Connect with us

Domaće

Rumunija procenjuje ulaganje od više milijardi evra u projekat Đerdap 3

Planirana akumulacija iznosi 578 miliona kubnih metara vode, američke firme pozvane do 25. juna

Published

2 days ago

on

Foto Izvor: Pexels / Slimmars 13

Planirana akumulacija iznosi 578 miliona kubnih metara vode, američke firme pozvane do 25. juna

Vlada Rumunije trenutno sprovodi međuministarsku procenu izgradnje hidroenergetskog objekta Đerdap 3 (Iron Gates 3), jednog od najvećih potencijalnih energetskih projekata u jugoistočnoj Evropi. Evaluacija projekta obuhvata ekonomski uticaj, posledice po energetski sistem Rumunije i ekološke efekte. Rumunija je „u principu potpuno otvorena“ za realizaciju, ali odluka je još uvek u fazi analize.

Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Đerdap 3, strateški projekat Elektroprivrede Srbije (EPS), ponovo je početkom juna privukla pažnju u regionu, posebno nakon što su SAD raspisale javni poziv tehničkim i finansijskim kompanijama za iskazivanje interesa za učešće u projektu. Poziv je otvoren za američke firme do 25. juna, prema sporazumu o strateškoj saradnji koji je Skupština Srbije odobrila u proleće 2025. godine. Američka kompanija Bechtel ovlašćena je da izradi tehničku dokumentaciju.

Generalni direktor EPS-a Dušan Živković izjavio je da projekat Đerdap 3 treba da odgovori na zahteve dekarbonizacije, razvoja obnovljivih izvora i stabilnosti elektroenergetskog sistema. “Upravo ovaj projekat treba da nadomesti sve ove navedene aktivnosti i da doprinese da se u narednom periodu, posebno kroz razvoj obnovljivih izvora električne energije i sigurnost kada je u pitanju balansiranje na regionalnom nivou, obezbedi dodatna stabilnost sistema”, rekao je Živković.

Za razliku od Đerdapa I i II, koje su Srbija i Rumunija gradile zajedno i u kojima su suvlasnici, Đerdap 3 je planiran kao reverzibilna hidroelektrana koju bi gradila samo EPS. To znači da bi Rumunija snosila rizik gubitka proizvodnje bez benefita u struji ili sigurnosti sistema, iako je iskazala načelnu spremnost da se priključi finansiranju. Takođe, izgradnja još jedne brane na Dunavu, koji je značajna plovna i trgovinska ruta, zahteva dodatnu koordinaciju.

Za Đerdap 3 do sada su izrađene hidrološka studija, preliminarna studija izvodljivosti i dodatne tržišne i finansijske analize. Procene govore o investiciji od više milijardi evra, što bi ovaj projekat svrstalo među najveće infrastrukturne poduhvate u istoriji Srbije. Planirana ukupna akumulacija iznosi oko 578 miliona kubnih metara vode, a predviđene su akumulacije Pesača i Brodica, tuneli i podzemna postrojenja, što projekat čini tehnički izuzetno složenim.

Đerdap II bi trebalo da proizvodi 2,4 GWh energije, dok manji projekat RHE Bistrica (650 MWh), koji ne zahteva međunarodno posredovanje, još nije realizovan, iako se očekuje napredak u narednom periodu. Prema rečima Živkovića, za RHE Bistrica su u toku eksproprijacija, izrada tehničke dokumentacije i priprema tendera za prateće radove, a planirano je da tokom godine počnu pripremni radovi.

Za Đerdap 3 nije određen zvaničan datum početka gradnje, a pojedine međunarodne baze navode da bi puštanje u rad moglo biti tokom 2030-ih godina. Projekat se nalazi u blizini arheološkog lokaliteta Lepenski Vir i Nacionalnog parka Đerdap, zbog čega su neophodne kompleksne procene uticaja na životnu sredinu i usaglašavanje sa zaštitom prirode i kulturne baštine.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Cena sirove nafte WTI pala 1,03 odsto na 75,23 dolara za barel

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Published

10 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Cena američke sirove nafte (WTI) zabeležila je pad od 1,03 odsto jutros i trenutno iznosi 75,23 dolara po barelu, pokazuju podaci sa berzi u 09.00 časova. Istovremeno, cena nafte Brent smanjena je za 0,66 odsto i iznosi 78,44 dolara po barelu.

Na evropskim berzama danas se beleže blagi padovi: nemački indeks DAX opao je za 0,40 odsto, britanski FTSE 100 za 0,10 odsto, dok je francuski CAC 40 zabeležio blagi rast od 0,04 odsto. Vrednost evra prema američkom dolaru danas je 1,1607 dolara.

Cena zlata opala je za 0,13 odsto na 4.350 američkih dolara po unci, dok je cena pšenice porasla za 0,49 odsto i trenutno iznosi 598,90 dolara za bušel (jedinica od 27,216 kg).

