Hiperkalemija može izazvati ozbiljne srčane tegobe, posebno kod žena sa hroničnim bubrežnim oboljenjima – evo na šta obratiti pažnju.

Povišen kalijum u krvi, poznat kao hiperkalemija, predstavlja značajan rizik po zdravlje žena koje boluju od hroničnih bolesti bubrega. Oštećeni bubrezi gube sposobnost da efikasno uklanjaju višak ovog minerala, što dovodi do njegovog nakupljanja i povećava šanse za komplikacije, naročito kod starijih žena, pacijentkinja sa dijabetesom, srčanim problemima ili onih koje koriste lekove za regulisanje pritiska.

Kalijum je esencijalan za pravilno funkcionisanje mišića, nerava i srca. Kada bubrezi ne rade kako treba, višak kalijuma može ostati u organizmu, a to posebno važi za žene iz rizičnih grupa. “Najveći rizik kod povišenog kalijuma je uticaj na srčani ritam. U ozbiljnim slučajevima može doći do opasnih aritmija, pa čak i iznenadnog srčanog zastoja”, ističe dr Ivana Petrović, nefrolog.

Simptomi poremećaja nivoa kalijuma često su diskretni ili neprimetni. Najčešće se javljaju slabost, izražen umor, trnjenje u rukama i nogama, mučnina, osećaj preskakanja srca ili mišićna slabost. Ponekad je prvi znak ozbiljna srčana komplikacija, što dodatno otežava prepoznavanje problema na vreme.

Kontrola ishrane igra ključnu ulogu u regulaciji kalijuma. Ovaj mineral je najzastupljeniji u voću i povrću kao što su banane, pomorandže, dinja, avokado, paradajz, krompir i spanać. Suvo voće, mahunarke, orašasti plodovi, mlečni proizvodi i čokolada takođe su bogati kalijumom. “Nije neophodno potpuno izbaciti sve ove namirnice, već je važno da se ishrana prilagodi individualnom zdravstvenom stanju i preporukama lekara”, savetuje dr Petrović.

Žene koje koriste lekove za srce ili pritisak treba redovno da proveravaju nivo kalijuma putem laboratorijskih analiza, jer se tako promene mogu na vreme uočiti i sprečiti komplikacije. Samoinicijativno uzimanje suplemenata kalijuma ili zamena za so može biti opasno ukoliko nije pod nadzorom lekara.

Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma ili imate dijagnozu hronične bolesti bubrega, važno je da se na vreme obratite svom lekaru. Pravovremena medicinska pomoć i redovne kontrole su najbolja zaštita od ozbiljnih posledica. Za tačnu dijagnozu i smernice, konsultacija sa izabranim lekarom je neophodna.

Studija sa Jejla otkriva razliku između maslinovog i ribljeg ulja kada je reč o riziku za rak pankreasa kod žena

Najnovija istraživanja stručnjaka sa univerziteta Jejl donose važne informacije o tome kako različite vrste masti iz ishrane mogu uticati na rizik i brzinu razvoja raka pankreasa, posebno kod žena u srednjim i starijim godinama. Rak pankreasa je jedan od najsmrtonosnijih karcinoma, s obzirom na to da samo oko 13 odsto obolelih preživi duže od pet godina nakon postavljene dijagnoze, što čini prevenciju i informisanost presudnim.

Studija objavljena u naučnom časopisu analizirala je uticaj raznih masti na rast najčešćeg tumora pankreasa – adenokarcinoma. Posebna pažnja bila je usmerena na oleinsku kiselinu – glavnu masnu kiselinu iz maslinovog ulja, kikirikija i nekih vrsta suncokretovog ulja. Rezultati dobijeni na životinjskim modelima pokazali su da ishrana bogata oleinskom kiselinom može ubrzati rast tumora pankreasa.

