Savršeno rešenje za žene koje žele lagan, ukusan i nutritivno bogat obrok bez mesa – gotovo za samo 20 minuta

Sve više žena se okreće zdravim obrocima i traži jednostavne alternative klasičnim jelima bez mesa. Sojine pljeskavice su odličan izbor za večeru ili ručak, posebno ako želite da smanjite unos mesa, ali da zadržite bogat ukus i hranljivost. Ovo jelo se sprema za svega 20 minuta, a svi potrebni sastojci lako se mogu pronaći u prodavnicama. Prvo, sojine ljuspice ili granule prelijte vrelom vodom ili povrtnim bujonom i ostavite oko deset minuta da omekšaju. Kada soja upije svu tečnost, višak procedite i onda dodajte začine po ukusu. U omekšanu soju umešajte sitno seckani crni i beli luk, prezle, so, biber i omiljene začine. Po želji, ubacite rendanu šargarepu ili svež peršun kako biste obogatili teksturu i miris. Sve dobro sjedinite i rukama oblikujte pljeskavice. Pljeskavice pržite na malo ulja u zagrejanom tiganju po nekoliko minuta sa obe strane dok ne dobiju zlatnu koricu. Ako želite još zdraviju varijantu, pljeskavice možete peći i u rerni, čime dodatno smanjujete unos masnoće. Ovaj obrok je naročito popularan kod žena koje brinu o ishrani, jer donosi visok sadržaj biljnih proteina, daje dug osećaj sitosti, a lako je svarljiv. Najlepše ih je poslužiti uz svežu salatu, pečeno povrće ili integralno pecivo. Nutricionistkinja Marija Petrović naglašava: “Sojine pljeskavice su odličan izbor za žene koje žele balansiran obrok, pogotovo u užurbanim danima. Priprema je brza, a jelo je puno proteina i vlakana, što je važno za energiju i opšte zdravlje.” Ako želite praktičan i ukusan obrok koji će zadovoljiti celu porodicu i ne zahteva mnogo vremena, sojine pljeskavice su pravi izbor – zdrave, ukusne i jednostavne za pripremu.

Za samo 15 minuta pripremite lagan i hrskav burek sa gotovim korama i minimalno ulja

Ako ste u potrazi za jednostavnim i brzim jelom koje će zadovoljiti celu porodicu, turski burek iz tiganja je pravi izbor. Popularna blogerka Ajsenur Altan na svom Jutjub kanalu podelila je recept koji je postao hit među ženama širom regiona, upravo zbog toga što je gotov za svega 15 minuta i ne zahteva mnogo sastojaka. Idealno je rešenje za zaposlene, majke ili sve koji žele nešto ukusno, ali brzo za pripremu kod kuće.

Ovaj burek je lagan jer se koristi vrlo malo ulja u izradi. Kako Ajsenur kaže: “Ovaj recept rado spremam svake nedelje, a najviše mi prija što nije masan kao klasičan burek iz pekare.” Dame koje su probale ovaj način pripreme tvrde da je čak ukusniji od tradicionalnog – spolja ostaje hrskav, a iznutra mekan.

Za pripremu vam je potrebno: gotove kore za pitu, jedno jaje, trećina šolje mleka, trećina šolje ulja, 200 grama feta ili sitnog sira (možete ih i kombinovati), kašičica seckanog svežeg peršuna i prstohvat soli. Sve namirnice su lako dostupne i nije potrebna posebna priprema.

Najpre u jednoj posudi sjedinite jaje, mleko, ulje i so. U drugoj posudi pomešajte sir i peršun. Tiganj premažite tanko uljem i stavite jednu koru preko cele površine, pa dodajte zgužvanu koru. Prelijte delom smese od jaja, mleka i ulja, pa opet poređajte zgužvanu koru. Sledi sloj sira i peršuna, a potom krajeve prve kore preklopite da sve bude zatvoreno. Burek pržite na blagoj temperaturi dok ne porumeni, zatim ga pažljivo okrenite i pržite i sa druge strane do zlatne boje.

Ovaj način pripreme je posebno praktičan za one koji ne žele dugo da čekaju pečenje ili redove u pekari. Sa minimalnim trudom i za kratko vreme, dobićete ukusan obrok koji možete poslužiti uz jogurt ili svežu salatu.

Ajsenur često ističe da recept možete prilagoditi sopstvenom ukusu: “Ponekad dodam i malo spanaća ili paprike za osveženje, u zavisnosti od toga šta imam u frižideru.” Zahvaljujući ovom receptu, turski burek iz tiganja postao je omiljen među ženama koje vole tradicionalne ukuse, ali i brzo rešenje za svaki dan.

Nutricionista otkriva kako pogrešne dijete, stres i hormoni utiču na žensko zdravlje i težinu

Brojne žene imaju osećaj da se goje iako unose vrlo malo hrane, a nutricionista Milica Miščević Sladić objašnjava da restriktivne dijete i izgladnjivanje ne donose željene rezultate, već mogu izazvati ozbiljne poremećaje metabolizma. Gladovanje dovodi do nedostatka ključnih vitamina i minerala, ali i do usporavanja metabolizma, što može uzrokovati insulinsku rezistenciju, a kasnije i razvoj dijabetesa tipa 2. Miščević Sladić ističe: „Kada preskačemo obroke ili unosimo premalo kalorija, telo ulazi u stanje štednje energije, usporava sve procese i zapravo smanjuje sagorevanje masti.”

Preskakanje obroka povećava nivo kortizola, hormona stresa, što dodatno otežava mršavljenje. U početku se može primetiti gubitak kilograma, ali je najčešće reč o gubitku vode i mišićne mase, dok masne naslage ostaju. U večernjim satima često dolazi do prejedanja, što dodatno otežava kontrolu telesne mase. Zbog toga je za uspešno i zdravo mršavljenje važno imati redovne i izbalansirane obroke, bez izgladnjivanja.

Metabolizam predstavlja skup procesa u telu koji rade neprekidno, čak i u stanju mirovanja, i uključuje razgradnju hrane i obnavljanje tkiva. Na njegovu brzinu utiču godine, fizička aktivnost, navike u ishrani, genetika, zdravstveno stanje i kvalitet sna. „Metabolizam radi 24 sata dnevno, a na njegovu brzinu ne utiču samo godine, već i fizička aktivnost, način ishrane, genetika, zdravstveno stanje i kvalitet sna“, naglašava Miščević Sladić. Dodaje i da sam spor metabolizam ne mora nužno dovesti do gojaznosti ako su ostali faktori pod kontrolom.

Problemi sa zdravljem, poput hipotireoze ili Hashimoto sindroma, mogu dodatno usporiti metabolizam, ali i tada način života i ishrana igraju najvažniju ulogu u održavanju zdrave težine. Kako godine prolaze, metabolizam se prirodno usporava – od 0,7 do 2% svakih deset godina, što je uglavnom posledica smanjenja mišićne mase. Zato je važno redovno vežbati i jesti uravnoteženo, kako bi se sprečile neželjene promene u telesnoj težini.

Stručnjaci zato preporučuju ženama da izbegavaju rigorozne dijete i izgladnjivanje, a da u svakodnevni život uvedu redovne obroke, raznovrsnu ishranu i dovoljno sna. Pravilna nega zdravlja doprinosi ne samo boljoj liniji, već i opštem blagostanju organizma.