Siniša Mali ističe da u slučaju neusvajanja budžeta pre roka sledi privremeno finansiranje države

Ministarstvo finansija najavilo je da budžet za 2027. mora biti usvojen do 20. decembra, u suprotnom sledi privremeno finansiranje. Ovu informaciju izneo je ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali, naglašavajući važnost poštovanja zakonskog roka. On je u izjavi naveo da je zakon jasan: ukoliko se ne donese budžet za narednu godinu do 20. decembra, automatski se uvodi privremeno finansiranje.

Privremeno finansiranje kao zakonska mera

Mali je objasnio da u slučaju privremenog finansiranja odluka traje tri meseca i može se produžiti još dva puta po tri meseca. Prema njegovim rečima, ni prihodi ni rashodi u tom periodu ne mogu biti veći od četvrtine godišnjih rashoda i prihoda iz tekuće godine. Na taj način, finansiranje se odvija prema strogim pravilima, bez mogućnosti prekoračenja dozvoljenih iznosa.

U izjavi je naglašeno da je ovo tehničko pitanje, ali i da je odgovornost za blagovremeno usvajanje budžeta na onima koji budu činili novu vladu. “Zakon je veoma jasan – ukoliko se ne usvoji budžet za narednu godinu do 20. decembra ove godine, onda ide odluka o privremenom finansiranju. Za privremeno finansiranje donosi se odluka na tri meseca i može dva puta po tri meseca”, izjavio je Mali.

Procedura i odgovornost nove vlade

Mali je dodao da donošenje budžeta zavisi od formiranja nove vlade. Ukoliko do toga ne dođe do 20. decembra, država će, kako je istakao, funkcionisati na osnovu privremenog finansiranja dok nova vlada ne predloži i usvoji budžet. “Tako da, tehnika je u pitanju, a da li i kada će Srbija imati novi budžet za narednu godinu, to je pitanje ipak za one koji dolaze”, rekao je Mali.

Osim toga, jasno je naznačeno da u slučaju privremenog finansiranja ne dolazi do povećanja budžetskih sredstava. Pravila osiguravaju da se ni prihodi ni rashodi ne mogu uvećavati iznad zakonom propisanih granica, čime se štiti fiskalna stabilnost.

Važnost usvajanja budžeta za javne finansije

Usvajanje budžeta do predviđenog roka ključno je za stabilno funkcionisanje državnih institucija i planiranje javnih rashoda. Privremeno finansiranje, iako zakonski regulisano, predstavlja privremeno rešenje koje ograničava mogućnost realizacije novih projekata i investicija. Zbog toga je, kako je Mali naveo, važno da nadležni što pre preduzmu potrebne korake kako bi budžet bio usvojen u skladu sa zakonom.

Na kraju, Mali je zaključio da se čeka formiranje nove vlade i predlog njihovog budžeta za 2027. godinu. Do tada, ukoliko ne dođe do usvajanja, privremeno finansiranje ostaje jedina opcija za održavanje kontinuiteta javnih finansija.

Predsednik ističe da je formiranje nove vlasti u Srbiji ključno zbog posledica pobede demokrata na svetskoj političkoj sceni.

Aleksandar Vučić, nosilac liste “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”, izjavio je da pobeda demokrata na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama može zakomplikovati međunarodne odnose. On je naglasio da je zbog toga važno da se nova vlast u Srbiji što pre formira, kako bi odgovorila na izazove koje donosi promena političke slike u svetu.

Pobeda demokrata utiče na globalne prilike

Vučić je tokom obraćanja na TikToku istakao da očekuje komplikovaniju situaciju na međunarodnoj sceni, s posebnim naglaskom na Sjedinjene Američke Države kao jednu od najuticajnijih zemalja. On je rekao da zbog pobede demokrata može doći do produženja sukoba na Bliskom Istoku. Takva situacija, prema njegovim rečima, može povećati cenu nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu.

Važnost brzog formiranja vlasti u Srbiji

Prema Vučiću, formiranje nove vlasti u Srbiji postaje još važnije u ovakvim okolnostima. On je izjavio: “Očekujem da Izrael radi na proširenju svoje zone uticaja i bezbednosne zone i u Siriji i u Libanu. Očekujem da Amerika, zajedno sa svojim saveznikom, žešće napadne Iran, što će doprineti, osim onome što je najvažnije, dakle većem broju žrtava i, rekao bih, težim političkim konsekvencama, i većoj ceni nafte i naftnih derivata. I zato je važno da se nova vlast što pre formira, da počnu da se bave tim problemima”, naveo je Vučić.

