Connect with us

Domaće

Belgija naplaćuje porez na nekretnine do 12,5 odsto, Danska na dobit 52,07 odsto

Porez na prihod od zakupnine dostiže 47,27 odsto u Belgiji, Crna Gora ima stopu prenosa nepokretnosti od tri do šest procenata

Objavljeno pre

1 sat

,

Belgija naplaćuje porez na nekretnine do 12,5 odsto, Danska na dobit 52,07 odsto Foto Izvor: Pexels / Yuliya Duzhaya

Porez na prihod od zakupnine dostiže 47,27 odsto u Belgiji, Crna Gora ima stopu prenosa nepokretnosti od tri do šest procenata

Poresko opterećenje na nekretnine u Evropi značajno varira, a fokus_keyphrase „porez na nekretnine“ donosi ključne podatke o opterećenju vlasnika u različitim državama. Prema analizama, vlasnici nekretnina se suočavaju sa porezima prilikom kupovine, držanja, izdavanja i prodaje, a ukupni teret zavisi od zemlje i specifičnih poreskih stopa.

Najviši porez na sticanje nekretnine plaća se u Belgiji, gde stopa dostiže 12,5 odsto, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu maksimalno 12 odsto, Holandiji 10,4 odsto, a u Luksemburgu 10 odsto. U Estoniji i Češkoj Republici ne postoji porez na prenos imovine, dok u Litvaniji troškovi kupovine iznose 0,4 odsto.

Crna Gora se izdvaja u regionu sa porezom na promet nepokretnosti od tri do šest procenata, što je više nego u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Godišnji porez na nepokretnosti u Crnoj Gori kreće se od 0,25 do jedan odsto vrednosti, svrstavajući ovu zemlju u sredinu evropske rang-liste. Porez na kapitalnu dobit pri prodaji nekretnine iznosi 15 odsto, što je približno jednako Srbiji, Grčkoj i Mađarskoj, ali znatno niže nego u Danskoj, Luksemburgu, Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji.

Prihodi od izdavanja nekretnina podložni su značajnim razlikama među državama. Za mesečnu zakupninu od 1.500 evra, Danska naplaćuje 42,11 odsto, Holandija 36 odsto, Finska 30 odsto, a Kipar ima početnu stopu od nula. Luksemburg ima porez od 2,94 odsto. Za zakupninu od 12.000 evra mesečno, Belgija je na vrhu sa 47,27 odsto, sledi Danska sa 43,22 odsto, dok Nemačka i Grčka naplaćuju oko 41 odsto.

Godišnji porez na nekretnine ne može se upoređivati samo prema nominalnoj stopi, jer neke zemlje, poput Španije, koriste katastarsku vrednost kao osnovicu. U nekim španskim opštinama stopa dostiže 4,8 odsto. U Ujedinjenom Kraljevstvu, za nekretninu vrednu 300.000 evra, godišnji porez može biti između 2.000 i 3.200 evra, dok su u Francuskoj, Španiji i Belgiji godišnje obaveze između 700 i 1.800 evra. Kipar i Malta nemaju godišnji porez na imovinu.

Prilikom prodaje, porez na kapitalnu dobit u Danskoj može dostići 52,07 odsto, što znači da na profit od 250.000 evra porez iznosi oko 130.000 evra. Malta ne oporezuje profit već prodajnu cenu, a u Nemačkoj nema poreza na dobit ako je nekretnina posedovana duže od deset godina.

Kombinovano, Belgija je među najskupljim zemljama po porezima na kupovinu, posedovanje, izdavanje i prodaju nekretnina, dok su Kipar i Malta među najpovoljnijima — obe zemlje ne naplaćuju godišnji porez na imovinu, Kipar ima niske stope na zakupninu, a Malta ne oporezuje kapitalne dobitke na uobičajen način.

