Nacionalna komisija za planiranje traži strukturne izmene na predlogu spomenika, navodeći ograničenja visine u Vašingtonu

Nacionalna komisija za planiranje saopštila je da predlog Trijumfalnog luka predsednika Donalda Trampa, koji bi trebalo da bude izgrađen u Vašingtonu, zahteva strukturne izmene kako bi dobio finalno odobrenje. Ova odluka donesena je nakon što je razmatrano da predloženi spomenik, sa ukupnom visinom od 250 stopa, premašuje ograničenja utvrđena Zakonom o visini zgrada iz 1910. godine, kojim se štiti vizuelni identitet glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država.

Prema predlogu, spomenik bi sadržao mezanin visine 166 stopa, nivo za posmatranje od 24 stope i statuu Lady Liberty visoku 60 stopa na vrhu konstrukcije. Nacionalna komisija za planiranje navela je da ova visina premašuje dozvoljenu granicu od 130 stopa, koja je propisana za zgrade u Vašingtonu, s ciljem očuvanja panorame grada. Ministarstvo unutrašnjih poslova u svom memorandumu iz juna istaklo je da se ovaj zakon “ne odnosi na federalne zgrade”. Međutim, komisija je ukazala da su u praksi ovu regulativu primenjivali i na savezne objekte.

Komisija je predložila kompromisno rešenje kojim bi visina mezanina bila smanjena na 130 stopa, a nivo za posmatranje na 20 stopa, dok bi preostalih 40 stopa bilo dodato skulpturi Lady Liberty, čime bi ona ukupno bila visoka 100 stopa. Ukupna visina spomenika i dalje bi iznosila 250 stopa, ali bi se na ovaj način zadovoljile aktuelne regulative.

Ukoliko bi se izgradio prema originalnom predlogu, Trijumfalni luk bi znatno nadmašio visinu Lincolnovog memorijala, koji je visok 99 stopa i nalazi se u neposrednoj blizini. Takođe, bio bi približno 30 stopa viši od Plaze de la República u Meksiko Sitiju, trenutno najvećeg luka na svetu.

Na javnom sastanku komisije izneto je više komentara građana i predstavnika različitih organizacija, koji su ukazali na problematične aspekte predloga, uključujući uticaj na vizuelni identitet i istorijski pejzaž Vašingtona. Učesnici su tokom višesatne diskusije navodili primedbe na proces javnog učešća i kulturnu prezentaciju, a pojedini su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog zaklanjanja pogleda na Arlington groblje.

Cynthia Morrison, majka vojnika poginulog u službi, navela je tokom sastanka: “Moj problem nije sa samim činom komemoracije, već sa ovim konkretnim predlogom, njegovom lokacijom, razmerama i uticajem na istorijski memorijalni pejzaž”. Diskusija o ovom spomeniku očekuje se da se nastavi u narednim mesecima, dok investitor i relevantne institucije razmatraju dalje korake i moguće izmene projekta.

Tokom saslušanja pred sudom potvrđeno da je osumnjičeni priznao postupke svom cimeru; istraga i dalje u toku

Student Tajler Robinson, koji je optužen za ubistvo konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka tokom događaja na Univerzitetu Juta Veli u septembru 2025. godine, prema navodima iz policijskog izveštaja izneo je svom cimeru da žali zbog učinjenog, saopšteno je tokom sudskog postupka održanog 9. jula 2026. godine.

Robinson je optužen za teško ubistvo, a prema navodima tužilaštva, još uvek nije izjasnio o krivici. Tokom saslušanja, predstavljeni su dokazi koji uključuju belešku navodno ostavljenu za bivšeg cimera i partnera Lensa Twigsa, u kojoj Robinson navodi da je „imao priliku da ukloni Čarlija Kirka i da će to učiniti”. Takođe je, prema navodima tužilaca, Robinson poslao poruku Twiggsu u kojoj navodi da je Kirka izabrao za metu jer je „imao dovoljno njegove mržnje”.

