Avion na letu Beograd–Moskva vraćen radi dodatne kontrole putnika, Vulin navodi da nije pronađeno ništa nelegalno

Aleksandar Vulin je izjavio da nakon vraćanja aviona sa leta Beograd–Moskva i sprovedene bezbednosne provere, nije pronađeno ništa nelegalno kod njega. Prema njegovim rečima, obavljen je detaljan pregled, a svi putnici i prtljag prošli su kroz dodatne kontrole na aerodromu u Beogradu. Ova situacija izazvala je pažnju javnosti, posebno zbog njegove uloge i najavljenog službenog puta u Moskvu.

Detalji događaja i izjava Aleksandra Vulina

Vulin je naveo da je tokom leta spavao, a da ga je posada obavestila o povratku tek po sletanju. “Spavao sam u avionu, budim se, oni kažu: ‘U Beogradu ste’. Kako u Beogradu? Kad smo izašli napolje, vidim, okupila se policija, specijalci. Ja kažem: ‘Kolege, je l’ ste došli po mene?’ Oni se smeju, kaže: ‘Nismo, ministre.’ Siđem dole sa svim ostalim putnicima, prođem još jednom proceduru sa svim ostalim putnicima, prođem još jednu proceduru sam, i evo sad stojim i čekam da nas puste da ponovo uđemo u avion, osim ako – verovatno ako ne pregovaraju sa nekim i ne pokušavaju da nađu neki razlog da me spreče da ne odem u Moskvu. Apsolutno ništa nelegalno nije nađeno kod mene, zato što nije moglo ni da bude”, rekao je Vulin.

Bezbednosna provera i stavovi aktera

Izneo je mišljenje da su postupci protiv njega pokušaj političkog obračuna, ali je naglasio da su svi pregledi sprovedeni u skladu sa propisima i da kod njega nije pronađeno ništa nezakonito. “Naravno da je sve laž, i naravno da je to samo iživljavanje i pokušaj da ovim novim vlastima dokažu koliko su, koliko su i ovde na aerodromu spremni, koliko su na braniku njihove ideologije. Dakle, naravno da je sve laž, naravno da su sve teške gluposti. Meni je zaista žao i neprijatno, toliki ljudi su se vratili, kvari se njihov život, kvare se njihove obaveze zbog pokušaja političkog obračuna sa mnom. Dakle, naravno da nema ničega ni apsolutno nelegalnog, sve pregledano, sve provereno, i naravno, lažovi kakvi jesu, pokušavaju da naprave nešto od onoga, od onoga što nečega nema”, izjavio je Vulin.

Saopštenje kompanije i tok bezbednosnih procedura

Prema saopštenju, kompanija Er Srbija je avion na letu JU134 na liniji Beograd–Moskva vratila u Beograd nakon što su nadležne aerodromske službe zatražile dodatne bezbednosne provere u vezi sa jednim putnikom. Kontrola putnika i prtljaga sprovedena je u skladu sa važećim propisima i instrukcijama nadležnih organa. Posada je postupila u skladu sa svim procedurama i najvišim bezbednosnim standardima.

Reakcija i implikacije događaja

Vulin je istakao da putnici nisu odgovorni za ovu situaciju i da ne bi trebalo da trpe posledice ovakvih događaja. Takođe, naglasio je da je na put krenuo službeno i da je miran zbog svoje ispravnosti. Ova situacija ukazuje na važnost poštovanja bezbednosnih procedura u avio-saobraćaju, ali i na potencijalne političke tenzije koje prate određene službene posete.

Spisak od 49 pomilovanih objavljen je nakon što su sudovi zvanično obavešteni, navodi Ministarstvo pravde.

Ministarstvo pravde objavilo je spisak pomilovanih lica, navodeći da su odluke predsednika Republike Srbije o pomilovanju 49 lica dostavljene nadležnim sudovima. Prema saopštenju, spisak nije mogao biti ranije objavljen jer je bilo potrebno prvo izvršiti zvanično dostavljanje pravosudnim organima.

Spisak pomilovanih lica i procedura objavljivanja

U saopštenju Ministarstva pravde naglašava se institucionalna odgovornost da pravosudni organi budu prethodno i zvanično obavešteni o odlukama koje se odnose na predmete iz njihove nadležnosti. Tek kada je dokumentacija dostavljena nadležnim institucijama, stekli su se uslovi da Ministarstvo pravde objavi spisak pomilovanih lica.

Redosled postupanja Ministarstva pravde bio je uslovljen potrebom da se najpre obezbedi uredno obaveštavanje pravosudnih organa, uz poštovanje zakona. U saopštenju se ističe da pravo pomilovanja predstavlja izričito ustavno ovlašćenje predsednika Republike Srbije, definisano članom 112. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije.

