Stručnjak upozorava na rastuću frustraciju i rizik od društvenih podela zbog dugotrajnih blokada

Više od godinu dana Srbija se suočava sa stalnom napetošću usled blokada puteva, protesta i konflikata sa institucijama, što je, prema rečima prof. ddr. Milana Krajnca, psihologa sistemskih rizika, značajno uticalo na psihološku klimu u zemlji. Krajnc navodi da su ovi događaji, iako politički motivisani, prvenstveno posledica kolektivne frustracije, gubitka osećaja uticaja i potrebe za pripadanjem.

Prema njegovoj analizi, produženi protesti mogu dovesti do ozbiljnih psiholoških posledica: gubitka osećaja sigurnosti, destabilizacije ekonomije, rasta agresije i pada poverenja među građanima. Krajnc ističe da posebno mladi najčešće izražavaju nezadovoljstvo zbog osećaja nemoći i nejasne budućnosti, što ih može učiniti podložnim manipulaciji i radikalizaciji.

“Kada čovek izgubi unutrašnji pravac, postaje idealan materijal za radikalizaciju. Tada rešenja više nisu važna, već osećaj pripadnosti grupi”, navodi Krajnc. On dodaje da su stabilne institucije ključne za razvoj, te da društva koja energiju nezadovoljstva usmeravaju u inovacije i preduzetništvo, umesto u blokade, obezbeđuju bolju budućnost.

Krajnc upozorava da dugotrajni konflikti šalju negativnu poruku investitorima i podstiču odlazak kapitala, jer “kapital uvek beži iz okruženja haosa”. Kao rešenje, predlaže ulaganje u razvoj mladih, psihološku stabilnost društva, preduzetništvo i tehnološke projekte, kao i jačanje saradnje sa inostranstvom.

“Država koja izgubi unutrašnji mir, počinje da gubi i svoju budućnost. Srbiji danas ne treba još adrenalina. Potreban joj je pravac”, zaključuje Krajnc, ističući da je razvojno orijentisana politika ključ za društvenu stabilnost i napredak.