Republički hidrometeorološki zavod izdao je hitno upozorenje, očekuje se promenljivo vreme tokom dana

Republički hidrometeorološki zavod izdao je najnovije upozorenje prema kojem se na širem području Beograda u naredna dva sata očekuju pljuskovi, ponegde praćeni grmljavinom. Saopštenje je objavljeno danas, a građanima se savetuje oprez usled mogućih nepovoljnih vremenskih prilika.

Iz Zavoda navode da će do kraja dana u Beogradu biti promenljivo oblačno, povremeno sa kišom ili kratkotrajnim pljuskom sa grmljavinom, dok se krajem dana očekuje smanjenje oblačnosti i suvo vreme. Vetar će biti slab do umeren, severozapadnog pravca.

Za nedelju, 10.05., najavljeno je promenljivo oblačno i malo toplije vreme sa sunčanim intervalima, a kratkotrajna kiša ili pljusak sa grmljavinom očekuje se povremeno, uglavnom u brdsko-planinskim predelima u okolini Beograda. Jutarnja temperatura biće od 8 do 13 °C, a najviša dnevna od 24 do 27 °C. Vetar će biti slab i umeren, južni i jugoistočni.

U ponedeljak, 11.05., prognozira se promenljivo i toplo vreme sa dužim sunčanim intervalima, uz mogućnost kratkotrajne kiše ili pljuska. Od utorka, 12.05., očekuje se umereno do potpuno oblačno i svežije vreme, povremeno sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom.

“Na području Beograda u naredna dva sata očekuju se pljuskovi sa grmljavinom. Građanima savetujemo oprez i praćenje zvaničnih prognoza”, navodi se u saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Sezonski radnici ostvaruju pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje, prijava obavezna od 2019. godine

Sezona berbe voća u Srbiji počinje krajem maja i traje tokom leta i jeseni, a visina zarade zavisi od vrste voća, načina obračuna i učinka radnika. Prema zvaničnim podacima, zarada za berbu malina tokom mesec dana može dostići i do 180.000 dinara, uz obezbeđen smeštaj i tri obroka dnevno.

Berba malina traje između tri i četiri nedelje, od juna do sredine ili kraja jula, dok radni dan počinje oko 5:00 i traje do mraka. Radnici su angažovani i tokom visokih temperatura, a posao se smatra zahtevnim zbog fizičkog napora. Dnevnica za berače malina prošle godine iznosila je oko 6.000 dinara.

Za berbu jagoda, zarada se kreće između 3.000 i 5.000 dinara po danu, a isplata može biti po kilogramu ili po fiksnoj dnevnici. Sezona jagoda traje oko tri meseca. Berba borovnica traje šest do osam nedelja, a cena borovnica na tržištu je nedavno premašila 2.000 dinara po kilogramu zbog visokih troškova ručne berbe.

Orezivanje voća donosi iskusnim radnicima i do 9.000 dinara dnevno, dok oni sa manje iskustva zarađuju oko 6.000 dinara, u zavisnosti od vrste voća i složenosti posla.

Prijava sezonskih radnika je od 2019. godine obavezna putem elektronskog portala. Poslodavci su dužni da uplaćuju poreze i doprinose, čime radnici ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Jedan radnik može kod istog poslodavca biti angažovan najviše 120 radnih dana godišnje.

Lekari VMA spasili život ženi iz Ivanjice nakon teške infekcije hantavirusom, stručnjaci upozoravaju na rizike

Žena iz Ivanjice pre nekoliko godina preživela je tešku infekciju hantavirusom, poznatom kao mišija groznica, zahvaljujući pravovremenoj medicinskoj intervenciji i danonoćnom nadzoru lekara. Prema njenoj ispovesti, prvi simptomi bolesti bili su jeza, povišena temperatura, mučnina i povraćanje, a stanje joj se ubrzano pogoršavalo. Zbog gomilanja tečnosti u organizmu, došlo je do oticanja tela, ali je, kako navodi, zahvaljujući lekarima i medicinskom osoblju VMA uspela da se oporavi.

Hantavirus je u ivanjičkom kraju prisutan naročito tokom berbe malina, kada su novi slučajevi infekcije najčešći. Stručnjaci upozoravaju da se ljudi najčešće zaraze u prirodi, posebno na ruralnim područjima gde ima stoke i poljskih miševa. Infekcija nastaje kontaktom sa izlučevinama zaraženih životinja, a podložni su najviše šumari, berači šumskog voća, veterinari i poljoprivrednici.

Prema rečima dr Aksentija Tošića, inkubacija traje od 10 do 40 dana, a izvor infekcije mogu biti zemlja, blato, kontaminirana voda ili vazduh. „Mokraća koju izlučuju životinje sadrži virus i kada osobe imaju ogrebotine na rukama ili nogama, bez zaštite, omogućavaju ulazak virusa direktno u krvotok, što dovodi do bolesti. U ovom kraju ljudi uglavnom znaju za mišiju groznicu i leptospirozu, ali retko ko je svestan ozbiljnosti infekcije i načina zaštite“, izjavio je dr Tošić.

Stručnjaci apeluju na građane da koriste zaštitna sredstva prilikom boravka u prirodi, posebno tokom poljoprivrednih radova, i da obrate pažnju na rane i ogrebotine kako bi smanjili rizik od infekcije.