Detalji o pravu na pomilovanje i objavljenim imenima

Iz Ministarstva pravde, kako se navodi, ističu da korišćenje ovog ustavnog ovlašćenja ne predstavlja mešanje u rad sudske vlasti niti zloupotrebu službenog položaja. “Suprotno tumačenje dovelo bi u pitanje samu svrhu instituta pomilovanja, koji postoji upravo kao izuzetak od redovnog ostvarivanja krivičnopravnog postupka”, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

U skladu sa navedenim postupkom, Ministarstvo pravde objavilo je spisak 49 pomilovanih lica. Na spisku su, između ostalih, Dijana Hrkalović, Dragana Živadinović, Nebojša Đokić, Miodrag Selaković, Marko Pavlović i Radoš Kadijević. Pored ovih imena, pomilovani su i Slobodan Pećinar, Željko Milivojević, Gorski Matović, Igor Elez i Nemanja Narači, kao i još 39 lica čija su imena takođe objavljena.

Institucionalna procedura i značaj objavljivanja

Ministarstvo pravde naglašava da je redosled objavljivanja spiska pomilovanih lica bio uslovljen zakonskim obavezama i potrebom da se obezbedi puna institucionalna transparentnost. Osim toga, Ministarstvo podseća da pravo pomilovanja ostaje izričita nadležnost predsednika, koja je jasno definisana Ustavom i ne predstavlja mešanje u druge grane vlasti.

Ovim postupkom, prema saopštenju Ministarstva pravde, dodatno se osigurava poštovanje zakona i načela odgovornosti u radu državnih organa. Takođe, objavljivanje spiska pomilovanih lica omogućava javnosti da bude informisana o sprovedenim odlukama predsednika Republike Srbije.

Tužilaštvo navodi da su tužioci izloženi političkom pritisku i traži odlučnu reakciju radi očuvanja nezavisnosti.

Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je zahtev za hitnu reakciju Visokom savetu tužilaštva zbog, kako navodi, pritisaka i progona kojem su izloženi tužioci ovog tužilaštva u prestonici. U poslednjim danima, prema saopštenju, javnost je svedočila atmosferi progona i političkog pritiska na rad tužioca, kao i na glavnog javnog tužioca. Ovi pritisci dolaze od različitih društvenih i političkih aktera.

Politički pritisci na rad tužilaštva

U javnosti su se pojavili brojni komentari i tekstovi koji su, kako tvrdi Više javno tužilaštvo u Beogradu, praćeni zahtevima za ostavku ili smenu rukovodilaca. U tim istupima Više javno tužilaštvo u Beogradu je predstavljeno kao organ koji navodno nezakonito postupa prema kritičarima bivše vlasti. Takođe, saopštenje navodi da je Vrhovni javni tužilac doneo odluku o kontroli rada ovog tužilaštva zbog navodnog kršenja zakona.

Pored toga, saopštenje ističe da komentare daju i članovi Komisije za nadzor Vrhovnog javnog tužilaštva, kao i neformalne grupe i organizacije koje su u više navrata pokazivale neprijateljstvo prema Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Među ovim osobama nalazi se i jedan od kandidata za novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Reakcija tužilaštva i zahtev za zaštitu nezavisnosti

Prema saopštenju, ovakvi istupi neposredno nakon parlamentarnih izbora predstavljaju politički pritisak i pokušaj da se utiče na rad tužilaštva i samostalnost glavnog javnog tužioca. Više javno tužilaštvo naglašava da je odluku o zakonitosti rada moguće doneti samo u okviru nadležnih organa javnotužilačke organizacije. Zbog toga tužilaštvo u potpunosti sarađuje sa komisijom za nadzor Vrhovnog javnog tužilaštva, iako smatra da je sastav te komisije sporan i neodređen.

U saopštenju se ističe da je komisija osnovana ekstenzivnim tumačenjem zakonskih ovlašćenja Vrhovnog javnog tužioca. Takođe, Više javno tužilaštvo u Beogradu naglašava da su tvrdnje da je komisija formirana isključivo zbog ovog tužilaštva netačne, te da se time stvara pogrešan utisak o sukobu između Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Zahtev za hitnu reakciju Visokog saveta tužilaštva

Tužilaštvo ocenjuje da pretnje smenama i razrešenjem nosilaca javnotužilačkih funkcija predstavljaju direktno narušavanje samostalnosti javnih tužilaca. U saopštenju se dodaje da se na glavnog javnog tužioca i njegovog zamenika vrši pritisak, a to se opravdava navodnim kršenjem ljudskih prava i hapšenjem aktivista bez dokaza. Tužilaštvo smatra da su ovakvi zahtevi političke prirode.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podseća da se glavni javni tužioci biraju na mandat od šest godina, dok ostali tužioci funkciju obavljaju trajno. Njihovo razrešenje moguće je samo kroz propisanu proceduru koju sprovodi Visoki savet tužilaštva. Zbog svega navedenog, tužilaštvo traži od Visokog saveta tužilaštva hitnu i odlučnu reakciju u cilju zaštite samostalnosti institucije.

Na kraju, Više javno tužilaštvo u Beogradu ističe da postupa u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Zbog toga smatra da napadi na tužilaštvo zahtevaju hitan odgovor Visokog saveta tužilaštva uz najoštriju osudu političkih pritisaka. Zahtev za reakciju upućen je direktno Visokom savetu tužilaštva, kao i Delegaciji Evropske unije i kancelariji Misije OEBS-a.