U izveštaju se navodi da tempo pregovora Srbije zavisi od reformi i odnosa sa Prištinom, uz osvrt na aktuelne političke događaje.

Evropska komisija danas u Briselu predstavlja godišnji izveštaj o napretku deset kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, među kojima je i Srbija. U dokumentu se ističe da će tempo pregovora Srbije o pristupanju EU zavisiti od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom. Ovaj izveštaj, koji pokriva period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026. godine, naglašava značaj ključnih reformi i političke volje.

Napredak Srbije u pregovorima sa EU

U izveštaju se podseća da je Srbija od početka pregovora 2014. godine otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja. To uključuje sva poglavlja iz Klastera 1, koji obuhvata osnovna pitanja, i Klastera 4, vezana za zelenu agendu i održivu povezanost. Dva poglavlja su privremeno zatvorena. Istaknuto je da članstvo u EU ostaje strateški cilj Vlade Srbije. Tokom analiziranog perioda, Vlada je formirala novi operativni tim koji vodi glavni pregovarač, sa ciljem ubrzavanja ispunjavanja tehničkih kriterijuma potrebnih za članstvo.

Potrebne reforme i izazovi u procesu pristupanja

Prema izveštaju, ostvarivanje ciljeva Srbije u pregovorima zahteva snažnu političku volju, sprovođenje neophodnih reformi i širok društveni pristup. Takođe, potrebno je efikasno planiranje, koordinacija politika i dovoljno ljudskih i finansijskih resursa u institucijama koje učestvuju u procesu pristupanja. Komisija navodi da je antievropski narativ i dalje prisutan u domaćim medijima i kod nekih političkih lidera. Posebno se ističe da je sahrana Ratka Mladića u septembru 2026, kojoj su prisustvovali visoki državni i vojni zvaničnici, ocenjena kao događaj koji je doprineo veličanju Mladića na način suprotan vrednostima Evropske unije.

Dijalog Beograda i Prištine i politička situacija

U delu izveštaja koji se odnosi na dijalog Beograd–Priština, navodi se da su unutrašnjopolitičke preokupacije obe strane onemogućile odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma iz 2023. godine i njegovog aneksa. Kao rezultat, napredak u normalizaciji odnosa je izostao. Vanredni parlamentarni izbori održani su 25. oktobra, a prema preliminarnim rezultatima, “Studentska lista”, nastala iz masovnog pokreta studenata i građana, osvojila je apsolutnu većinu mandata.

Institucionalni dijalog i planovi Evropske komisije

U sredu će u Evropskom parlamentu biti organizovan peti dijalog o Instrumentu za reforme i rast za Zapadni Balkan, treći za Moldaviju i šesti za Ukrajinu. Generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo, Gert Jan Kopman, obavestiće poslanike o sprovođenju relevantnih reformskih agendi i isplati sredstava EU. Sve sednice biće održane u Briselu, kako je objavljeno na zvaničnom sajtu Evropskog parlamenta.

Avion na letu Beograd–Moskva vraćen radi dodatne kontrole putnika, Vulin navodi da nije pronađeno ništa nelegalno

Aleksandar Vulin je izjavio da nakon vraćanja aviona sa leta Beograd–Moskva i sprovedene bezbednosne provere, nije pronađeno ništa nelegalno kod njega. Prema njegovim rečima, obavljen je detaljan pregled, a svi putnici i prtljag prošli su kroz dodatne kontrole na aerodromu u Beogradu. Ova situacija izazvala je pažnju javnosti, posebno zbog njegove uloge i najavljenog službenog puta u Moskvu.

Detalji događaja i izjava Aleksandra Vulina

Vulin je naveo da je tokom leta spavao, a da ga je posada obavestila o povratku tek po sletanju. “Spavao sam u avionu, budim se, oni kažu: ‘U Beogradu ste’. Kako u Beogradu? Kad smo izašli napolje, vidim, okupila se policija, specijalci. Ja kažem: ‘Kolege, je l’ ste došli po mene?’ Oni se smeju, kaže: ‘Nismo, ministre.’ Siđem dole sa svim ostalim putnicima, prođem još jednom proceduru sa svim ostalim putnicima, prođem još jednu proceduru sam, i evo sad stojim i čekam da nas puste da ponovo uđemo u avion, osim ako – verovatno ako ne pregovaraju sa nekim i ne pokušavaju da nađu neki razlog da me spreče da ne odem u Moskvu. Apsolutno ništa nelegalno nije nađeno kod mene, zato što nije moglo ni da bude”, rekao je Vulin.

