Republički hidrometeorološki zavod beleži ranu jutarnju vlažnost preko 60 odsto, što stvara subjektivan osećaj veće toplote

Visoka vlažnost vazduha u Srbiji danas je glavna karakteristika vremenskih prilika, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Vlažnost vazduha prelazi 60 odsto u većini gradova, što u kombinaciji sa jutarnjim temperaturama oko 29 stepeni Celzijusa čini uslove subjektivno teškim i sparnim.

Prema izveštaju, najizraženija vlažnost zabeležena je u Vojvodini, gde je Sombor jutros imao čak 79 odsto vlage, što je uz temperaturu od 27 stepeni Celzijusa stvorilo osećaj kao da je 30 stepeni. Slično je i u Novom Sadu i Banatskom Karlovcu sa 66 odsto vlažnosti, dok su Palić, Zrenjanin i Kikinda izmerili preko 54 odsto. U zapadnoj i centralnoj Srbiji Loznica i Sremska Mitrovica beleže 66 odsto, a Valjevo 62 odsto vlažnosti, što doprinosi osećaju lepljivosti i otežanog disanja.

Istočna i južna Srbija, iako vedra, takođe su pod uticajem visokih vrednosti vlage. Negotin i Leskovac imaju između 62 i 65 odsto vlažnosti, dok je u Zaječaru 78 odsto uz temperaturu od 24 stepena Celzijusa. U Nišu i Kruševcu subjektivni osećaj toplote iznosi 26 odnosno 29 stepeni Celzijusa, a slab vetar od samo 1 m/s dodatno usporava osveženje vazduha.

Planinski regioni, tradicionalno poznati po svežini, danas ne nude olakšanje. Požega beleži 94 odsto vlažnosti, Zlatibor 78 odsto, a Sjenica 88 odsto. Iako su temperature niže, vlažan vazduh stvara utisak težine, a u Požegi je zabeležena i gusta sumaglica.

Prema stručnim analizama, ovakva kombinacija visoke temperature i vlažnosti značajno povećava napor ljudskog organizma i može otežati boravak na otvorenom tokom dana.

Republički hidrometeorološki zavod izdao meteoalarme zbog naglih promena vremena u više regiona

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na visoke temperature i grmljavinske nepogode širom Srbije, navodeći da će ova sedmica biti ogroman izazov za organizam građana. Prema najavi, danas, 16. jula, na severu i zapadu Srbije očekuje se promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima, dok će u ostalim delovima zemlje preovlađivati pretežno sunčano vreme. Jutarnje temperature su se kretale od 15 do 22 stepena, a maksimalne tokom dana dostići će između 32 i 35 stepeni Celzijusa.

U toku dana, prema navodima RHMZ-a, očekuje se popodnevni razvoj oblačnosti, što može doneti lokalnu pojavu kratkotrajne kiše ili pljuskova sa grmljavinom. Zbog nadolazeće nestabilnosti, na snazi su različiti stepeni upozorenja za veći deo zemlje, uključujući Bačku, Banat, Srem, Beograd, Šumadiju i Pomoravlje.

Zvaničnici iz RHMZ-a ističu da nagli prelazak iz toplotnog talasa u svežije i nestabilnije vreme predstavlja ozbiljan test za zdravlje građana, posebno za osetljive grupe. „Savetuju se oprez i pridržavanje preporuka tokom perioda visokih temperatura i mogućih nepogoda“, navodi se u saopštenju Zavoda.

Takođe, građani se pozivaju da prate zvanična upozorenja i prilagode aktivnosti trenutnim vremenskim uslovima. RHMZ nastavlja da prati situaciju i redovno će ažurirati podatke o prognozi i upozorenjima.

Vernici Srpske pravoslavne crkve okupljaju se na grobu Svetog Jakinta, tražeći pomoć i isceljenje prema crkvenom predanju

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju dan Svetog Jakinta, dvorjanina cara Trajana koji je, prema predanju, odbio da se odrekne hrišćanstva i postradao 108. godine. Sveti Jakint bio je mlad hrišćanin iz vremena rimskog cara Trajana, a njegovo stradanje i istrajnost u veri ostali su duboko upisani u crkvenom predanju.

Prema zapisima, Jakint je kao potajni hrišćanin odbio da učestvuje u žrtvovanju idolima, zbog čega je izveden pred cara i zatvoren. U tamnici mu je hrana bila uskraćena, osim one koja je bila prinošena idolima, ali je on odbijao da je uzme. Nakon osam dana provedenih u tamnici, Jakint je preminuo.

U crkvenim spisima navodi se da su tamničari nakon njegove smrti primetili dva svetla anđela u tamnici, a cela prostorija bila je ispunjena svetlošću i mirisom. Jakintovo stradanje smatra se primerom istrajnosti u veri.

Drugo predanje govori da je Sveti Jakint rođen u Amastridi, od roditelja Teoklita i Teonile, i da je još u detinjstvu pokazivao veliku duhovnu revnost. Navodi se i čudo kada je posekao idol kome su se klanjali idolopoklonici, zbog čega je bio mučen i zatvoren.

Na njegovom grobu, prema predanju, dešavala su se čuda – prah koji bi se pojavljivao svake godine na dan praznika, episkop je delio vernicima, a verovalo se da pomaže u isceljenju telesnih i duševnih bolesti.

„Mučenik Tvoj Gospode, Jakint, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac… Njegovim molitvama spasi duše naše“, navodi se u troparu.