Twiggs je u snimljenom razgovoru sa tužiocem izjavio da nije ranije čuo Robinsona da govori o Kirku i da su političke diskusije među njima uglavnom bile usmerene na tadašnjeg predsednika Donalda Trampa i aktuelne događaje. Twiggs je naveo da je nakon događaja, 12. septembra, video Robinsona koji je pokazivao znake nervoze, šetao po stanu i na Twiggsovo pitanje potvrdio prethodne navode.

Prema Twiggsovim rečima, Robinson je tada „počeo da plače i rekao da žali što je to uradio”, nakon čega se nastavio kretati po stanu, očigledno pokušavajući da se okupira drugim aktivnostima. Twiggs je naveo da je napustio stan kratko nakon toga, jer mu je Robinson rekao da planira da se preda policiji. Robinson se kasnije istog dana sam predao nadležnim organima.

Tokom sudskog postupka nisu iznete nove informacije o motivima ili detaljima incidenta, a istraga se nastavlja. Zvanične izjave nadležnih organa potvrđuju da je optuženom određeno zadržavanje do daljeg toka postupka. Nema informacija o dodatnim osumnjičenima niti o drugim povezanim događajima.

Nacionalni poreski advokat SAD potvrdio novu mogućnost zbog sudske odluke, zahtevi se ne obrađuju automatski

Milioni poreskih obveznika u Sjedinjenim Američkim Državama imaju rok do 10. jula 2026. godine da podnesu zahtev za povraćaj poreza, prema podacima Nacionalnog poreskog advokata, tela nadležnog za zaštitu prava poreskih obveznika. Ova mogućnost proizilazi iz odluke saveznog suda iz novembra, kojom je utvrđeno da su rokovi za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza tokom vanrednog stanja zbog pandemije COVID-19 morali biti suspendovani. Vanredno stanje je trajalo od 20. januara 2020. do 11. maja 2023. godine.

Na osnovu pravila Poreske službe SAD (IRS), poreskim obveznicima se nakon završetka vanrednog stanja dodeljuje dodatnih 60 dana za podnošenje prijava ili plaćanje poreskih obaveza, čime je prethodni krajnji rok bio 10. jul 2023. godine. Obično, poreski obveznici mogu zatražiti povraćaj poreza do tri godine od podnošenja prijave, ili dve godine nakon plaćanja poreza, kazni ili kamata. Zbog sudske odluke, rok za podnošenje zahteva za povraćaj poreza je proširen do 10. jula 2026. godine, navela je nacionalni poreski advokat Erin Kolins u zvaničnom saopštenju.

Kolins je ukazala da ova olakšica nije automatska, te da većina poreskih obveznika mora samostalno podneti zahtev za povraćaj — najkasnije do 10. jula 2026. godine. „Da bi zaštitili svoja prava, poreski obveznici treba da podnesu zahtev za povraćaj u predviđenom roku“, navodi se u njenom saopštenju.

Poreski obveznici mogu biti opravdani za povraćaj ako su:
– Podneli poresku prijavu tokom perioda vanrednog stanja i dobili kazne ili kamate;
– Platili ili još duguju kazne ili kamate zbog kašnjenja u toku COVID perioda;
– Kasnili sa podnošenjem međunarodnih informativnih prijava;
– Propustili da traže povraćaj, povraćajnu olakšicu, kredit na osnovu zadržanog poreza, kredit na osnovu akontacija ili drugu poresku pogodnost tokom vanrednog stanja.

Nacionalni poreski advokat preporučuje da svi potencijalno pogođeni poreski obveznici provere svoju dokumentaciju i razmotre da li je potrebno podneti zahtev za povraćaj, izmenjenu ili originalnu prijavu, zahtev za ukidanje kazni ili zaštitni zahtev. Zaštitni zahtev omogućava poreskom obvezniku da sačuva pravo na povraćaj dok se pravno pitanje još rešava.

Podnošenje zahteva za povraćaj zahteva odgovarajuće popunjavanje obrazaca prema instrukcijama IRS-a. Dodatne informacije i smernice dostupne su na zvaničnim izvorima poreske službe.