Maloprodajna cena dizela premašila 5,45 dolara po galonu, rast prouzrokovan ratom u Iranu utiče na globalno tržište

Prosečna cena regularnog benzina u Sjedinjenim Američkim Državama premašila je 4 dolara po galonu (oko dolar po litru) prvi put od avgusta 2022. godine, pokazuju podaci Američke automobilske asocijacije. Prema objavljenim informacijama, maloprodajna cena benzina iznosi 4,018 dolara, što je povećanje od više od jednog dolara u odnosu na period pre početka rata, kada je cena bila 2,98 dolara po galonu (0,8 dolara po litru).

Rast cena goriva direktno je povezan sa ratom u Iranu, koji je izazvao poremećaje u globalnom transportu naftnih i gasnih resursa, uključujući gotovo potpuno zatvaranje strateškog Ormuskog moreuza. Kao posledica ovih dešavanja, cena sirove nafte u SAD premašila je 100 dolara po barelu, dok su rafinisani proizvodi, uključujući benzin i dizel, beležili još značajniji rast cena.

Maloprodajna cena dizela sada iznosi više od 5,45 dolara po galonu (1,4 dolara po litru), što dodatno povećava inflatorne pritiske u američkoj ekonomiji. Ovaj porast cena goriva ima ozbiljne političke posledice za administraciju predsednika Donalda Trampa u izbornoj godini, a istovremeno otežava zadatak Federalnih rezervi u održavanju inflacije pod kontrolom i očuvanju zaposlenosti.

Negativni efekti rata na Bliskom istoku osećaju se i globalno. Indija se suočava sa hroničnim nedostatkom kuhinjskog gasa, Japan je zabeležio rekordne cene benzina ranije ovog meseca, dok su benzinske stanice u Australiji ostale bez goriva.

Povećanje cena energenata i poremećaj u snabdevanju upućuju na nastavak ekonomske neizvesnosti širom sveta.

Promet robe u maloprodaji u stalnim cenama veći za 4,6 odsto, najviše rastu hrana, piće i duvan

Republički zavod za statistiku objavio je da je u Srbiji promet robe u trgovini na malo tokom februara 2026. godine porastao za 4,8 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen rast od 4,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Kada se uporede prvi i drugi mesec 2026. sa istim periodom 2025. godine, promet robe u trgovini na malo bio je veći za 5,3 odsto u tekućim cenama i za 5,1 odsto u stalnim cenama.

Analizom po delatnostima, tokom februara 2026. godine, promet u stalnim cenama najviše je porastao u sektoru hrane, pića i duvana – rast od 5,3 odsto u odnosu na februar 2025. godine. Sektor neprehrambenih proizvoda zabeležio je rast prometa od 4,8 odsto, dok je trgovina na malo motornim gorivima imala rast od 2,3 odsto.

Ovi podaci ukazuju na nastavak pozitivnog trenda u maloprodaji u Srbiji na početku 2026. godine, sa izraženijim oporavkom i povećanjem prometa u svim ključnim segmentima trgovine na malo.

Cene energenata skočile 4,9 odsto na godišnjem nivou, dok je industrijska inflacija iznosila 0,5 odsto

Godišnja inflacija u evrozoni dostigla je 2,5 odsto u martu, prema preliminarnoj “fleš” proceni Evrostata, što predstavlja rast u odnosu na februarskih 1,9 odsto. Ovaj porast inflacije pre svega je rezultat značajnog povećanja cena energenata, koje su u martu skočile za 4,9 odsto na godišnjem nivou, nakon što su u februaru zabeležile pad od 3,1 odsto.

Cene usluga porasle su 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je blago usporavanje u odnosu na 3,4 odsto iz februara. Inflacija u kategoriji hrane, alkohola i duvana iznosila je 2,4 odsto, nešto manje nego u februaru kada je bila 2,5 odsto. Industrijski proizvodi osim energije zabeležili su najniži rast cena, od svega 0,5 odsto, što je pad u poređenju sa 0,7 odsto iz prethodnog meseca.

Najveće privrede evrozone takođe beleže rast inflacije merene harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP). U Nemačkoj je inflacija porasla sa dva odsto na 2,8 odsto, u Francuskoj sa 1,1 odsto na 1,9 odsto, dok je u Španiji zabeležen rast sa 2,5 odsto na 3,3 odsto. Italija je zadržala stabilnu stopu inflacije od 1,5 odsto.

Prema podacima Evrostata, najsnažniji uticaj na ukupnu inflaciju u evrozoni imao je rast cena energenata, dok su ostale kategorije zabeležile manja odstupanja u odnosu na prethodni mesec. Ovakav trend ukazuje na pojačanu volatilnost na energetskom tržištu, što direktno utiče na troškove života i poslovanja u evrozoni.