Bezbednosna provera i stavovi aktera

Izneo je mišljenje da su postupci protiv njega pokušaj političkog obračuna, ali je naglasio da su svi pregledi sprovedeni u skladu sa propisima i da kod njega nije pronađeno ništa nezakonito. “Naravno da je sve laž, i naravno da je to samo iživljavanje i pokušaj da ovim novim vlastima dokažu koliko su, koliko su i ovde na aerodromu spremni, koliko su na braniku njihove ideologije. Dakle, naravno da je sve laž, naravno da su sve teške gluposti. Meni je zaista žao i neprijatno, toliki ljudi su se vratili, kvari se njihov život, kvare se njihove obaveze zbog pokušaja političkog obračuna sa mnom. Dakle, naravno da nema ničega ni apsolutno nelegalnog, sve pregledano, sve provereno, i naravno, lažovi kakvi jesu, pokušavaju da naprave nešto od onoga, od onoga što nečega nema”, izjavio je Vulin.

Saopštenje kompanije i tok bezbednosnih procedura

Prema saopštenju, kompanija Er Srbija je avion na letu JU134 na liniji Beograd–Moskva vratila u Beograd nakon što su nadležne aerodromske službe zatražile dodatne bezbednosne provere u vezi sa jednim putnikom. Kontrola putnika i prtljaga sprovedena je u skladu sa važećim propisima i instrukcijama nadležnih organa. Posada je postupila u skladu sa svim procedurama i najvišim bezbednosnim standardima.

Reakcija i implikacije događaja

Vulin je istakao da putnici nisu odgovorni za ovu situaciju i da ne bi trebalo da trpe posledice ovakvih događaja. Takođe, naglasio je da je na put krenuo službeno i da je miran zbog svoje ispravnosti. Ova situacija ukazuje na važnost poštovanja bezbednosnih procedura u avio-saobraćaju, ali i na potencijalne političke tenzije koje prate određene službene posete.

Spisak od 49 pomilovanih objavljen je nakon što su sudovi zvanično obavešteni, navodi Ministarstvo pravde.

Ministarstvo pravde objavilo je spisak pomilovanih lica, navodeći da su odluke predsednika Republike Srbije o pomilovanju 49 lica dostavljene nadležnim sudovima. Prema saopštenju, spisak nije mogao biti ranije objavljen jer je bilo potrebno prvo izvršiti zvanično dostavljanje pravosudnim organima.

Spisak pomilovanih lica i procedura objavljivanja

U saopštenju Ministarstva pravde naglašava se institucionalna odgovornost da pravosudni organi budu prethodno i zvanično obavešteni o odlukama koje se odnose na predmete iz njihove nadležnosti. Tek kada je dokumentacija dostavljena nadležnim institucijama, stekli su se uslovi da Ministarstvo pravde objavi spisak pomilovanih lica.

Redosled postupanja Ministarstva pravde bio je uslovljen potrebom da se najpre obezbedi uredno obaveštavanje pravosudnih organa, uz poštovanje zakona. U saopštenju se ističe da pravo pomilovanja predstavlja izričito ustavno ovlašćenje predsednika Republike Srbije, definisano članom 112. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije.

Detalji o pravu na pomilovanje i objavljenim imenima

Iz Ministarstva pravde, kako se navodi, ističu da korišćenje ovog ustavnog ovlašćenja ne predstavlja mešanje u rad sudske vlasti niti zloupotrebu službenog položaja. “Suprotno tumačenje dovelo bi u pitanje samu svrhu instituta pomilovanja, koji postoji upravo kao izuzetak od redovnog ostvarivanja krivičnopravnog postupka”, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

U skladu sa navedenim postupkom, Ministarstvo pravde objavilo je spisak 49 pomilovanih lica. Na spisku su, između ostalih, Dijana Hrkalović, Dragana Živadinović, Nebojša Đokić, Miodrag Selaković, Marko Pavlović i Radoš Kadijević. Pored ovih imena, pomilovani su i Slobodan Pećinar, Željko Milivojević, Gorski Matović, Igor Elez i Nemanja Narači, kao i još 39 lica čija su imena takođe objavljena.

Institucionalna procedura i značaj objavljivanja

Ministarstvo pravde naglašava da je redosled objavljivanja spiska pomilovanih lica bio uslovljen zakonskim obavezama i potrebom da se obezbedi puna institucionalna transparentnost. Osim toga, Ministarstvo podseća da pravo pomilovanja ostaje izričita nadležnost predsednika, koja je jasno definisana Ustavom i ne predstavlja mešanje u druge grane vlasti.

Ovim postupkom, prema saopštenju Ministarstva pravde, dodatno se osigurava poštovanje zakona i načela odgovornosti u radu državnih organa. Takođe, objavljivanje spiska pomilovanih lica omogućava javnosti da bude informisana o sprovedenim odlukama predsednika Republike Srbije.