Nadležni saopštili da je incidencija nešto viša nego prethodne nedelje, ali ispod epidemijskog praga

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” saopštio je da je na teritoriji Srbije, u periodu od 11. do 17. maja, registrovano ukupno 4.441 slučajeva oboljenja sličnih gripu, sa stopom incidencije od 66,64 na 100.000 stanovnika.

Prema zvaničnim podacima, u istom periodu zabeležena stopa je nešto viša u odnosu na prethodnu nedelju. Najveće uzrasno-specifične stope registrovane su kod dece do četiri godine, kao i u grupi od pet do 14 godina.

“Epidemiološki pokazatelji ukazuju da u Srbiji postoji geografska raširenost na osnovnom, vanepidemijskom nivou. Klinička aktivnost gripa je ispod epidemijskog praga, a trend incidencije je stabilan”, navodi se u saopštenju instituta.

U istom izveštajnom periodu, prema podacima sentinelnog nadzora, registrovano je 9.740 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, sa stopom incidencije od 788,30 na 100.000 stanovnika, što je takođe viša vrednost u poređenju sa prethodnom nedeljom. Tokom ove nedelje nije bilo laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije virusom gripa na teritoriji Srbije.

Institut je naveo i podatke iz Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima su stope oboljenja sličnih gripu iznad uobičajenog nivoa u Kazahstanu, dok nijedna druga zemlja ili oblast nije prijavila povišene stope akutnih respiratornih infekcija.

Procenat pozitivnosti na virus gripa u regionu iznosio je jedan odsto, što je ispod epidemijskog praga od 10 odsto, a u poređenju sa prethodnom nedeljom taj procenat je bio dva odsto. Medijana stope pozitivnosti za 20 zemalja i područja iznosila je nula odsto, dok je najmanje 10 odsto pozitivnosti prijavila Turska. Prema navodima instituta, cirkulacija gripa vratila se na međusezonske nivoe širom regiona.

Nadzor nad gripom za sezonu 2025/2026. započet je 29. septembra 2025. godine, nedeljnim praćenjem i izveštavanjem u skladu sa definisanim slučajevima i iz nadzornih jedinica na teritoriji nadležnosti. Monitoring epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja kontinuirano se sprovodi tokom posmatranog perioda.

Ključni akteri industrije digitalnog marketinga iznose analize o veštačkoj inteligenciji, Connected TV i budućnosti oglašavanja

Više od 700 predstavnika brendova, agencija, medija i AdTech kompanija okuplja se 4. i 5. juna 2026. godine u Hangaru 1 u Luci Beograd na konferenciji Digital Day 2026, gde se razmatraju konkretna pitanja svakodnevnog poslovanja u digitalnom marketingu. U fokusu su veštačka inteligencija, Connected TV, automatizacija i promena medijskih navika, uz analizu kako ove tehnologije oblikuju tržište i donose merljive poslovne rezultate.

Konferenciju otvara predstavljanje AdEx izveštaja o tržištu digitalnog oglašavanja u Srbiji, koji ove godine izlaže Jelena Savić, menadžerka iz kompanije specijalizovane za digitalne medije. Izveštaj prikazuje kretanja investicija i ključne trendove na domaćem digitalnom tržištu.

Među glavnim govornicima nalazi se Roman Balteanu iz Google-a, koji govori o izgradnji efikasne baze podataka i primeni napredne veštačke inteligencije u modernom marketingu. On naglašava značaj objedinjavanja podataka i korišćenja novih alata za unapređenje kreativnih formata i optimizaciju troškova, sa posebnim akcentom na primenu generativne AI tehnologije.

Ioana Samoila iz Teads-a analizira uticaj Connected TV na transformaciju odnosa između tradicionalne televizije i digitalnog marketinga, ističući važnost integracije CTV-a u šire strategije i mogućnosti za precizno merenje poslovnih rezultata. Đorđe Đuričić iz United Cloud-a daje pregled globalnih i regionalnih trendova u video ekosistemu, sa posebnim osvrtom na modele monetizacije i održivi rast u fragmentisanom medijskom okruženju.

Paul Thompson iz Eskimi-ja, jedan od iskusnih lidera u industriji, iznosi kritički stav prema preteranom oslanjanju na automatizaciju i algoritme, naglašavajući potrebu za vraćanjem kreativnosti i ljudskog faktora u centar medijskih strategija.

Pored izlaganja međunarodnih stručnjaka, Digital Day 2026 donosi i diskusije o izazovima na lokalnom i regionalnom tržištu, sa ciljem identifikacije održivih modela rasta i inovacija u digitalnom oglašavanju.

Predstavnici Ministarstva za brigu o selu sa lokalnim vlastima razgovarali sa meštanima o rezultatima dosadašnjih programa i aktuelnim izazovima

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetio je 12.06.2024. godine opštinu Bojnik i njena sela u Jablaničkom okrugu, gde je zajedno sa saradnicima i predsednikom opštine Nebojšom Nenadovićem razgovarao sa meštanima o uticaju dosadašnjih programa Ministarstva na ruralne sredine. Prema zvaničnim informacijama, kroz ove programe do sada je obnovljen jedan seoski dom kulture, useljeno je 15 seoskih kuća sa okućnicom, pomognut je rad šest preduzetnika, obezbeđen je minibus za besplatan prevoz stanovništva i održavani su ‘Miholjski susreti sela’ četiri godine zaredom.

U selu Đinđuša, koje broji oko 500 stanovnika, ministar Krkobabić je obišao renovirani Dom kulture, za čiju je obnovu Ministarstvo uložilo oko 1,7 miliona dinara. Objekat je kompletno renoviran, uključujući molersko-farbarske radove, zamenu elektroinstalacija, podova i nabavku nove opreme. Meštani su istakli da je dom sada ponovo centar društvenog života, mesto za izložbe, radionice i okupljanja raznih udruženja.

‘Bez sumnje se okrećemo ruralnim delovima zemlje, rešeni da nemamo građane prvog i drugog reda. Ako želimo da nam sela žive, u njima mora da bude i škola i lekar i pošta i dom kulture’, izjavio je ministar Krkobabić tokom posete.

Meštani Đinđuše navode da selo ima osnovnu infrastrukturu i da se poslednjih godina beleži napredak, ali da su izazovi i dalje prisutni u planinskim delovima opštine, naročito u vezi sa vodosnabdevanjem.

U okviru obilaska, ministar je posetio i preduzetnika Dalibora Miljkovića iz Prigrevice, koji je kroz program Ministarstva dobio podršku od 428.000 dinara za nabavku mašine za cepanje drveta. Miljković je naveo da će zahvaljujući ovoj pomoći njegova strugara sada raditi u punom kapacitetu, sa planom da godišnje preradi oko 800 kubika drveta. On je jedan od ukupno šest preduzetnika u Bojniku koji su do sada dobili podršku Ministarstva.

Prema zvaničnim podacima, ukupna ulaganja Ministarstva za brigu o selu u opštinu Bojnik do sada iznose 30,6 miliona dinara.