Obveznice sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća šest godina plasirane su privatno

Sredstva iz emisije obveznica od 500 miliona evra namenjena vojsci predstavljaju važan korak za modernizaciju sistema odbrane Republike Srbije, saopštilo je Ministarstvo finansija. Emisija je realizovana privatnim plasmanom u ponedeljak, a iznos od 500 miliona evra koristiće se za unapređenje vojne infrastrukture i opreme.

Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina, što znači da će na naplatu dospeti u julu 2032. godine. Prema navodima Ministarstva finansija, privatni plasman je izabran kao najefikasniji način finansiranja zbog aktuelnih tržišnih uslova i interesovanja međunarodnih investitora.

„Transakcija je realizovana nakon iskazanog interesovanja međunarodnih investitora, a privatni plasman je odabran kao najefikasniji način realizacije finansiranja u postojećim tržišnim uslovima. Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina“, navedeno je u odgovoru Ministarstva finansija.

Država je ovim putem obezbedila sredstva iz privatne emisije, a ne putem javne aukcije, dok su uslovi emisije precizirani unapred. Ova finansijska strategija omogućava Republici Srbiji da unapredi svoje odbrambene kapacitete kroz dugoročno i povoljno zaduživanje.

Sredstva iz emisije biće korišćena isključivo za modernizaciju vojske i unapređenje sistema odbrane, što je deo šireg plana unapređenja bezbednosti i infrastrukturnih projekata u sektoru odbrane.

Kapacitet hidroelektrane između 1.200 i 2.400 megavata, šest američkih kompanija u trci za izvođenje radova

Srbija i Rumunija potpisale su Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom RHE Đerdap 3, dogovor koji otvara put procenama razvoja i izgradnje najveće reverzibilne hidroelektrane u jugoistočnoj Evropi. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, Srbija planira da ove godine započne izradu prostorno-planske i projektno-tehničke dokumentacije, a šest američkih kompanija već je pokazalo interesovanje za izvođenje radova.

Memorandum, koji je u Bukureštu potpisan sa rumunskim premijerom i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilie Boložanom, predstavlja važan korak jer je prema bilateralnom ugovoru iz vremena SFRJ za izgradnju nove hidroelektrane potrebna saglasnost rumunske strane. Dosad je Rumunija imala rezerve, brinući da bi zahvat vode ugrozio rad postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i 2 koje su ključne za stabilno snabdevanje strujom te zemlje.

„Srbija ove godine planira da započne izradu prostorno-planske, kao i projektno-tehničke dokumentacije, a već smo uspostavili zajedničke radne grupe sa rumunskim partnerima i nameravamo da obezbedimo redovnu razmenu informacija“, izjavila je Đedović Handanović nakon sastanka sa Boložanom i potpisivanja memoranduma u Vladi Rumunije.

Ministarka je naglasila da projekat RHE Đerdap 3 ima potencijal da bude najveća reverzibilna hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi, a do kraja meseca biće poznato koje su američke kompanije od šest zainteresovanih ispunile kriterijume na javnom pozivu koji je objavila Ambasada SAD u Beogradu. „Srbija ima mogućnost da sebe energetski obezbedi za decenije koje dolaze i o tome želimo da razgovaramo sa našim rumunskim partnerima“, poručila je Đedović Handanović.

U zavisnosti od tehničkog rešenja koje će biti odabrano, kapacitet Đerdapa 3 biće između 1.200 i 2.400 megavata, čime će se ostvariti značajan doprinos sigurnosti, bezbednosti i fleksibilnosti energetskog sistema Srbije. Ministarka je istakla i mogućnost akumulacije energije kada je ima više ili kada je jeftinija, kao i značaj velikih građevinskih poduhvata poput jednog ili dva akumulaciona jezera, o čemu će se odlučivati kroz tehnička rešenja.

Na javni poziv za izvođača radova, koji je završen 25. juna, prijavilo se šest kompanija, a evaluacija je završena i očekuje se da Radna grupa Vlade Srbije usvoji rezultate već sutra, nakon četiri ili tri i po nedelje rada. Sledeći korak su pregovori o izradi tehničke dokumentacije, što je, prema rečima ministarke, važan temelj za izbor optimalnih rešenja sa najvećom koristi za energetski sistem zemlje.

Vlada Srbije usvojila je 9. jula Zaključak o utvrđivanju osnove za zaključivanje Memoranduma o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom Đerdap 3, čime je nastavljen tok uspešne saradnje dve zemlje u oblasti energetike. Projekat vodi posebna Radna grupa koju čine ministri, a investicija će biti vredna više milijardi evra. Javni poziv za RHE Đerdap 3 raspisan je na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji Srbije i SAD u energetici.

Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, izgrađene kao sistem od jedne branske i jedne rečne-protočne hidroelektrane, nalaze se na granici sa Rumunijom i u zajedničkom su vlasništvu dve države. Đerdap 3 će koristiti vodu iz postojećeg veštačkog Đerdapskog jezera i biće u potpunosti na teritoriji Srbije.

Automobilski sektor izgubio 52.000 radnih mesta, industrija otpušta 15.000 radnika mesečno tokom 2026.

Nemačka industrija smanjila je broj zaposlenih za 177.000 u periodu do decembra 2025. godine, prema podacima Savezne agencije za rad iz Nirnberga. Ovaj trend pokazuje da tradicionalno najvažniji sektori privrede, koji zapošljavaju oko 6,5 miliona ljudi, trpe značajan pritisak. Automobilski sektor izgubio je 52.000 radnih mesta, dok je u preradi metala ugašeno 24.000 poslova, a mašinogradnja je ostala bez 28.000 zaposlenih.

Najveći pad zaposlenosti zabeležen je upravo u automobilskoj industriji i kod njenih dobavljača, što ukazuje na duboke promene u nemačkom industrijskom modelu. Prema rečima predsednice Savezne agencije za rad, Andree Nales, smanjenje broja zaposlenih nastavilo se i tokom 2026. godine, pri čemu Nemačka trenutno gubi oko 15.000 radnih mesta mesečno.

Pad zaposlenosti posebno je izražen u segmentima koji se suočavaju sa izazovima kao što su prelazak na električna vozila, povećana konkurencija kineskih proizvođača, visoki troškovi proizvodnje i slabija tražnja na evropskom tržištu. Stručnjaci ističu da su ove okolnosti najviše pogodile automobilsku industriju, koja je tradicionalno oslonac nemačke privrede.

„Nemačka industrija trenutno gubi oko 15.000 radnih mesta mesečno“, izjavila je krajem juna predsednica Savezne agencije za rad, Andrea Nales.

Prema ekonomskim analizama, trend smanjenja zaposlenosti reflektuje duboke strukturalne promene u nemačkoj industriji, sa posebnim fokusom na automobilsku proizvodnju i srodne sektore. Očekuje se da će izazovi na tržištu i dalje uticati na zapošljavanje, dok se industrija prilagođava novim tehnologijama i globalnim pritiscima.