S druge strane, omega-3 polinezasićene masne kiseline, prisutne u ribljem ulju, pokazale su zaštitni efekat – smanjujući rast tumora čak za 50 odsto u poređenju sa standardnom ishranom. Jedan od autora studije, dr Kristijan Felipe Ruiz, objašnjava: „Važniji je tip masti koji konzumiramo, a ne samo ukupna količina. Neke masti mogu da podstaknu razvoj raka, dok druge mogu da ga potisnu.”

Naučnici su dalje naveli da mononezasićene masti, poput onih iz maslinovog ulja, pomažu ćelijama raka da prežive i štite ih od uništavanja. „Mononezasićene masti mogu da zaštite ćelije raka i smanje verovatnoću njihovog uništavanja”, navodi se u izveštaju.

Za žene koje vode računa o zdravlju svoje porodice i ličnom zdravlju, ovaj rad dodatno ističe značaj pažljivog izbora izvora masti u svakodnevnoj ishrani. Omega-3 masne kiseline iz ribe i ribljeg ulja pokazale su zaštitno dejstvo, pa se savetuje raznovrsna ishrana sa više ribe, orašastih plodova i semena bogatih ovim masnoćama. Ipak, maslinovo ulje i dalje ima važno mesto za zdravlje srca i ne treba praviti nagle promene bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Rak pankreasa često ne daje rane simptome, ali promene u stolici, iznenadan gubitak težine ili bol u gornjem delu stomaka mogu biti znaci za posetu lekaru. Za svaku dijagnozu ili nedoumicu, obavezno se obratite stručnom medicinskom osoblju.

Nedostatak ili višak sna može ubrzati biološko starenje kod žena, pokazuje novo istraživanje na pola miliona ispitanica.

Novo, obimno istraživanje na gotovo 500.000 odraslih otkrilo je da i prekratak i predug san negativno utiču na zdravlje ženskog organizma, posebno na organe poput mozga, srca, pluća i imuniteta. Žene su često podložne ovim promenama zbog brojnih profesionalnih i porodičnih obaveza koje utiču na kvalitet sna. Naučnici su koristili podatke iz krvnih nalaza, medicinskih snimaka i analiza proteina, prateći kako navike spavanja utiču na brzinu starenja različitih organa. Pokazalo se da je optimalna dužina sna između 6,4 i 7,8 sati tokom noći. Ženama koje spavaju manje od šest sati ili više od osam sati preti povećan rizik od ubrzanog biološkog starenja, što može dovesti do raznih bolesti.

Kratak san se posebno povezuje sa depresijom, anksioznošću, gojaznošću, dijabetesom tipa 2, povišenim krvnim pritiskom i srčanim oboljenjima. S druge strane, predugo spavanje može biti povezano sa astmom, hroničnim bolestima pluća, gastritisom i refluksom. Važno je znati da svaki organ može stariti različitim tempom, pa su posledice neredovnog sna individualne.

Kako navodi dr Junhao Ven sa Univerziteta Kolumbija: „Naša studija pokazuje da su i premalo i previše sna povezani sa bržim starenjem gotovo svakog organa.“ On dodaje: „Trajanje sna je duboko povezano sa celokupnom fiziologijom organizma i ima široke posledice po zdravlje celog tela.“

Za žene, balansiran san može značiti bolju zaštitu od psihičkih tegoba u zrelijim godinama, jer manjak sna povećava rizik od depresije i anksioznosti, dok preterano dugo spavanje može ukazati na potrebu da se proveri opšte zdravstveno stanje, posebno zdravlje mozga i metabolizma.

Stručnjaci savetuju da pokušate da idete na spavanje i ustajete u isto vreme svakog dana, izbegavate korišćenje ekrana neposredno pred spavanje i obezbedite mirnu atmosferu u spavaćoj sobi. Ako imate dugotrajan problem sa snom, obavezno se obratite lekaru ili stručnjaku za spavanje radi pronalaženja uzroka i adekvatnog rešenja. Za preciznu dijagnozu i savet, konsultujte svog lekara.