Brent niži za 28% na 76,3 dolara, benzin u Crnoj Gori 1,55 evra, u Srbiji sniženje od 1 dinar

Nafta na svetskim berzama beleži snažan pad, pa je referentna cena brent sirove nafte u poslednjih nedelju dana opala za više od 6%, nakon prethodnog nedeljnog pada od 10%. Trenutna cena brenta spustila se ispod 74 dolara za barel, dok je sedmodnevni prosek iznosio 76,3 dolara. U poslednjih pet nedelja, brent je izgubio ukupno 28% vrednosti, sa prosečnih 106 dolara na aktuelni nivo.

Za razliku od sirove nafte, cene derivata, odnosno benzina i dizela sa isporukom u mediteranskim lukama, nisu u tolikoj meri pratile pad, zbog povećane potražnje tokom letnje sezone. Prosečna FOB Mediteran cena ultra-niskosumpornog dizela (ULSD) prethodne nedelje bila je oko 730 dolara po toni, dok je cena premijum benzina iznosila oko 750 dolara. Ovo je za 13 do 18 dolara, odnosno 1,8-2,5% više u odnosu na prethodnu nedelju.

Pad berzanske cene nafte omogućio je državama regiona da snize administrativne cene goriva. U Crnoj Gori, od utorka, benzin i dizel pojeftinili su na 1,55 evra (-11 centi) i 1,59 evra (-7 centi) po litru. U Hrvatskoj, gde se cene koriguju na dvonedeljnom nivou, prošle nedelje benzin je bio 1,57 evra (-2 centa), a dizel 1,59 evra (-4 centa). U Bosni i Hercegovini dizel košta od 1,3 evra, a benzin 1,4 evra. U Severnoj Makedoniji, litar dizela je 1,31 evro, a benzina 1,36 evra.

U Srbiji je takođe došlo do pada, ali simboličnog. Na drugom uzastopnom sniženju, administrativna cena bezolovnog benzina BMB 95 sada iznosi najviše 193 dinara (1,64 evra), što je dinar manje nego ranije, dok je cena evrodizela ostala na 220 dinara (1,87 evra). Vlada Srbije je vratila umanjenje akcize na 20%, a do 14. juna akciza na litar benzina iznosi 57,6 dinara (prethodno 54 dinara), dok je za dizel 59,23 dinara (ranije 55,53 dinara). Puna akciza određena za ovu godinu iznosi 72 dinara za benzin i 74 dinara za dizel.

Formiranje maloprodajnih cena goriva u Srbiji uređeno je Uredbom o ograničenju cena goriva iz februara 2022, čije poslednje produženje važi do 23. juna. Cena se određuje prema srednjoj veleprodajnoj ceni koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, na koju se dodaju marža i PDV. U izračun ne ulazi fabrička cena domaće rafinerije, jer ona već dva meseca ne radi zbog izostanka dotoka nafte. Umesto toga koristi se prosek kotacija na berzi za Mediteran (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera).

Privredni subjekti su u obavezi da nove cene primene odmah nakon objave na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Automatizacija smanjuje poresku osnovu, dok su prihodi od socijalnog osiguranja u SAD dostigli 1.708,9 milijardi dolara, a porez na rad čini 51,2% prihoda EU

Prihodi SAD od socijalnog osiguranja i penzijskih programa u fiskalnoj 2024. godini iznosili su 1.708,9 milijardi dolara, a ukupni federalni prihodi 4,9 biliona dolara, prema podacima Kongresnog budžetskog ureda i Ministarstva finansija. U Evropskoj uniji, porez na rad činio je 51,2% ukupnih poreskih prihoda u 2023. godini, dok je porez na kapital iznosio 21,9%, pokazuju podaci Evropske komisije.

Poreski sistemi SAD i Evrope tradicionalno su zasnovani na oporezivanju zarada i doprinosa, što je bilo održivo dok je ljudski rad bio ključni izvor vrednosti. Međutim, sa ubrzanom automatizacijom i primenom veštačke inteligencije, broj zaposlenih po jedinici prihoda opada, što direktno utiče na stabilnost javnih finansija. Iako prihodi kompanija često rastu, smanjenje baze za oporezivanje rada otvara pitanje održivosti ovog fiskalnog modela.

