Prema objavama na društvenim mrežama, deo blokadera izražava razočaranje studentima zbog promene ciljeva protesta

Blokade koje su inicirali studenti u Novom Sadu, a koje su prethodno zahvatile fakultete i raskrsnice, suočavaju se sa sve većim razočaranjem unutar samih blokaderskih redova, pokazuju objave na društvenim mrežama od 7. juna 2026. godine. Prema navodima sa naloga povezanih sa blokadama, studenti više ne predstavljaju opciju za deo ranijih pristalica, jer su, kako stoji u objavi, napustili prvobitne zahteve i sada se zalažu za pitanja koja se ocenjuju kao nerešiva.

“Zašto studenti za mnoge od nas, nisu više opcija? Ustali su zbog nadstrešnice, danas se bore za Kosovo koje je izgubljeno 1999. godine. Blokirali su fakultete, institucije, raskrsnice, danas je od blokada ostalo samo ime. Proteste su započeli studenti iz Novog Sada”, navodi se u objavi korisnika na društvenoj mreži.

Na osnovu saopštenja sa društvenih mreža, razočaranje je posledica promenjenih ciljeva protesta i unutrašnjih podela, koje su dovele do raskola među blokaderima. U objavama se tvrdi da je svakodnevno prisutna borba za lične interese, što je dodatno oslabilo zajedništvo pokreta.

Zvaničnih izjava organizatora studentskih protesta u vezi sa ovim navodima nije bilo do trenutka pisanja ovog izveštaja. Kako je navedeno u izvorima sa društvenih mreža, protesti su u početku bili usmereni na konkretne probleme, ali je vremenom došlo do promene fokusa.

“Od blokada je ostalo samo ime”, jedna je od poruka koja se često ponavlja na društvenim mrežama, uz tvrdnje da su stari savezi među blokaderima nestali, a formiraju se novi, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.

Istraga o internim sukobima i mogućim zloupotrebama u okviru studentskih blokada nije potvrđena od nadležnih organa. Javnost i dalje prati razvoj situacije uz očekivanje zvaničnih informacija od organizatora i nadležnih institucija.

Prema podacima centralne izborne komisije, do 11 časova glasalo 8,29 odsto birača, najviše u Zvečanu i Gračanici

Vanredni izbori za skupštinu privremenih institucija samouprave održavaju se danas u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, nakon što parlament nije izabrao predsednika u predviđenom roku. Biračka mesta otvorena su od 7 do 19 časova, a prema centralnoj izbornoj komisiji, do 11 sati izlaznost je iznosila 8,29 odsto, dok je u srpskim sredinama zabeležen značajan odziv birača.

Prema zvaničnim podacima, pravo glasa ima 2.092.174 građana, od čega je 1.959.962 registrovano na Kosovu i Metohiji, a 132.212 van pokrajine. Izbori se sprovode na 949 biračkih centara sa ukupno 2.550 biračkih mesta. Ukupno 917 kandidata takmiči se za 120 poslaničkih mesta, od kojih je 10 zagarantovano za predstavnike Srba.

Predsednik centralne izborne komisije Krešnik Radonjići izjavio je da je do 11 časova, na osnovu preliminarnih podataka sa 97 odsto biračkih mesta, glasalo 162.439 birača, što predstavlja 8,29 odsto ukupnog broja. Najveća izlaznost zabeležena je u Zvečanu (21,59 odsto), Gračanici (19,18), Ranilugu (19,22), Novom Brdu (18,09), kao i u severnom delu Kosovske Mitrovice (18,72 odsto). U albanskim sredinama, izlaznost je niža – u Prištini 11,37 odsto, u Južnoj Mitrovici 8,35, dok je najmanja u Dragašu, 3,50 odsto.

U srpskim opštinama, primećene su velike gužve na biračkim mestima, posebno u Gračanici, gde građani čekaju u redovima. Kandidati Srpske liste, uključujući Srđana Popovića, Slavka Simića i Jovana Radosavljevića, iskoristili su svoje biračko pravo, a nakon glasanja su pozvali građane na jedinstvo i odgovornost, ističući značaj izlaska na izbore za očuvanje prava i institucionalnog prisustva Srba.

Gradonačelnici opština sa srpskom većinom, kao i članovi izbornih odbora, izvestili su da izborni proces protiče mirno i demokratski. Prema navodima iz organizacije Demokratija na delu, dan je započeo bez većih problema, uz napomenu da su u nekim biračkim odborima prisutni i članovi koji ne govore srpski jezik.

“Očekujemo da će izlaznost danas biti visoka, što je od izuzetne važnosti za naš narod i njegovu institucionalnu zastupljenost”, izjavio je kandidat Srpske liste Srđan Popović nakon glasanja.

Prema najnovijim informacijama, izborni proces se odvija bez većih incidenata i uz pojačano prisustvo građana, posebno u opštinama sa srpskom većinom.

Danas se širom Srbije poštuju drevni običaji i verovanja vezana za ovaj crkveni praznik

Pripadnici srpske pravoslavne crkve i vernici danas obeležavaju treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja, dan koji zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru. Ovaj praznik, prema predanju, podseća na događaj kada je glava svetitelja ponovo pronađena, izvađena iz zemlje i kasnije sakrivena. Treće obretenje glave obeležava se 25. maja po crkvenom, odnosno 7. juna po gregorijanskom kalendaru.

Sveti Jovan Krstitelj je jedan od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanskom svetu, a njegovo ime se praznuje više puta tokom godine. U pravoslavnoj tradiciji, njegovo rođenje obeležava se 7. jula, dok se dan njegove smrti slavi 11. septembra praznikom usekovanja glave.

Tokom istorije, glava svetog Jovana je, u vreme ikonoborstva u osmom veku, preneta u Komane, a kasnije, 850. godine, u Carigrad gde je položena u carsku crkvu.

U Srbiji je rasprostranjeno verovanje da na ovaj dan Sunce tri puta zastane i zaigra, dok se smatra da se nebo u ponoć tri puta otvara. Prema narodnom predanju, onome ko ostane budan do ponoći i pogleda u nebo, zamisli tri želje, iste će mu biti ispunjene.

Narodni običaji nalažu da se danas ne obavljaju teži fizički poslovi i da se ne koriste noževi i drugi oštri predmeti, simbolično u znak poštovanja prema stradanju svetitelja. Takođe, praznik se smatra povoljnim za branje lekovitih biljaka kao što su kantarion, metvica, konjski čibur i lincura, za koje se veruje da ne bi trebalo da nedostaju u domaćinstvu.

Veruje se da je poštovanje ovih običaja i verovanja važno za očuvanje tradicije i duhovnog mira u porodici.