Negativno mišljenje DRI zbog neiskazanih 61 milion kvadrata i objekata vrednih više od 5 milijardi evra

Grad Beograd nije u svojim poslovnim knjigama evidentirao zemljište procenjeno na čak 603,24 milijarde dinara (više od 5 milijardi evra), upozorila je Državna revizorska institucija u izveštaju za 2025. godinu. Prema nalazima revizora, zbog ovoga je vrednost prirodne imovine značajno umanjena, a negativno mišljenje dato je i zbog neiskazanih objekata i opreme.

Nepravilnosti u evidenciji zemljišta i objekata

Osim što zemljište nije evidentirano, najmanje 100 zgrada, dva stadiona i 24 garaže, ukupne površine preko 56.000 kvadratnih metara, takođe nisu zavedeni u knjigama Grada. Revizori su utvrdili da za 56 od ukupno 167 katastarskih opština u okviru 17 gradskih opština nije unet nijedan kvadratni metar zemljišta. U preostalih 111 opština podaci su nepotpuni. Kao rezultat toga, razlika između površine na kojoj Grad ima upisano pravo javne svojine i one koja je evidentirana iznosi najmanje 61 milion kvadratnih metara.

Finansijske posledice i dodatni problemi

Zbog neknjiženih zgrada i građevinskih objekata vrednost ove imovine umanjena je najmanje za 6,7 milijardi dinara. Takođe, vrednost nekretnina i opreme nije iskazana u punom iznosu, jer prema izveštaju DRI, fali još najmanje 9,77 milijardi dinara. Revizori ističu da ovakve nepravilnosti u evidenciji imovine povećavaju rizik od njenog gubitka i dovode u pitanje tačnost finansijskih izveštaja Grada.

Dodatni nalazi i preporuke DRI

DRI je uočila propuste i u radu Sekretarijata za saobraćaj. Popisna komisija nije utvrdila stvarne količine 13 laptopova i 21 mobilnog telefona, a biciklistička staza u Nemanjinoj ulici evidentirana je u komadima, umesto u metrima. Sekretarijat za imovinske i pravne poslove nije sproveo popis imovine u skladu sa propisima ni na kraju 2025. godine. Kao rezultat, DRI upozorava da nepostojanje precizne evidencije zemljišta i objekata otežava upravljanje javnom imovinom i može imati dugoročne posledice za finansijsku stabilnost Grada. Problemi u evidenciji imovine Beograda ukazuju na potrebu za unapređenjem procesa upravljanja i kontrole, kako bi budžetska sredstva bila pravilno prikazana i korišćena. Ovakve nepravilnosti mogu uticati na planiranje investicija i transparentnost javnih finansija, što je ključno za održiv razvoj lokalne samouprave.

Tokom oktobra ovlašćeni menjači prodali su građanima 571,6 miliona evra, dok je prodajni kurs evra dostigao 118,9 dinara u pojedinim menjačnicama

Narodna banka Srbije saopštila je da su menjačnice u oktobru uspešno pokrile povećanu tražnju za evrima. Prema najnovijim podacima, menjači su prodali ukupno 571,6 miliona evra građanima, dok su otkupili 515,3 miliona evra. Neto prodaja evra iznosila je 56,3 miliona evra.

U nekim menjačnicama prodajni kurs evra dostigao je 118,9 dinara. Zvanični prodajni kurs Narodna banka Srbije utvrdila je na 118,3 dinara, što predstavlja blagi rast u odnosu na prethodnih deset dana kada je kurs iznosio 118,2 dinara. S obzirom na ovakve promene, povećana tražnja za evrom postala je tema u javnosti, naročito među građanima koji su tražili devize za lične potrebe.

Povećana tražnja za evrima i uloga banaka

Tokom oktobra, banke su ovlašćenim menjačima isporučile oko 40,27 miliona evra. Na taj način, bankarski sektor je značajno doprineo urednom snabdevanju devizama. Samo u jednom danu, u ponedeljak, menjačnice su prodale 26,2 miliona evra, dok su istovremeno otkupile 23,4 miliona evra. Prosečan kupovni kurs za evro koji su menjačnice primenjivale tog dana iznosio je 116,83 dinara, a prosečan prodajni kurs bio je 118,51 dinar. Ovlašćeni menjači su tog dana od banaka kupili 4,75 miliona evra.

Kao rezultat ovakvih tokova, tržište deviza u Srbiji nastavilo je da funkcioniše bez zastoja, pri čemu su potrebe građana za evrima bile potpuno zadovoljene. S druge strane, banke i menjači su održali stabilnost snabdevanja i sprečili veće oscilacije kursa na tržištu.

