Kompanija prešla u vlasništvo Napred razvoja nakon otkupa akcija po 452,25 dinara, neto dobit pala 70 odsto

Energoprojekt holding a.d. Beograd povučen je sa Beogradske berze nakon što je Napred razvoj preuzeo oko 90,2% vlasničkog udela i sproveo prinudni otkup akcija po ceni od 452,25 dinara. Povlačenje Energoprojekta sa berze označilo je završetak procesa preuzimanja, dok je knjigovodstvena vrednost zemljišta kompanije procenjena na 1,82 milijarde dinara.

Prema odluci Indeksnog komiteta Beogradske berze, akcije Energoprojekt holdinga su isključene iz Belex15 i BelexLine indeksa. Razlog je što je većinski vlasnik kompanije, građevinsko preduzeće Napred razvoj, uspešno otkupio preostale akcije od manjinskih akcionara. Time je Energoprojekt izbrisan iz Registra javnih društava i prestao biti javno akcionarsko društvo.

Finansijski rezultati i detalji preuzimanja

Za otkup akcija od manjinskih akcionara isplaćeno je 452,25 dinara po akciji, nakon što je država u junu prodala svojih 33,8% udela. Napred razvoj i povezana lica tada su dostigli 90,2% vlasništva. Skupština akcionara Energoprojekta donela je 30. jula odluku o prinudnom otkupu, ali je postupak privremeno obustavljen zbog presude Upravnog suda o zakonitosti ponude iz 2017. godine. Ipak, 28. septembra otkup je sproveden, a 27. oktobra doneta je i odluka o isključenju akcija sa berze.

Osim toga, u prvih šest meseci ove godine Energoprojekt je ostvario neto dobit od 432 miliona dinara. To je pad od skoro 70 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je profit iznosio 1,4 milijarde dinara.

Pitanje vrednosti zemljišta i berzanske cene

Knjigovodstvena vrednost zemljišta Energoprojekta, prema poslednjem konsolidovanom izveštaju, iznosi 1,82 milijarde dinara, odnosno oko 15,5 miliona evra. Međutim, tržišna vrednost može biti višestruko veća. Ključna motivacija za preuzimanje kompanije, prema analitičarima, bila je upravo atraktivna imovina na vrednim lokacijama.

Način utvrđivanja otkupne cene izazvao je sumnje u regularnost procesa. “Za ponudu za preuzimanje po ceni od 375 dinara po akciji, iz aviona se videlo da je sumnjiva, ali Komisija za hartije od vrednosti je progledala kroz prste i omogućila utvrđivanje cene akcija na osnovu fiktivnog trgovanja”, izjavio je Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum Securities. On smatra da su većinski vlasnik i povezana lica veštački stvarali uslove za primenu berzanske cene, u cilju smanjenja iznosa za otkup akcija manjinskih akcionara.

Konačno, završetak procesa preuzimanja i povlačenje Energoprojekta sa berze zatvara jedno poglavlje u istoriji ove nekadašnje građevinske kompanije, ostavljajući otvorena pitanja o zakonitosti procesa i ekonomskoj budućnosti vredne imovine.

Investicioni fondovi Cash Dinar i Cash Euro ostvarili pozitivne rezultate, izloženost Alta banci iznosila najviše 1,17% imovine

Intesa Invest je saopštila da su fondovi Cash Dinar i Cash Euro ostvarili neto prinos od 3,27% i 1,27% u poslednjih godinu dana, uprkos korekciji vrednosti investicionih jedinica nakon događaja u vezi sa Alta bankom. Investiciono društvo je istaklo da izloženost fondova prema Alta banci iznosi svega 0,84% i 1,17% imovine, što je višestruko ispod zakonskog limita od 20%.

Detalji korekcije i uticaj na investitore

Korekcija vrednosti investicionih jedinica fondova Cash Dinar i Cash Euro izvedena je po nalogu Komisije za hartije od vrednosti i odnosi se samo na deo sredstava plasiranih u oročene depozite kod Alta banke. Kao rezultat, došlo je do jednokratnog negativnog efekta na vrednost ovih fondova, ali sva potraživanja prema Alta banci ostaju u punom iznosu. Osim toga, Intesa Invest je naglasila da minimalni deo sredstava uložen u Alta banku predstavlja deo strategije diverzifikacije, sprovedene na osnovu dostupnih finansijskih izveštaja.

