Nova istraživanja pokazuju da GLP-1 agonisti ne samo da pomažu kod gojaznosti, već i smanjuju verovatnoću razvoja i napredovanja raka dojke kod žena

Najnovija saznanja predstavljena na godišnjem kongresu Američkog društva za kliničku onkologiju u Čikagu ukazuju na dodatne benefite GLP-1 agonista, lekova koji se najčešće koriste za dijabetes tipa 2 i lečenje gojaznosti. Istraživanja su pokazala da žene koje koriste ove lekove imaju niži rizik od razvoja raka dojke, kao i manju verovatnoću da bolest napreduje.

Radiolog dr Elizabet Mekdonald sa Univerziteta Pensilvanija analizirala je podatke više od 110.000 žena uzrasta između 45 i 80 godina s BMI većim od 25. Oko 14% njih je koristilo GLP-1 lekove u periodu od 2022. do 2025. godine. Rezultati su pokazali da su žene na GLP-1 terapiji imale 30,5% manju šansu da im bude dijagnostikovan rak dojke. Ova povezanost je ostala značajna čak i kada su u obzir uzeti faktori poput godina, rase, indeksa telesne mase, gustine dojki i dijabetesa.

Dodatno, druga studija u kojoj je praćeno preko 12.000 pacijenata sa dijagnozom raka pluća, dojke, debelog creva ili jetre, pokazala je da su kod žena koje su uzimale GLP-1 agoniste tumori znatno ređe napredovali. Kada su ove žene upoređene sa pacijentima koji su koristili druge lekove za dijabetes, pokazalo se da je samo 10% korisnica GLP-1 lekova imalo progresiju raka dojke u uznapredovali stadijum, dok je taj procenat kod žena na drugim antidijabeticima iznosio 20%. Dr Mark Dejvid Orland iz Klinike Klivlend, vodeći autor ove studije, istakao je: “Naša studija pokazala je da je upotreba GLP-1 lekova povezana sa značajnim smanjenjem rizika od napredovanja bolesti kod četiri vrste solidnih tumora.”

Treće istraživanje, sa uzorkom od 137.493 pacijenta obolelih od raka dojke, otkrilo je da je stopa ukupnog preživljavanja kod žena koje su najmanje tri meseca koristile GLP-1 lekove bila za 6% viša tokom pet godina. Ipak, istraživači upozoravaju da nije potpuno jasno da li je taj efekat isključivo posledica dejstva leka ili kombinacije više faktora.

GLP-1 agonisti imitiraju hormone koji smanjuju apetit i podstiču gubitak kilograma, ali se pretpostavlja i da utiču na upalne procese i imunitet, što može imati ulogu u razvoju i napredovanju malignih bolesti. Poznato je da gojaznost povećava rizik i utiče na lošiji ishod kod raka dojke, ali naučnici smatraju da samo smanjenje telesne mase verovatno nije jedini razlog zabeleženih koristi.

Važno je istaći da su sva pomenuta istraživanja opservaciona, što znači da ne dokazuju direktnu uzročno-posledičnu vezu. Kako navodi dr Mekdonald, “naša studija doprinosi sve većem broju dokaza koji ukazuju da bi ove lekove trebalo detaljnije istražiti kao moguće sredstvo za prevenciju karcinoma.”

Ako razmišljate o upotrebi GLP-1 lekova ili ste zabrinuti za svoje zdravlje, obavezno se savetujte sa lekarom. Stručnjaci preporučuju da se za svaku dijagnozu i terapiju konsultujete sa zdravstvenim radnikom.

Visoke temperature i vlažnost mogu povećati rizik od urinarnih i vaginalnih infekcija – evo kako da ih izbegnete

Letnji meseci donose uživanje na plaži i bazenu, ali i česte probleme sa intimnim zdravljem kod žena. U toplim danima neretko se javljaju simptomi kao što su svrab, peckanje, pojačan sekret ili ponovljene urinarne infekcije, zbog kojih odmor može biti neprijatan. Zbog toga je važno znati kako preduprediti ovakve tegobe.

Specijalista ginekologije i akušerstva, dr Jelena Stanković Brakus, iz poznate medicinske klinike, upozorava: „Tokom leta stvaraju se idealni uslovi za narušavanje prirodne ravnoteže intimne regije.” Visoka temperatura, znojenje i povećana vlaga doprinose bržem razmnožavanju bakterija i gljivica, čime rizik od infekcija postaje veći nego u drugim godišnjim dobima.

Jedan od glavnih uzroka je zadržavanje mokrog kupaćeg kostima na telu. „Mokar kupaći zadržava vlagu uz telo i menja pH sredinu. To otežava normalnu cirkulaciju vazduha oko kože,” navodi dr Brakus. Zbog toga savetuje da se nakon plivanja presvučete u suvu odeću ili kupaći kostim što je pre moguće.