Stabilnost deviznog tržišta i reakcija regulatora

Zvanično iz Narodna banka Srbije navode da tržište funkcioniše uredno, a građani mogu bez poteškoća da obave menjačke transakcije. „To potvrđuje da devizno tržište funkcioniše uredno i da građani mogu da obave menjačke transakcije u skladu sa svojim potrebama. Narodna banka Srbije nastaviće da pažljivo prati sva kretanja i da, u skladu sa svojim mandatom, preduzima odgovarajuće mere radi očuvanja stabilnosti i poverenja u domaću valutu“, navodi se u saopštenju.

Povećana tražnja za evrima u menjačnicama pokazuje koliko su poremećaji i neizvesnosti na valutnom tržištu brzo prepoznati od strane građana. Ipak, zbog kontinuirane saradnje banaka i menjača, kao i intervencija centralne banke, devizne potrebe stanovništva tokom oktobra bile su uredno zadovoljene. Ovakva situacija dodatno osnažuje poverenje u domaći finansijski sistem, pri čemu Narodna banka Srbije ostaje ključni garant stabilnosti kursa i deviznog tržišta.

Australijski slučaj otvara pitanje zaštite privatnosti u komunikaciji sa veštačkom inteligencijom i prekograničnoj razmeni podataka

Privatnost korisnika ponovo je dovedena u pitanje nakon što je australijski državljanin David Lan Thackray uhapšen zbog sadržaja privatne prepiske sa četbotom Claude. U ovom slučaju, transkripti komunikacije su dostavljeni policiji bez prethodnog sudskog naloga, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost u vezi sa time kako privatni podaci dospevaju do istražnih organa. Prema sudskim izveštajima, David Lan Thackray se tereti za zloupotrebu telekomunikacione mreže radi upućivanja pretnji, a predmet je u toku pred sudom u Novom Južnom Velsu.

Advokat Danilo Rajković izjavio je da optuženi nije planirao izvršenje dela, već je, u stanju rastrojstva, koristio četbot za iskazivanje svojih frustracija. Ipak, ključnu pažnju izaziva činjenica da su privatni podaci prosleđeni vlastima putem Interpola, dok je prema navodima, američka kompanija Anthropic koja razvija model Claude, odlučila da ove podatke ustupi bez čekanja sudske procedure.

Pitanje prekogranične razmene podataka i pravila privatnosti

Uobičajena međunarodna pravna procedura, poznata kao Sporazum o međunarodnoj pravnoj pomoći (MLAT), zahteva da se podaci iz inostranstva dostavljaju na osnovu formalnog zahteva i poštovanja lokalnih propisa. Ovaj proces, u zavisnosti od složenosti slučaja, može potrajati mesecima. U slučaju David Lan Thackraya, kompanija Anthropic pozvala se na svoja interna pravila o bezbednosti i privatnosti, prema kojima može samostalno proslediti podatke organima gonjenja u slučaju neposredne opasnosti.

Kao rezultat toga, redovna procedura je zaobiđena, a podaci su policiji dostavljeni bez zahteva nadležnih organa Australije. Time je otvoreno pitanje granica korporativne procene rizika i prava korisnika na privatnost. Nije precizirano koji su podaci ustupljeni – da li samo izdvojene poruke ili i tehnički podaci poput IP adrese i lokacije korisnika.

Uticaj na korisnike i širi tehnološki sektor

Ova situacija ukazuje na potrebu jasnijih pravnih okvira za razmenu privatnih podataka između kompanija i organa gonjenja, posebno kada se radi o korisnicima iz različitih jurisdikcija. Pitanje privatnosti korisnika nije ograničeno samo na pojedinačne slučajeve, već ima ozbiljne implikacije za sve koji koriste servise bazirane na veštačkoj inteligenciji, verujući da je njihova komunikacija poverljiva.

Osim toga, ostaje nejasno da li je upozorenje o pretnji pokrenuo automatizovani sistem ili ručna procena zaposlenih u kompaniji. U javno dostupnim sudskim dokumentima nema preciznih informacija o opsegu i vrsti podataka koje su vlasti dobile. Ipak, ovaj slučaj pokazuje da bezbednosni filteri i korporativne odluke mogu ozbiljno uticati na lična prava korisnika.

Na kraju, aktuelni slučaj iz Australije postavlja važna pitanja za širi tehnološki sektor, regulatore i same korisnike o tome gde se nalaze granice privatnosti u digitalnoj eri i koliko su korisnici zaista zaštićeni od neovlašćenog prenosa podataka.