Podaci pokazuju da porez na nekretnine može značajno uticati na profitabilnost ulaganja, pa je važno da kupci i investitori vode računa o svim lokalnim poreskim obavezama pri donošenju odluka.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Vlada Velike Britanije nacionalizovala British Steel, izdvojeno 640 miliona funti

Država uložila 640 miliona funti (740 miliona evra) i svakodnevno izdvaja više od milion funti za očuvanje proizvodnje

Objavljeno pre

15 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

Vlada Velike Britanije nacionalizovala British Steel, izdvojeno 640 miliona funti – nacionalizacija British Steel

Država uložila 640 miliona funti (740 miliona evra) i svakodnevno izdvaja više od milion funti za očuvanje proizvodnje

Vlada Velike Britanije nacionalizovala je kompaniju British Steel u julu 2026. godine, izdvojivši oko 640 miliona funti (oko 740 miliona evra) za nastavak rada i svakodnevno finansirajući više od milion funti (1,16 miliona evra) za očuvanje proizvodnje, saopšteno je iz britanskog ministarstva za biznis. Ova odluka doneta je 15 meseci nakon što je država preuzela upravljanje čeličanom u Skantorpu, sa ciljem sprečavanja njenog zatvaranja i očuvanja ključne industrije.

British Steel je poslednja fabrika u Velikoj Britaniji koja proizvodi primarni čelik iz rude gvožđa i zapošljava oko 2.700 radnika, dok još nekoliko hiljada radnih mesta zavisi od njenog poslovanja. Kompanija je od 2020. godine bila u vlasništvu kineske grupacije Jingye, koja je planirala gašenje visokih peći usled velikih gubitaka.

Pošto nije pronađen privatni kupac, britanski parlament usvojio je Zakon o nacionalizaciji čelične industrije, kojim je British Steel prešao u državno vlasništvo. O visini eventualne naknade prethodnom kineskom vlasniku odlučivaće nezavisni procenitelj, u skladu sa zakonom o zaštiti privatnog kapitala i investicija.

Britanski ministar za biznis Piter Kajl izjavio je: „Očuvanje domaće proizvodnje čelika od ključnog je značaja za nacionalnu bezbednost i industrijsku budućnost zemlje. Vlada je do sada uložila oko 640 miliona funti (oko 740 miliona evra) u održavanje rada kompanije i svakodnevno izdvaja više od milion funti (oko 1,16 miliona evra) za nastavak proizvodnje.”

Naredni korak biće izrada dugoročne strategije za modernizaciju British Steela i prelazak na ekološki prihvatljiviju proizvodnju, uključujući ulaganja u tehnologije za zeleni čelik. Predstavnici sindikata i industrije pozdravili su nacionalizaciju, ocenjujući je kao važan potez za očuvanje proizvodnih kapaciteta i sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta čelikom.

Pročitaj još

Domaće

SAD uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula

Američki deficit u junu skočio na 120 milijardi dolara, rashodi porasli za 117 milijardi na 616 milijardi dolara

Objavljeno pre

25 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

SAD uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula – carina na robu iz Brazila

Američki deficit u junu skočio na 120 milijardi dolara, rashodi porasli za 117 milijardi na 616 milijardi dolara

Sjedinjene Američke Države uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula, što predstavlja ključnu meru iz nove trgovinske strategije administracije predsednika Donalda Trampa, prema ekonomskim analizama. Ova odluka, koju je saopštila Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR), znači da će Brazil postati prva zemlja prema kojoj je primenjen ovakav pristup, a carina od 25% neće obuhvatiti govedinu, kafu, avione, sirovo gvožđe i retke metale, ali će se odnositi na širok spektar druge robe, uključujući šećer, čelik i tekstilne proizvode.

Prema rezultatima jednogodišnje istrage USTR, brazilske politike u oblastima digitalne trgovine, carina, intelektualne svojine, pristupa tržištu etanola i borbe protiv krčenja šuma predstavljaju prepreku američkoj trgovini. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je: „Opsežni pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ove probleme, ali ostajemo otvoreni za nastavak razgovora.“ Državni sekretar Marko Rubio optužio je predsednika Brazila Luiza Inasija Lulu da Silvu da nije pregovarao „u dobroj veri“, navodeći da je „stavio sopstveni ego ispred interesa brazilskog naroda“.

Brazil je snažno kritikovao ovu odluku, a predsednik Lula da Silva ocenio je mere kao neopravdane i najavio obraćanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) uz mogućnost uvođenja recipročnih mera. Pored toga, SAD vode posebnu istragu o prinudnom radu u određenim sektorima u Brazilu, koja bi mogla dovesti do dodatne carine od 12,5%, čime bi ukupno opterećenje za deo brazilskog izvoza dostiglo 37,5%.

