Prilagođena zarada po akciji 75 centi, vakcina protiv kovida zabeležila pad prihoda od 59 odsto

Američka farmaceutska kompanija Fajzer ostvarila je u prvom kvartalu 2026. godine prihod od 14,45 milijardi dolara, što predstavlja rast od 5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema ekonomskim analizama. Prilagođena zarada po akciji iznosila je 75 centi, nadmašivši očekivanja analitičara sa Volstrita od 72 centa.

Uprkos rastu ukupnih prihoda, Fajzer je zabeležio pad neto dobiti na 2,69 milijardi dolara, u poređenju sa 2,97 milijardi dolara godinu dana ranije. Glavni razlog za pad dobiti je smanjenje prihoda od prodaje vakcine protiv korona virusa, koja je pala za 59 odsto na 232 miliona dolara. Antivirusni lek “pavloksid” takođe je zabeležio pad prihoda od 62 odsto, na 186 miliona dolara.

Kompanija je rast prihoda ostvarila zahvaljujući boljoj prodaji novih i starijih lekova. Antikoagulans “elikvis” dostigao je prodaju od 2,17 milijardi dolara, što je rast od 13 odsto međugodišnje. Onkološki lek “padcev” povećao je prodaju za 39 odsto, na 591 milion dolara. Takođe, vakcina protiv RSV virusa donela je 180 miliona dolara, što je rast od 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Fajzer je potvrdio prognozu za 2026. godinu, očekujući dobit od 2,8 do tri dolara po akciji i prihode između 59,5 i 62,5 milijardi dolara. Ove projekcije ostaju nepromenjene u odnosu na ranije najave.

Pad prihoda u kovid segmentu nadomešten je rastom prodaje drugih lekova, dok analitičari ističu da je ukupni rezultat bolji od očekivanog, zahvaljujući diverzifikaciji portfolija.

Novi regionalni menadžer iz Ciska preuzima odgovornost za strategiju digitalnih plaćanja u Ukrajini, Moldaviji i još 15 tržišta

Kompanija Visa, svetski lider u digitalnim plaćanjima, imenovala je Sergija Martinčuka za višeg potpredsednika i regionalnog menadžera za oblast koja obuhvata Ukrajinu, Moldaviju, Južnu i Istočnu Evropu, centralnu Aziju i Kavkaz, saopšteno je iz kompanije. Martinčuk će iz Kijeva upravljati poslovanjem i strategijom na ukupno 17 tržišta, preuzimajući funkciju od Kristine Doroš, koja je prešla na globalnu poziciju u sedištu kompanije Visa u San Francisku u okviru sektora Value Added Services.

U fokusu njegovog rada biće jačanje saradnje sa finansijskim institucijama, regulatorima, bankama, trgovcima i tehnološkim partnerima, kao i ubrzanje procesa digitalizacije plaćanja u regionu. Pre dolaska u Vizu, Martinčuk je skoro dve decenije bio na rukovodećim pozicijama u kompaniji Cisco, gde je sticao iskustvo u digitalnim transformacijama i operativnom menadžmentu.

“Čast mi je što se pridružujem kompaniji Visa i što ću voditi ovaj dinamičan region u trenutku koji je izuzetno važan za industriju plaćanja”, izjavio je Sergij Martinčuk. Po obrazovanju, on je stručnjak u oblastima računarskih nauka i finansija, a tokom karijere je upravljao velikim organizacijama, podsticao rast i gradio odnose poverenja sa klijentima, partnerima i regulatorima.

Prema navodima kompanije, ovo imenovanje deo je šire strategije jačanja prisustva i inovacija na tržištima digitalnih plaćanja u regionu koji obuhvata ukupno 17 zemalja.

EU je tokom 2025. potrošila 340 milijardi evra na energente, dodatnih 24 milijarde od februara 2026.

Troškovi Evropske unije za uvoz nafte i gasa porasli su za više od 30 milijardi evra od početka sukoba na Bliskom istoku, izjavio je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen. Evropska komisija insistira na ubrzanju prelaska energetskog sistema EU na alternativne izvore energije. „Troškovi EU za nabavku fosilnih energenata od početka sukoba povećani su za više od 30 milijardi evra“, rekao je Jergensen na konferenciji za novinare u Briselu.

Prema podacima Evropske komisije, 57 odsto energije koju Unija troši dolazi iz uvoza ugljovodonika. Tokom 2025. godine, EU je za uvoz energenata izdvojila oko 340 milijardi evra, dok je od 28. februara 2026. godine, od početka sukoba između Izraela, SAD i Irana, potrošeno dodatnih 24 milijarde evra.

Evropska komisija je u aprilu predstavila plan za prevazilaženje energetske krize, koji uključuje ubrzanje prelaska na čiste izvore energije unutar EU. “Troškovi su značajno porasli zbog geopolitičkih tenzija, što dodatno potvrđuje potrebu za većim ulaganjem u obnovljive izvore”, naglasio je Jergensen.

EU nastavlja sa merama za smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, uz fokus na diverzifikaciju energetskih izvora i povećanje energetske bezbednosti, navodi se u saopštenju Evropske komisije.