Proizvodnja mlaznog goriva JET A-1 porasla za 71,7 odsto, investirano više od 1,4 milijarde evra od 2009. godine

Naftna industrija Srbije saopštila je da je u aprilu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno ukupno 336.000 tona sirove nafte i poluproizvoda, što predstavlja povećanje od 11,3 odsto u odnosu na mart ove godine. Istaknuto je i značajno povećanje proizvodnje najvrednijih derivata, benzina i dizela, dok je proizvodnja mlaznog goriva JET A-1 zabeležila rast od 71,7 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom.

Prema navodima kompanije, kontinuirani rad rafinerije doprinosi energetskoj stabilnosti Srbije i redovnom snabdevanju tržišta. Direktor Bloka „Prerada“ kompanije NIS Vladimir Gagić istakao je: “Zbog toga naši prioriteti ostaju nesmetani nastavak proizvodnje i dalji razvoj prerađivačkih postrojenja, uz realizaciju projekata za povećanje energetske efikasnosti i digitalizaciju.” On je zahvalio oko 1.700 zaposlenih u rafineriji i pratećim službama na posvećenosti u složenim uslovima poslovanja.

Rafinerija Pančevo, zahvaljujući kontinuiranoj modernizaciji i visokom tehnološkom nivou, svrstava se među najmodernija postrojenja u regionu. Od 2009. godine uloženo je više od 1,4 milijarde evra, što je omogućilo proizvodnju goriva najvišeg kvaliteta u skladu sa domaćim i evropskim ekološkim standardima. Takođe, od 2009. godine u zaštitu životne sredine investirano je 95 miliona evra.

Ove godine navršava se šest godina od početka rada postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja, što je omogućilo veću proizvodnju najvrednijih derivata i početak proizvodnje naftnog koksa u Srbiji. Rafinerija Pančevo je prvo energetsko postrojenje u zemlji koje je dobilo IPPC dozvolu, čime je potvrđena usklađenost sa najvišim ekološkim standardima.

Student Harvardske poslovne škole lansirao aplikaciju koja simulira slovne greške, sa opcijama „suptilni“, „ljudski“ i „CEO“ stil

Sve veće prisustvo alata za generisanje teksta dovelo je do pojave da zaposleni, studenti i korisnici interneta svesno prave slovne greške u pisanju kako bi dokazali autentičnost svojih poruka. Student Harvardske poslovne škole Ben Horwitz razvio je aplikaciju Sinceerly, koja besprekorno napisane tekstove pretvara u one sa namerno ubačenim greškama, nudeći tri nivoa: „suptilni“, „ljudski“ i „CEO“, pri čemu je poslednji karakterisan izuzetno kratkim i nemarnim stilom.

Horwitz navodi da je Sinceerly prvenstveno zamišljen kao šala, a ne ozbiljan biznis, s ciljem da ukaže na nesigurnost korisnika u autentičnost pročitanih materijala. On ističe da je ljudima sve važnije da znaju da iza teksta stoji stvarna osoba, a ne veštačka inteligencija.

Ovaj trend prepoznaju i profesori, poput Julia Alonsa sa španskog univerziteta UNED, koji kaže: „Kada nađem greške u radu studenta moram da se kontrolišem da mu ne dam višu ocenu, jer moj mozak to tumači kao znak truda, kao da posao nije delegiran veštačkoj inteligenciji.“

Ovakva percepcija širi se među studentima, menadžerima, zaposlenima i novinarima, zbog čega se procenjuje da bi uskoro čak i sistemi veštačke inteligencije mogli biti programirani da prave slične greške, vraćajući komunikaciju na početak ovog fenomena.

Izvor: El Pais.

Brend baziran na ‘sporoj modi’ širi ponudu ručno rađenih proizvoda, promovišući ekološku odgovornost i osnaživanje žena

Kompanija Mare Vela, koju je osnovala Natalija Draganović, otvorila je prodavnicu u centru Beograda 2017. godine, čime je dodatno pozicionirala brend na domaćem tržištu održive mode. Prvi proizvodi bili su ručno rađene torbe od kanapa, inspirisane nautičkim motivima, a danas asortiman obuhvata različite modne komade nastale u malim serijama i sa akcentom na ekološku odgovornost. Proizvodnja Mare Vela u potpunosti je lokalna i transparentna, što omogućava kontrolu kvaliteta i garantuje dugovečnost proizvoda, a kompanija ističe tri ključna postulata: održivost, dugovečnost i etičko poslovanje.

Osnivačica je profesionalnu karijeru sticala u međunarodnim institucijama, među kojima su Ujedinjene nacije i Ambasada Kraljevine Holandije, pre nego što je 2017. godine odlučila da započne sopstveni biznis. Mare Vela se izdvaja kao primer preduzetništva koje spaja znanje iz različitih oblasti, lične vrednosti i održiv razvoj, suprotstavljajući se trendovima masovne i brze mode. Natalija Draganović naglašava važnost svesnog izbora materijala i proizvodnih procesa koji minimizuju uticaj na životnu sredinu i podstiču odgovorno ponašanje potrošača.

Brend Mare Vela stavlja poseban fokus na edukaciju potrošača i osnaživanje žena, pri čemu ženski tim vodi sve faze proizvodnje i komunikacije sa klijentima. Ovakav poslovni model nije masovno skalabilan, ali omogućava izgradnju bliskih odnosa sa kupcima i kreiranje zajednice koja prepoznaje vrednost ručnog rada i lokalne proizvodnje. Draganović smatra da je ulaganje u znanje iz oblasti marketinga, organizacije i komunikacije ključno za uspešno poslovanje i savladavanje izazova na tržištu osetljivom na cenu.

Pored razvoja preduzetništva, Natalija Draganović se ostvarila i kao dečji pisac, sa knjigom posvećenom zaštiti životne sredine i ugroženim životinjama, što dodatno doprinosi edukativnoj misiji brenda. Balans između porodičnih i poslovnih obaveza navodi kao jedan od najvećih izazova, ističući važnost podrške porodice u svakodnevnom funkcionisanju.

Kompanija Mare Vela ovim poslovnim modelom doprinosi razvoju lokalne ekonomije, promoviše održivu proizvodnju i odgovorno potrošačko ponašanje, dok istovremeno gradi zajednicu posvećenu vrednostima kvaliteta, autentičnosti i ekološke svesti.