Finansijska i stambena pomoć, individualni planovi zapošljavanja i inkluzivno obrazovanje deo su preporuka za mlade u riziku

Humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija predstavila je 7. maja 2026. godine preporuke sa ciljem poboljšanja položaja mladih u riziku, posebno onih koji odrastaju bez stabilne porodične podrške ili žive u otežanim uslovima. Preporuke uključuju sistem stambene podrške i finansijske pomoći, dostupne svim mladima koji izlaze iz alternativne brige, bez obzira na opštinu u kojoj žele da započnu samostalan život. U oblasti obrazovanja istaknuta je potreba za minimalnim standardima finansijske i nefinansijske podrške učenicima i studentima iz osetljivih grupa, jačanje kapaciteta nastavnog osoblja za inkluziju i mere za sprečavanje ranog napuštanja školovanja.

Kada je reč o zapošljavanju, preporučeni su individualni planovi zapošljavanja, razvoj socijalnog preduzetništva i kombinovanje različitih vidova podrške. Naglašena je važnost veće uključenosti mladih u donošenje odluka kroz reaktiviranje saveta za mlade i obavezne konsultacije. Preporuke su izrađene u okviru regionalnog projekta „Jaki mladi – Nove perspektive“, koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i SOS Dečija sela širom sveta. Kroz ovaj projekat, razni vidovi podrške obezbeđeni su za 750 mladih, uključujući i zapošljavanje.

„One su nastavak naših napora da, pored direktne podrške koju pružamo mladima i koja ih osnažuje za samostalan život i pronalaženje zaposlenja, utičemo i na javne politike koje se odnose na mlade u riziku. Na taj način želimo da dodatno doprinesemo njihovom osnaživanju, ali i kreiranju institucionalnog okruženja koje prepoznaje njihove potrebe i pruža im podršku“, izjavila je Vesna Mraković, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija, koja već 20 godina pruža podršku deci, mladima i porodicama u krizi.

Preporuke su upućene Ministarstvu turizma i omladine, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu privrede, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Privrednoj komori Srbije, kao i lokalnim samoupravama i Gradu Beogradu. Snežana Klašnja, savetnica za omladinsku politiku u Ministarstvu turizma i omladine, istakla je da je ova institucija posvećena uključivanju mladih u donošenje odluka i podršci mladima u riziku, posebno onima koji izlaze iz sistema alternativne brige, kroz Strategiju za mlade 2023-2030.

Partneri na projektu iz Kragujevca, Sombora, Kruševca, Zaječara i Požege predstavili su javne politike usvojene u poslednjih 18 meseci koje unapređuju položaj mladih u riziku. Mladi su tokom događaja istakli potrebu za prepoznavanjem i unapređenjem javnih politika koje se tiču prava na stanovanje, zapošljivost i učešće u donošenju odluka, sa posebnim akcentom na važnost inkluzivnog obrazovanja i učešće svih manjinskih grupa u radu učeničkih i studentskih parlamenata.

Proizvodnja mlaznog goriva JET A-1 porasla za 71,7 odsto, investirano više od 1,4 milijarde evra od 2009. godine

Naftna industrija Srbije saopštila je da je u aprilu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno ukupno 336.000 tona sirove nafte i poluproizvoda, što predstavlja povećanje od 11,3 odsto u odnosu na mart ove godine. Istaknuto je i značajno povećanje proizvodnje najvrednijih derivata, benzina i dizela, dok je proizvodnja mlaznog goriva JET A-1 zabeležila rast od 71,7 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom.

Prema navodima kompanije, kontinuirani rad rafinerije doprinosi energetskoj stabilnosti Srbije i redovnom snabdevanju tržišta. Direktor Bloka „Prerada“ kompanije NIS Vladimir Gagić istakao je: “Zbog toga naši prioriteti ostaju nesmetani nastavak proizvodnje i dalji razvoj prerađivačkih postrojenja, uz realizaciju projekata za povećanje energetske efikasnosti i digitalizaciju.” On je zahvalio oko 1.700 zaposlenih u rafineriji i pratećim službama na posvećenosti u složenim uslovima poslovanja.

Rafinerija Pančevo, zahvaljujući kontinuiranoj modernizaciji i visokom tehnološkom nivou, svrstava se među najmodernija postrojenja u regionu. Od 2009. godine uloženo je više od 1,4 milijarde evra, što je omogućilo proizvodnju goriva najvišeg kvaliteta u skladu sa domaćim i evropskim ekološkim standardima. Takođe, od 2009. godine u zaštitu životne sredine investirano je 95 miliona evra.

Ove godine navršava se šest godina od početka rada postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja, što je omogućilo veću proizvodnju najvrednijih derivata i početak proizvodnje naftnog koksa u Srbiji. Rafinerija Pančevo je prvo energetsko postrojenje u zemlji koje je dobilo IPPC dozvolu, čime je potvrđena usklađenost sa najvišim ekološkim standardima.

Brend baziran na ‘sporoj modi’ širi ponudu ručno rađenih proizvoda, promovišući ekološku odgovornost i osnaživanje žena

Kompanija Mare Vela, koju je osnovala Natalija Draganović, otvorila je prodavnicu u centru Beograda 2017. godine, čime je dodatno pozicionirala brend na domaćem tržištu održive mode. Prvi proizvodi bili su ručno rađene torbe od kanapa, inspirisane nautičkim motivima, a danas asortiman obuhvata različite modne komade nastale u malim serijama i sa akcentom na ekološku odgovornost. Proizvodnja Mare Vela u potpunosti je lokalna i transparentna, što omogućava kontrolu kvaliteta i garantuje dugovečnost proizvoda, a kompanija ističe tri ključna postulata: održivost, dugovečnost i etičko poslovanje.

Osnivačica je profesionalnu karijeru sticala u međunarodnim institucijama, među kojima su Ujedinjene nacije i Ambasada Kraljevine Holandije, pre nego što je 2017. godine odlučila da započne sopstveni biznis. Mare Vela se izdvaja kao primer preduzetništva koje spaja znanje iz različitih oblasti, lične vrednosti i održiv razvoj, suprotstavljajući se trendovima masovne i brze mode. Natalija Draganović naglašava važnost svesnog izbora materijala i proizvodnih procesa koji minimizuju uticaj na životnu sredinu i podstiču odgovorno ponašanje potrošača.

Brend Mare Vela stavlja poseban fokus na edukaciju potrošača i osnaživanje žena, pri čemu ženski tim vodi sve faze proizvodnje i komunikacije sa klijentima. Ovakav poslovni model nije masovno skalabilan, ali omogućava izgradnju bliskih odnosa sa kupcima i kreiranje zajednice koja prepoznaje vrednost ručnog rada i lokalne proizvodnje. Draganović smatra da je ulaganje u znanje iz oblasti marketinga, organizacije i komunikacije ključno za uspešno poslovanje i savladavanje izazova na tržištu osetljivom na cenu.

Pored razvoja preduzetništva, Natalija Draganović se ostvarila i kao dečji pisac, sa knjigom posvećenom zaštiti životne sredine i ugroženim životinjama, što dodatno doprinosi edukativnoj misiji brenda. Balans između porodičnih i poslovnih obaveza navodi kao jedan od najvećih izazova, ističući važnost podrške porodice u svakodnevnom funkcionisanju.

Kompanija Mare Vela ovim poslovnim modelom doprinosi razvoju lokalne ekonomije, promoviše održivu proizvodnju i odgovorno potrošačko ponašanje, dok istovremeno gradi zajednicu posvećenu vrednostima kvaliteta, autentičnosti i ekološke svesti.