Radna grupa Srbije i Evropske komisije razmatrala diversifikaciju energetskih izvora i stanje na tržištu

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović učestvovala je danas u radu Radne grupe Republike Srbije i Evropske komisije za energetiku, gde su ključne teme bile diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja naftom i gasom, gasna infrastruktura i integracija sa tržištem električne energije Evropske unije, kao i situacija sa snabdevanjem energentima usled sukoba na Bliskom istoku.

Prema njenim rečima, Srbija je u prethodne tri godine postigla značajan napredak u reformama energetskog sektora i usklađivanju sa propisima Evropske unije, uključujući prenošenje paketa za električnu energiju i usvajanje zakona o gasu i nafti. Ministarka je istakla da je izgradnjom interkonekcije Srbija-Bugarska omogućeno snabdevanje gasom iz Azerbejdžana, kao i da su u toku pripreme za izgradnju novih gasnih interkonektora sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Novo preduzeće „Gas infrastruktura“ preuzeće izgradnju i upravljanje gasnim projektima.

“Dobro napreduju pripreme izgradnje interkonektora sa Severnom Makedonijom, a radovi će započeti u ranu jesen. Finansiranje je obezbeđeno iz sopstvenih sredstava. Sa Rumunijom ćemo ojačati snabdevanje iz istočnog koridora izgradnjom interkonektora i gasovoda, a planirani gasovodi biće prilagođeni i za transport vodonika”, navela je Đedović Handanović.

Ministarka je precizirala da će se kapacitet skladištenja gasa povećati na milijardu kubika proširenjem skladišta Banatski Dvor i izgradnjom novog skladišta Tilva kapaciteta 300 miliona kubika. Dugoročni cilj je da skladišta pokrivaju dve milijarde kubika, odnosno polovinu godišnje potrošnje Srbije. U toku su i razgovori sa Svetskom bankom o jačanju gasne infrastrukture kroz ulaganja od milijardu evra, uz očekivanu podršku Evropske unije.

Đedović Handanović je navela da je Srbija prva u regionu ispunila sve preduslove za spajanje sa tržištem električne energije EU i da se očekuje verifikacija evropskih institucija, što je značajno za regionalnu stabilnost snabdevanja. Istakla je i da država nadgleda cene naftnih derivata i preduzima mere za stabilizaciju tržišta, kao i da su povećane državne rezerve naftnih derivata.

Govoreći o izazovima zbog sankcija preduzeću NIS, ministarka je napomenula da je cilj nastavak rada rafinerije radi stabilnog snabdevanja, te da se očekuju povratne informacije o međudržavnom sporazumu sa Mađarskom i da se pregovara sa ruskom stranom o promeni vlasništva, uz podsećanje da je Srbija podržala zahtev za produženje licence za rad NIS-a.

U radu radne grupe učestvovali su ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat, Kristina Lobilo Borero, direktor Direktorata za energetiku, i predstavnici Evropske komisije. Bekerat je ocenio da je radna grupa važan format za razgovore o saradnji u energetskom sektoru.

Policija i nadležni organi pokrenuli istragu nakon što je pacijent iz Bujanovca udario dežurnog hirurga

U Zdravstvenom centru Vranje, 9. aprila, došlo je do fizičkog napada na dežurnog lekara službe opšte hirurgije tokom obavljanja njegove profesionalne dužnosti. Prema zvaničnom saopštenju Zdravstvenog centra, incident se dogodio u prostorijama hirurgije kada je pacijent iz Bujanovca, nezadovoljan procesom medicinskog tretmana, nasrnuo na dežurnog hirurga i udario ga u lice.

O incidentu su odmah obavešteni pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i nadležni istražni organi, koji su izašli na lice mesta i započeli istragu. Rukovodstvo Zdravstvenog centra Vranje u saopštenju je najoštrije osudilo napad i naglasilo da je svaki vid fizičkog ili verbalnog nasilja prema medicinskom osoblju nedopustiv.

“Lekari i medicinske sestre posvećuju svoje živote očuvanju zdravlja građana i moraju imati bezbedno radno okruženje. Očekujemo od pravosudnih organa brzu i adekvatnu reakciju kako bi se poslala jasna poruka da se ovakvo ponašanje neće tolerisati”, navodi se u saopštenju Zdravstvenog centra Vranje.

Osoblje službe hirurgije, uprkos stresnoj situaciji, nastavilo je sa pružanjem neophodne medicinske pomoći svim pacijentima. Zdravstveni centar apeluje na javnost i pacijente na međusobno uvažavanje i razumevanje, ističući da je to jedini put ka kvalitetnoj i efikasnoj zdravstvenoj zaštiti.

Postupak omogućen uz ispunjene kriterijume, preporuku lekara i potrebne medicinske analize

Proces vantelesne oplodnje (IVF) u Srbiji finansira se iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za sve državljane i osiguranike Srbije koji ispunjavaju određene kriterijume. Ova procedura dostupna je i parovima i ženama bez partnera, pod uslovom da nisu iscrpljene sve druge mogućnosti lečenja infertiliteta i da žena ima manje od 45 godina u trenutku prolaska komisije. Za vantelesnu oplodnju potrebno je da žena ima očuvanu funkciju jajnika i indeks telesne mase ispod 30, dok je kod muškarca neophodno prisustvo živih ili morfološki ispravnih spermatozoida ili zamrznutog materijala u nekoj od IVF klinika u Srbiji.

Žene koje nemaju očuvanu ovarijalnu rezervu ili partner nema sopstveni reproduktivni materijal mogu biti upućeni na postupak sa doniranim ćelijama. Takođe, žene bez partnera, koje nemaju decu, mogu pristupiti postupku sa doniranim spermatozoidima. Za prvo dete, žena do 45 godina i bez dece ima pravo na neograničen broj IVF stimulisanih postupaka i krioembriotransfera, dok žene sa jednim detetom imaju pravo na dva stimulisana postupka i tri krioembriotransfera za drugo dete. Za postupke sa doniranim materijalom obezbeđuju se tri postupka i tri krioembriotransfera, pod istim starosnim uslovima.

Za početak procedure obavezna je preporuka lekara specijaliste za infertilitet, na osnovu koje se započinje prikupljanje potrebnih medicinskih analiza. Od žena se traže cervikalni i vaginalni brisevi na bakterije, analize na hlamidiju, bakterijsku vaginozu, serološke analize na HbsAg, HCV, HIV, TPHA, kao i analize na Rubella i Toxoplasma gondii. Potrebne su i skrining grlića materice, ultrazvučni pregled vaginalnom sondom i hormonsko ispitivanje (FSH, LH, E2, Pg, T, TSH, T3, T4, Prolaktin, AMH) između 2. i 4. dana menstrualnog ciklusa. Muškarac radi bris uretre na bakterije i hlamidiju, serologiju na HbsAg, HCV, HIV, TPHA, spermogram i spermokulturu. Kod dijagnostikovane azoospermije, prilaže se potvrda o zamrznutom biološkom materijalu.

Nalazi briseva i ultrazvuka važe šest meseci, a ostale analize ne smeju biti starije od godinu dana. Hormonske analize važe šest meseci. U slučaju vanbračne zajednice, neophodna je notarski overena izjava o vanbračnoj zajednici, ne starija od 12 meseci, a za drugo dete prilaže se izvod iz matične knjige rođenih za prvo dete.

Kako je navedeno, svi postupci se sprovode prema utvrđenim kriterijumima i uz priloženu medicinsku dokumentaciju, a procedura se pokreće uz preporuku nadležnog lekara specijaliste.