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones porastao je za 0,64 odsto na 51.999,67 poena. Indeks S&P 500 opao je za 0,57 odsto na 7.511,35 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 1,15 odsto i sada iznosi 26.376,34 poena.

Ovi podaci odražavaju trenutnu volatilnost na globalnim tržištima energenata i akcija, dok investitori nastavljaju da prate promene cena i uticaj makroekonomskih faktora na tržišnu dinamiku.

Pročitaj još

Domaće

SpaceX vrednuje na 2,10 biliona dolara, Maskovo bogatstvo premašilo ekonomije Tajvana i Irske

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Published

40 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Kompanija SpaceX, pod vođstvom Ilona Maska, u petak je izašla na berzu Nasdaq pod oznakom SPCX, čime je njena vrednost premašila 2,10 biliona dolara. Akcije su prvog dana trgovanja porasle sa početnih 135 dolara na 165 dolara po akciji, što je za 300 milijardi dolara više od ranije projektovane vrednosti. Ovim rastom, Maskovo lično bogatstvo premašilo je bruto domaći proizvod mnogih država, uključujući Tajvan (977 milijardi dolara), Irsku (779 milijardi), Švedsku (760 milijardi), Singapur (660 milijardi) i Južnoafričku Republiku (480 milijardi), gde je Mask rođen.

Prema ekonomskim analizama, SpaceX je sproveo najveću inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u istoriji svetskih finansijskih tržišta, što je direktno uticalo na procenu kompanije i Maskovo bogatstvo. Nobelovac i ekonomista Pol Krugman izjavio je da je Ilon Mask postao prvi svetski bilioner zahvaljujući „nameštenom sistemu“. Krugman je SpaceX nazvao „Ponzijevom shemom“, ističući da je sistem nagnut tako da omogući ovakvu, kako je naveo, apsurdnu procenu.

Krugman je objasnio da su mnogi investitori bili „prisiljeni“ da ulože u SpaceX jer je kompanija uključena u glavne berzanske indekse i da vodeći univerziteti drže značajan deo svojih fondacija u deonicama SpaceX-a. On je naglasio: „Ovo je namešteni sistem. Žao mi je, ali ovo je prava nameštaljka. Jasno je da je celi sistem nagnut da proizvede ovu apsurdnu procenu koja ga čini prvim svetskim bilionerom.“

Nakon prvog dana trgovanja, Krugman je izjavio da procena SpaceX-a od 2,10 biliona dolara nema puno smisla, dodajući da Mask, uprkos vođenju kompanija SpaceX, Tesla i NeuraLink, nema evidenciju „zapravo rutinskog izvođenja tehnoloških čuda“.

Ova dešavanja dodatno su pokrenula raspravu o procenama tehnoloških kompanija, ulozi berzanskih indeksa i uticaju velikih investicionih fondacija na vrednovanje korporacija.

Pročitaj još

Domaće

Troškovi rada u Evropskoj uniji porasli 3,6 odsto u prvom kvartalu

U građevinarstvu zabeležen rast troškova po satu od 4,2 odsto, dok su zarade u rudarstvu povećane za 5,7 odsto

Published

55 minutes ago

on

June 17, 2026

By

U građevinarstvu zabeležen rast troškova po satu od 4,2 odsto, dok su zarade u rudarstvu povećane za 5,7 odsto

Troškovi rada po satu u Evropskoj uniji porasli su za 3,6 odsto u prvom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je u evrozoni rast iznosio 3,2 odsto, saopštila je evropska statistička služba Evrostat. Povećanje troškova rada rezultat je rasta zarada i plata, ali i ostalih troškova koje poslodavci snose za zaposlene.

Analiza po sektorima pokazuje da je najveći rast troškova rada zabeležen u građevinarstvu, sa povećanjem od 4,2 odsto u Evropskoj uniji i 4,1 odsto u evrozoni. U industriji su troškovi rada porasli za 3,6 odsto u EU i 3,3 odsto u evrozoni, dok je u sektoru usluga zabeleženo povećanje od 3,4 odsto u EU i 3,1 odsto u evrozoni.

Unutar pojedinačnih delatnosti u Evropskoj uniji, sektor rudarstva i vađenja kamena beleži najveći godišnji rast troškova zarada po satu, sa povećanjem od 5,7 odsto. Poslovanje nekretninama i ostale uslužne delatnosti zabeležile su rast od po 4,8 odsto, dok su troškovi zarada u građevinarstvu i obrazovanju porasli za po 4,4 odsto.

Najsporiji rast troškova zarada registrovan je u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, gde je rast iznosio jedan odsto, dok su sektori smeštaja i ugostiteljstva, kao i umetnosti, zabave i rekreacije, zabeležili povećanja manja od tri odsto.

Kada je reč o neplatnim troškovima rada, najveći rast evidentiran je takođe u rudarstvu i vađenju kamena, kao i u informaciono-komunikacionom sektoru i administrativnim uslugama, pokazuju podaci Evrostata.

Pročitaj još

U Trendu