Nove carine Brazilu dolaze u trenutku kada je budžetski deficit SAD za jun porastao na 120 milijardi dolara, što je oštar zaokret u odnosu na suficit od 27 milijardi dolara iz juna prošle godine. Povraćaj ranije nezakonito naplaćenih carina doprineo je padu ukupnih budžetskih prihoda u junu 2026. za 31 milijardu dolara (6%), na 496 milijardi dolara, dok su rashodi porasli za 117 milijardi dolara (23%), na 616 milijardi dolara. Tokom juna, država je naplatila 23,6 milijardi dolara carina, ali je vratila 49,2 milijarde dolara, pa je neto rezultat bio odliv od 25,6 milijardi dolara.

Prema ranije objavljenim analizama, ovakve mere deo su šire trgovinske politike SAD, uključujući istrage i najave novih carina na uvoz iz drugih ekonomija. Očekuje se nastavak pregovora između SAD i Brazila, dok obe strane najavljuju moguća dodatna reagovanja na međunarodnom planu.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Italiji pala na 3 odsto, u Hrvatskoj na 4,5 odsto u junu

Potrošačke cene u Italiji ostale nepromenjene, dok su u Hrvatskoj zabeležile pad od 0,4 odsto u junu

Objavljeno pre

45 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

Inflacija u Italiji pala na 3 odsto, u Hrvatskoj na 4,5 odsto u junu

Potrošačke cene u Italiji ostale nepromenjene, dok su u Hrvatskoj zabeležile pad od 0,4 odsto u junu

Inflacija u Italiji pala je na 3 odsto u junu, dok je u Hrvatskoj zabeležena stopa od 4,5 odsto, pokazali su najnoviji podaci zvaničnih statističkih zavoda. Prema izveštaju italijanskog Zavoda za statistiku (Istat), godišnja stopa inflacije u Italiji smanjena je sa majskih 3,2 odsto na 3 odsto, pri čemu su potrošačke cene ostale nepromenjene na mesečnom nivou. U Hrvatskoj je, prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), inflacija u junu pala sa majskih 5,2 odsto na 4,5 odsto, što je najniži nivo u poslednja četiri meseca.

Detaljnije, u Italiji je usporavanje inflacije rezultat sporijeg rasta cena neprerađene hrane, koje su porasle za 4,4 odsto u odnosu na 5,5 odsto u maju. U sektoru rekreacije, popravki i ličnih usluga inflacija je smanjena sa 3 na 2,7 odsto, dok je u transportu došlo do pada sa 1,7 na 1,1 odsto. S druge strane, cene regulisanih energenata zabeležile su rast od 9,2 odsto međugodišnje, u poređenju sa 5,6 odsto u maju, dok su neregulisani energenti poskupeli 13,3 odsto, naspram 12,5 odsto mesec ranije. Cene robe ukupno su u Italiji porasle za 3,3 odsto, dok su usluge skuplje za 2,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje među članicama Evropske unije, takođe potvrđuje godišnju inflaciju od 3 odsto i nepromenjen nivo cena u odnosu na maj.

U Hrvatskoj je usporavanje rasta cena najviše vidljivo kod hrane i bezalkoholnih pića, sa rastom od 0,8 odsto u junu, dok je u maju taj rast iznosio 1,4 odsto. Rast cena alkohola i duvana usporio je na 7,1 odsto sa 7,5 odsto, dok su cene u sektoru transporta zabeležile pad rasta sa 12,5 na 8,6 odsto. Usluge u restoranima i smeštaju poskupele su 5,8 odsto, dok je u maju rast bio 6,1 odsto. Troškovi stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih energenata porasli su sa 11,8 na 12 odsto. Na mesečnom nivou, potrošačke cene su u Hrvatskoj u junu niže za 0,4 odsto, nastavljajući pad iz maja od 0,3 odsto. Hrvatska inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) iznosi 4,2 odsto međugodišnje i 0,1 odsto međumesečno.

U Srbiji je u junu inflacija zabeležila neočekivan pad na 2,7 odsto, dok su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 2,7 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U maju je međugodišnja inflacija iznosila 3,5 odsto, a pad se objašnjava i promenama cena energenata, pre svega goriva.

Prema zvaničnim statistikama, inflacija u Italiji, Hrvatskoj i Srbiji pokazuje trend usporavanja, dok pojedine kategorije i dalje beleže rast cena, posebno energenata. Ovi podaci naglašavaju važnost praćenja promena cena u ključnim segmentima potrošnje kako za privredu, tako i za potrošače.

Pročitaj još

U Trendu