Viši produkt menadžer ističe važnost preciznog promptovanja za optimalne rezultate u svakodnevnom poslovanju

Kompanija Gugl Klaud detaljno je predstavila korake za uspešnu primenu veštačke inteligencije u poslovanju 23. aprila 2026. godine. Maja Bilić, viši produkt menadžer Gugl Klauda, naglasila je da je ključ odgovorne upotrebe AI tehnologije u pravilnom razumevanju njenih mogućnosti i ograničenja, a zaposleni treba da AI dožive kao alat za unapređenje, a ne kao pretnju.

Prema njenim rečima, generativna veštačka inteligencija i četbotovi koji koriste velike jezičke modele (LLM) sve više postaju deo svakodnevnog života, od saveta za kuvanje do složenih naučnih istraživanja. Bilić ističe da je ova tehnologija još u ranoj fazi razvoja i da je osnovni izazov u poslovnom okruženju sticanje poverenja zaposlenih i pravilno korišćenje alata kroz jasno formulisane zadatke.

“Veliki jezički modeli su po svojoj prirodi nedeterministički, što znači da neće davati iste odgovore na isto pitanje”, objašnjava Bilić. Napominje da je za zadovoljavajuće rezultate neophodno precizno formulisan zahtev, jer četbot ne može da čita misli korisnika i zadatak mora biti jasno postavljen. Kao primer navodi da je, kao i kod ljudskog asistenta, važno detaljno objasniti šta se traži, u kom kontekstu i za koju ciljnu grupu, kako bi odgovor bio optimalan.

Bilić dodaje da je jedan od glavnih izazova uvođenja AI u kompanije otpor zaposlenih zbog nedovoljnog razumevanja tehnologije. “Ljude odbija ono što ne razumeju. Međutim, osnovna znanja o veštačkoj inteligenciji mogu se lako steći, jer sve što vas zanima možete pitati samu AI”, navodi ona. Preporučuje kompanijama da uvođenje veštačke inteligencije započnu sa grupom tehnološki entuzijastičnih i pouzdanih zaposlenih, koji će imati priliku da eksperimentišu sa AI alatima i svoja iskustva prenesu kolegama.

Bilić zaključuje da za uspešnu integraciju AI u poslovanje nije presudno znati sve o tehnologiji, već imati realna očekivanja i postepeno menjati poslovnu kulturu, bez nametanja novih alata zaposlenima.

U Nemačkoj PMI spao sa 51,9 na 48,3 poena, dok je u Francuskoj indeks četvrti mesec ispod 50 poena

Poslovna aktivnost u privatnom sektoru evrozone u aprilu je zabeležila pad, prema preliminarnoj proceni agencije S&P Global, što je izazvalo zabrinutost na finansijskim tržištima. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) opao je sa 50,7 poena u martu na 48,6 poena u aprilu, što predstavlja najniži nivo u poslednjih 17 meseci i nalazi se ispod ključne granice od 50 poena koja odvaja ekspanziju od kontrakcije.

U Nemačkoj je ukupna vrednost PMI indeksa pala sa martovskih 51,9 poena na 48,3 poena, što je najniži rezultat u poslednjih 16 meseci. Dok je industrijska aktivnost ostala stabilna, sektor usluga zabeležio je značajan pad. Francuska je zabeležila još lošije rezultate, gde je kompozitni indeks četvrti mesec zaredom ostao ispod 50 poena, a aprilska vrednost iznosi 47,6 poena, što je najniži nivo u proteklih 14 meseci.

Analitičari navode da je glavni uzrok ovakvog rezultata izraženo slabljenje sektora usluga, uz dodatni uticaj rata na Bliskom istoku i rastućih troškova inputa. Ekonomista Kris Vilijamson upozorio je da se evrozona suočava sa “produbljivanjem ekonomskih problema” zbog geopolitičkih tenzija, rasta cena energije i poremećaja u snabdevanju, što dodatno podstiče inflaciju iznad cilja Evropske centralne banke od dva odsto.

Prema oceni agencije S&P Global, troškovi inputa i prodajne cene naglo rastu, ne samo zbog skuplje energije, već i zbog šireg povećanja cena sirovina i neravnoteže između ponude i tražnje. Vilijamson je ocenio da je, izuzev perioda pandemije, ovo najveći rast troškovnih pritisaka od 2000. godine.

