrivaju dve milijarde kubika, odnosno polovinu godišnje potrošnje Srbije. U toku su i razgovori sa Svetskom bankom o jačanju gasne infrastrukture kroz ulaganja od milijardu evra, uz očekivanu podršku Evropske unije.

Đedović Handanović je navela da je Srbija prva u regionu ispunila sve preduslove za spajanje sa tržištem električne energije EU i da se očekuje verifikacija evropskih institucija, što je značajno za regionalnu stabilnost snabdevanja. Istakla je i da država nadgleda cene naftnih derivata i preduzima mere za stabilizaciju tržišta, kao i da su povećane državne rezerve naftnih derivata.

Govoreći o izazovima zbog sankcija preduzeću NIS, ministarka je napomenula da je cilj nastavak rada rafinerije radi stabilnog snabdevanja, te da se očekuju povratne informacije o međudržavnom sporazumu sa Mađarskom i da se pregovara sa ruskom stranom o promeni vlasništva, uz podsećanje da je Srbija podržala zahtev za produženje licence za rad NIS-a.

U radu radne grupe učestvovali su ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat, Kristina Lobilo Borero, direktor Direktorata za energetiku, i predstavnici Evropske komisije. Bekerat je ocenio da je radna grupa važan format za razgovore o saradnji u energetskom sektoru.