Očekivanja od američke političke scene

Vučić je takođe izneo mišljenje da kod novoizabranih vlasti u Srbiji ne vidi posebnu zainteresovanost za ove teme. On je izrazio uverenje da će predsednik Donald Tramp prihvatiti poraz s dozom prkosa i nastaviti političku borbu, što bi moglo dovesti do najduže predsedničke kampanje u američkoj istoriji u naredne dve godine. “Siguran sam da će svako ko potceni predsednika Trampa i ko pomisli da je poražen, izgubljen, napraviti veliku grešku”, dodao je Vučić.

Implikacije za Srbiju

Pobeda demokrata u SAD može imati šire posledice ne samo za globalnu politiku, već i za ekonomske uslove u Srbiji. Povećanje cena nafte i nastavak nestabilnosti u regionima od strateškog značaja stavljaju dodatni pritisak na domaću političku scenu. Zbog toga, prema Vučiću, Srbija mora brzo reagovati i prilagoditi svoje politike novim međunarodnim okolnostima.

U izveštaju se navodi da tempo pregovora Srbije zavisi od reformi i odnosa sa Prištinom, uz osvrt na aktuelne političke događaje.

Evropska komisija danas u Briselu predstavlja godišnji izveštaj o napretku deset kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, među kojima je i Srbija. U dokumentu se ističe da će tempo pregovora Srbije o pristupanju EU zavisiti od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom. Ovaj izveštaj, koji pokriva period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026. godine, naglašava značaj ključnih reformi i političke volje.

Napredak Srbije u pregovorima sa EU

U izveštaju se podseća da je Srbija od početka pregovora 2014. godine otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja. To uključuje sva poglavlja iz Klastera 1, koji obuhvata osnovna pitanja, i Klastera 4, vezana za zelenu agendu i održivu povezanost. Dva poglavlja su privremeno zatvorena. Istaknuto je da članstvo u EU ostaje strateški cilj Vlade Srbije. Tokom analiziranog perioda, Vlada je formirala novi operativni tim koji vodi glavni pregovarač, sa ciljem ubrzavanja ispunjavanja tehničkih kriterijuma potrebnih za članstvo.

Potrebne reforme i izazovi u procesu pristupanja

Prema izveštaju, ostvarivanje ciljeva Srbije u pregovorima zahteva snažnu političku volju, sprovođenje neophodnih reformi i širok društveni pristup. Takođe, potrebno je efikasno planiranje, koordinacija politika i dovoljno ljudskih i finansijskih resursa u institucijama koje učestvuju u procesu pristupanja. Komisija navodi da je antievropski narativ i dalje prisutan u domaćim medijima i kod nekih političkih lidera. Posebno se ističe da je sahrana Ratka Mladića u septembru 2026, kojoj su prisustvovali visoki državni i vojni zvaničnici, ocenjena kao događaj koji je doprineo veličanju Mladića na način suprotan vrednostima Evropske unije.

Dijalog Beograda i Prištine i politička situacija

U delu izveštaja koji se odnosi na dijalog Beograd–Priština, navodi se da su unutrašnjopolitičke preokupacije obe strane onemogućile odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma iz 2023. godine i njegovog aneksa. Kao rezultat, napredak u normalizaciji odnosa je izostao. Vanredni parlamentarni izbori održani su 25. oktobra, a prema preliminarnim rezultatima, “Studentska lista”, nastala iz masovnog pokreta studenata i građana, osvojila je apsolutnu većinu mandata.

Institucionalni dijalog i planovi Evropske komisije

U sredu će u Evropskom parlamentu biti organizovan peti dijalog o Instrumentu za reforme i rast za Zapadni Balkan, treći za Moldaviju i šesti za Ukrajinu. Generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo, Gert Jan Kopman, obavestiće poslanike o sprovođenju relevantnih reformskih agendi i isplati sredstava EU. Sve sednice biće održane u Briselu, kako je objavljeno na zvaničnom sajtu Evropskog parlamenta.