U SAD nije donet federalni zakon o porezu na automatizaciju, iako se vodi intenzivna debata o tome kako prilagoditi poreski sistem kada udeo rada u ukupnoj vrednosti opada, a kapital i tehnologija dobijaju sve veći značaj. Porez na robote se spominje kao koncept, ali njegova praktična primena nailazi na brojne izazove — od definicije šta predstavlja robot, do načina oporezivanja dodatnog profita ili uštede na platama.

Evropska unija je 2017. godine razmatrala uvođenje posebne takse na automatizaciju, ali je Evropski parlament odbacio takav predlog i usmerio se na širu regulaciju robotike. Prema izveštaju OECD-a za 2024. godinu, zbirni teret poreza i doprinosa na zarade za bračni par sa dvoje dece, gde oba supružnika rade, iznosio je 29,5% u 2023. godini. EU je fokus zadržala na tome da kompanije plaćaju porez tamo gde ostvaruju dobit, a ne na oporezivanje same tehnologije.

Rastuća automatizacija pokazuje da se poreska osnova menja brže od pravne regulative, pa fiskalni model zasnovan na radu postaje sve manje održiv. Iako porez na robote ostaje politički atraktivan, praktična rešenja zahtevaju dublje reforme poreskih sistema, kako bi se obezbedila stabilnost javnih prihoda i u uslovima tehnoloških promena.

Jugoistočna Azija očekuje rast potražnje za energijom, a panelisti ističu fiskalne izazove i potrebu za pravednom klimatskom politikom

Na XXI Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, održanom od 22. do 26. juna 2026. godine, centralna tema plenarnog panela bila je budućnost klimatskih politika i cena ugljenika, sa posebnim fokusom na ulogu industrije i razvoj zemalja različitog nivoa. Panelisti Vaibhav Chaturvedi, Frank Jotzo, Catherine Wolfram i Athiphat Muthitacharoen analizirali su kako klimatske politike utiču na ekonomije sa ograničenim fiskalnim prostorom i rastućim energetskim potrebama.

Prema iznetim podacima, zemlje ASEAN-a trenutno čine oko 4 odsto globalnog BDP-a, a očekuje se da će region značajno doprineti rastu globalne tražnje za energijom u sledećoj deceniji. Panelisti su naglasili da klimatska politika ne može biti uniformna za sve zemlje i da zavisi od institucionalnih kapaciteta, pristupa tehnologiji i fiskalne otpornosti svake države.

Vaibhav Chaturvedi istakao je da je za mnoge zemlje u razvoju ublažavanje klimatskih promena i dalje skupo i politički zahtevno. Napomenuo je da klimatska politika može biti izvor novih prilika i rasta, ali i trošak i razvojni izazov za pojedine ekonomije, u zavisnosti od njihove početne pozicije. Posebno je istaknuto pitanje pravičnosti i princip zajedničke, ali različite odgovornosti među državama.

Athiphat Muthitacharoen je govorio o iskustvu ASEAN regiona, podvlačeći da način na koji će Jugoistočna Azija zadovoljiti rastuće energetske potrebe imaće uticaj na globalnu tranziciju. Istakao je da će fiskalni pritisci zbog subvencija na energente predstavljati izazov za mnoge države, naročito kada cene energije rastu.

Frank Jotzo je naveo da industrijska dekarbonizacija može promeniti globalne lance proizvodnje, pri čemu bi teška industrija mogla da se premesti u zemlje sa najjeftinijom obnovljivom energijom. Pristup čistoj energiji postaje ključni faktor konkurentnosti na globalnom nivou.

Panel je zaključio da budućnost klimatske politike zavisi od sposobnosti zemalja da povežu klimatske ciljeve sa industrijskom transformacijom, energetskom bezbednošću i fiskalnom otpornošću, kao i od međunarodne saradnje kroz fleksibilne klimatske koalicije koje prepoznaju različite potrebe za finansiranjem i tehnološkom podrškom.