Regulatorni okvir i poslovanje fondova

Društvo za upravljanje investicionim fondovima navelo je da će u ime fondova preduzeti sve potrebne korake u predstojećem postupku naplate potraživanja. Svaki eventualno naplaćeni iznos biće vraćen u imovinu fondova, što će pozitivno uticati na vrednost investicionih jedinica. Svi ostali fondovi pod upravljanjem Intesa Invest nisu imali izloženost prema Alta banci. Fondovi posluju redovno i imaju visok nivo likvidnosti, dok se izdavanje i otkup investicionih jedinica odvijaju nesmetano, po ceni na dan podnošenja zahteva. Isplata sredstava investitorima vrši se najčešće već narednog radnog dana, u okviru zakonskog roka od najviše pet radnih dana.

Pozicija Intesa Invest i Banca Intesa na tržištu

Intesa Invest upravlja imovinom od oko milijardu evra i ima više od 53.000 klijenata, što je svrstava među vodeće aktere na tržištu investicionih fondova u Srbiji. Kompanija posluje kao deo Banca Intesa, najveće banke na domaćem tržištu prema ključnim poslovnim pokazateljima. Banca Intesa raspolaže ukupnim kapitalom od 138 milijardi dinara, uz pokazatelj adekvatnosti kapitala od 19,25%. Neto dobit banke iznosi 23,768 miliona dinara. Poslovanje banke nije ugroženo aktuelnim događajima, dok svi regulatorni i interni pokazatelji potvrđuju njenu stabilnost i otpornost.

Diversifikacija ulaganja i zaštita investitora

Sredstva fondova Intesa Invest raspoređena su na više banaka i instrumenata, u skladu sa zakonskim ograničenjima i pod stalnim nadzorom Komisije za hartije od vrednosti. Kao rezultat toga, društvo je potvrdilo da su svi investitori zaštićeni, a svi ključni finansijski pokazatelji ukazuju na stabilnost i sigurnost poslovanja. Očekuje se da će nastavak redovnog poslovanja omogućiti neutralizaciju negativnog efekta korekcije u kratkom periodu, što je važno za sve korisnike i investitore fondova.

Analiza kvaliteta stanovanja u Srbiji otkriva da stanovi iz perioda 1975-1990. nude bolju organizaciju prostora od novogradnje

Istraživanje stanovanja u Srbiji pokazalo je da stanovi iz socijalizma, izgrađeni u periodu od 1975. do 1990. godine, imaju prednost u funkcionalnosti, skladišnom prostoru i prilagodljivosti u poređenju sa novogradnjom. Noviji stanovi, s druge strane, nude bolji termički komfor i jednostavnije održavanje, ali često gube na kvalitetu prostorne organizacije. Ove razlike ukazuju na promene u projektantskim prioritetima na tržištu stanogradnje.

Razlike u kvalitetu stanova iz socijalizma i novogradnje

Prema rečima prof. dr Đorđa Alfirevića sa Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, projektanti su posebnu pažnju posvećivali funkcionalnim odnosima i odvojenosti prostorija za dnevne i noćne aktivnosti. Takođe, stanovi tog perioda imaju bolje rešenja za skladištenje i prilagodljivost potrebama domaćinstva. U novogradnji, zbog tržišnog pritiska, često se povećava broj stanova na istoj površini, što smanjuje prostor za komunikacije i pomoćne prostorije koje su važne za svakodnevni život. Kao rezultat, ispitanici iz istraživanja ocenjuju funkcionalnost starijih stanova povoljnije, dok novogradnja dobija više ocene u pogledu termičkog komfora.

Tehnički napredak i izazovi u savremenoj stanogradnji

Uporedo sa tim, tehnički kvalitet novogradnje, kao što su savremeni građevinski materijali i termoizolacija, obezbeđuju viši nivo udobnosti i manju potrebu za održavanjem. Međutim, Alfirević ističe da to ne znači da je i organizacija prostora napredovala. “Tehnički i prostorni kvalitet nisu suprotstavljeni, ali unapređenje jednog ne podrazumeva unapređenje drugog,” navodi on. Istraživanje pokazuje da su korisnici novijih stanova zadovoljniji održavanjem i termičkim osobinama, dok stariji stanovi bolje odgovaraju različitim potrebama porodica i omogućavaju veću fleksibilnost. Ova saznanja otvaraju pitanje da li se u savremenoj stanogradnji dovoljno vodi računa o dugoročnim potrebama korisnika, ili dominira tržišni imperativ maksimizacije upotrebljive površine. Istraživanje je realizovao tim stručnjaka iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, a rezultati su objavljeni u međunarodnom časopisu Buildings. Kao rezultat, nalazima se sugeriše potreba za usklađivanjem standarda savremene stanogradnje sa realnim potrebama kupaca, posebno kada je reč o prostornoj organizaciji i mogućnostima prilagođavanja stanova promenama u strukturi domaćinstava.