Iako se često misli da su bazeni i more glavni izvor problema, stručnjakinja ističe da ni hlor ni morska so nisu direktni krivci, ali mogu poremetiti prirodnu kiselost vagine. „Hlor i morska so mogu poremetiti prirodnu kiselost vagine. Zbog toga dolazi do smanjenja zaštitnih bakterija, što povećava rizik od infekcija,” objašnjava dr Brakus.

Leti se najčešće javljaju kandidijaza, bakterijska vaginoza i urinarne infekcije. Kandidijaza izaziva svrab, peckanje, crvenilo i karakterističan beličast sekret, dok bakterijska vaginoza dovodi do pojačanog sivkastog sekreta neprijatnog mirisa. Urinarne infekcije izaziva bakterija Escherichia coli i manifestuju se kao peckanje prilikom mokrenja, česti nagoni i pritisak u donjem stomaku.

Većina ovih tegoba može se sprečiti jednostavnim navikama. „Najvažnije je ne nositi mokar kupaći dugo i birati pamučni donji veš koji omogućava koži da diše,” savetuje dr Brakus. Preporučuje i izbegavanje agresivnih sapuna, kao i upotrebu blagih preparata za intimnu negu. „Za svakodnevnu higijenu dovoljni su mlaka voda i blag sapun prilagođen intimnoj regiji,” dodaje ona.

Tokom menstruacije poželjno je češće menjati uloške i tampone, jer sintetički materijali zadržavaju vlagu i toplotu, što dodatno povećava rizik od infekcija. Probiotici su korisni za očuvanje zdrave vaginalne flore i optimalnog pH: mogu se unositi hranom ili kao dodaci, posebno kod žena sklonih ponavljanim infekcijama ili nakon terapije antibioticima, savetuje dr Brakus.

Na kraju, ako primetite promene u sekretu, mirisu ili boji, ili osećate dugotrajan svrab ili peckanje, obavezno se obratite lekaru. Samostalno lečenje može privremeno ublažiti simptome, ali često odlaže pravu dijagnozu i terapiju. Za tačnu dijagnozu i stručan savet obavezno konsultujte lekara.

Nova istraživanja otkrivaju efekte kolagena na kožu, mišiće i zglobove kod žena – šta je zaista potvrđeno

Sve veći broj žena u Srbiji razmatra upotrebu kolagen suplemenata, privučene obećanjima o lepšoj koži i boljim zglobovima. Najnovija velika meta-analiza sprovedena na Univerzitetu Anglija Raskin, koja je obuhvatila 16 sistemskih pregleda i više od 100 kontrolisanih studija sa skoro 8.000 ispitanika širom sveta, pružila je jasniji uvid u to šta kolagen stvarno može da uradi za žensko zdravlje.

Rezultati pokazuju da redovan unos kolagena doprinosi poboljšanju izgleda kože – žene koje su koristile kolagen kroz duži period imale su bolje hidriranu i elastičniju kožu, što daje mlađi i svežiji izgled. Kod onih koje pate od osteoartritisa, kolagen je uočen kao faktor koji može smanjiti bol i ukočenost zglobova, olakšavajući svakodnevno funkcionisanje.

Istraživači su takođe zabeležili umerena poboljšanja u mišićnoj masi, kao i strukturi mišića i tetiva kod žena koje redovno koriste kolagen. Ovo može biti značajno za one koje žele da očuvaju snagu i fleksibilnost s godinama. Međutim, iako marketinške poruke često ističu dodatne prednosti, naučni dokazi da kolagen značajno utiče na sportske performanse ili ubrzava oporavak posle treninga su vrlo ograničeni. Žene koje su fizički aktivne ne treba da očekuju spektakularne rezultate samo uz kolagen.

Pored toga, analiza nije pokazala dovoljno jakih dokaza da kolagen ima pozitivan uticaj na oralno zdravlje, nivo šećera u krvi, holesterol ili krvni pritisak. Iz tih razloga, stručnjaci upozoravaju da kolagen ne može biti univerzalno rešenje za sve zdravstvene probleme.

Za žene koje žele zdraviju kožu ili olakšanje kod problema sa zglobovima, kolagen može biti koristan dodatak, ali je važno imati realna očekivanja. Istraživanje pokazuje da su koristi najizraženije kod redovne i dugotrajne upotrebe – posebno kod kože i osteoartritisa. Kako ističe profesor Li Smit, jedan od autora studije: “Kolagen nije lek za sve, ali može imati verodostojne koristi ako se redovno koristi tokom određenog perioda, posebno kada je reč o koži i osteoartritisu”.

Profesor Smit dodaje da je neophodno oslanjati se na naučne dokaze, a ne na preterana obećanja proizvođača: “Potrebno nam je više visokokvalitetnih kliničkih ispitivanja, uključujući istraživanja koja će analizirati dugoročne zdravstvene ishode, optimalne doze i razlike između različitih izvora kolagena.”

Žene koje razmišljaju o suplementima kolagena trebalo bi da se posavetuju sa svojim lekarom, posebno ukoliko već imaju hronične bolesti ili koriste druge lekove. Kolagen može biti deo zdrave rutine, ali nikako nije zamena za uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.