U privatnom sektoru Nemačke zabeležena je kontrakcija po prvi put u gotovo godinu dana, pri čemu je PMI indeks pao sa 51,9 na 48,3 poena, što je znatno ispod tržišnih očekivanja. U sektoru usluga aktivnost je opala najviše od kraja 2022. godine, dok je rast prerađivačke industrije dodatno usporen. U Francuskoj se kompozitni indeks zadržao ispod 50 poena već četvrti mesec, sa aprilske vrednosti od 47,6 poena.

Rast cena energije, posledica geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, dodatno opterećuje privredu evrozone i doprinosi pritiscima na inflaciju. Kompozitni PMI indeks, kao ključni pokazatelj privredne aktivnosti, ukazuje da su izazovi pred evrozonom i dalje izraženi, posebno u uslužnom sektoru.

E-trgovina čini 21,5 odsto prodaje, dvocifren rast na srpskom tržištu i snažan doprinos iz segmenta kafe

Nestlé, globalna kompanija iz sektora hrane i pića, zabeležila je organski rast od 3,5 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, uz realni unutrašnji rast (RIG) od 1,2 odsto i rast cena od 2,3 odsto, pokazuje najnoviji finansijski izveštaj. Ukupni prihodi Grupe iznosili su 21,3 milijarde švajcarskih franaka, što je pad od 5,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pre svega zbog negativnog uticaja deviznih kurseva od 9,3 odsto.

Prema izveštaju, realni unutrašnji rast bio je pozitivan u svim geografskim zonama i skoro svim kategorijama proizvoda, osim u segmentu formule za odojčad, koji je imao negativan uticaj od oko 90 baznih poena na ukupni organski rast i RIG. Međutim, dostupnost proizvoda je kasnije normalizovana. Najveći doprinos rastu dali su segmenti kafe, hrane i grickalica, pri čemu je kafa imala organski rast od 9,3 odsto. Tržišta u razvoju ostvarila su snažan učinak, dok su Evropa i Sjedinjene Američke Države zadržale stabilnost uprkos izazovima na tržištu.

Maloprodajni kanal je zabeležio rast od 3,5 odsto, out-of-home prodaja 3,9 odsto, dok je e-trgovina ostvarila rast od 15,4 odsto i sada učestvuje sa 21,5 odsto u ukupnoj prodaji Grupe. U evrozoni je ostvaren organski rast od 3,9 odsto, RIG od 1,1 odsto i rast cena od 2,8 odsto, a posebno su se izdvojile kategorije kafe i hrane za kućne ljubimce.

Na srpskom tržištu Nestlé je zabeležio dvocifren rast u prvom kvartalu 2026. godine, uz doprinos gotovo svih kategorija, naročito kafe, konditorskih proizvoda i hrane za kućne ljubimce. Generalna direktorka Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, Marjana Davidović, istakla je: „U godinu smo ušli sa jasnim planom i dobrim rezultatima, što je omogućilo snažan početak. Inovacije su imale važnu ulogu u rastu, uključujući proizvode kao što su C Air Fryer i KitKat Formula 1, koji su naišli na dobar odziv potrošača i tržišta.“

Kompanija je nastavila i sa društveno odgovornim aktivnostima u Srbiji, uključujući kampanju ‘Zajedno pčelama na dar’, sadnju medonosnog drveća, postavljanje hotela za oprašivače u poljoprivrednim školama i donaciju oko 20 tona proizvoda ugroženim grupama. Crveni krst Vojvodine dodelio je priznanje Nestléu za dugogodišnju saradnju, dok program ‘Zdravo rastimo’ ove godine obeležava 15 godina, sa više od 350.000 dece u Srbiji.

Na nivou grupe, izvršni direktor Philipp Navratil istakao je: „Rezultati potvrđuju ispravnost strategije kompanije. Rast je posebno vidljiv u kategorijama kafe, hrane i grickalica, a tržišta u razvoju daju značajan doprinos ukupnim rezultatima, dok Evropa i SAD pokazuju stabilnost.“ Kompanija je zadržala prognozu za organski rast u rasponu od 3 do 4 odsto za celu 2026. godinu, uz očekivanje da slobodan novčani tok premaši 9 milijardi švajcarskih franaka.