Prema objavama na društvenim mrežama, deo blokadera izražava razočaranje studentima zbog promene ciljeva protesta

Blokade koje su inicirali studenti u Novom Sadu, a koje su prethodno zahvatile fakultete i raskrsnice, suočavaju se sa sve većim razočaranjem unutar samih blokaderskih redova, pokazuju objave na društvenim mrežama od 7. juna 2026. godine. Prema navodima sa naloga povezanih sa blokadama, studenti više ne predstavljaju opciju za deo ranijih pristalica, jer su, kako stoji u objavi, napustili prvobitne zahteve i sada se zalažu za pitanja koja se ocenjuju kao nerešiva.

“Zašto studenti za mnoge od nas, nisu više opcija? Ustali su zbog nadstrešnice, danas se bore za Kosovo koje je izgubljeno 1999. godine. Blokirali su fakultete, institucije, raskrsnice, danas je od blokada ostalo samo ime. Proteste su započeli studenti iz Novog Sada”, navodi se u objavi korisnika na društvenoj mreži.

Na osnovu saopštenja sa društvenih mreža, razočaranje je posledica promenjenih ciljeva protesta i unutrašnjih podela, koje su dovele do raskola među blokaderima. U objavama se tvrdi da je svakodnevno prisutna borba za lične interese, što je dodatno oslabilo zajedništvo pokreta.

Zvaničnih izjava organizatora studentskih protesta u vezi sa ovim navodima nije bilo do trenutka pisanja ovog izveštaja. Kako je navedeno u izvorima sa društvenih mreža, protesti su u početku bili usmereni na konkretne probleme, ali je vremenom došlo do promene fokusa.

“Od blokada je ostalo samo ime”, jedna je od poruka koja se često ponavlja na društvenim mrežama, uz tvrdnje da su stari savezi među blokaderima nestali, a formiraju se novi, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.

Istraga o internim sukobima i mogućim zloupotrebama u okviru studentskih blokada nije potvrđena od nadležnih organa. Javnost i dalje prati razvoj situacije uz očekivanje zvaničnih informacija od organizatora i nadležnih institucija.

Vučić se obratio građanima po povratku iz Crne Gore, ističući važnost borbe i ugleda Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se 17.06.2024. nakon povratka iz Tivta, gde je prisustvovao Samitu Evropska unija–Zapadni Balkan i održao niz sastanaka sa evropskim i svetskim liderima. Tokom boravka u Crnoj Gori, delegacija iz Srbije suočila se sa izazovima, uključujući vraćanje aviona sa srpskim državljanima za Beograd, uvredljive transparente i intenzivnu medijsku kampanju.

Uprkos ovim dešavanjima, Vučić je putem društvenih mreža uputio jasnu poruku građanima, naglašavajući svoje poverenje u borbu i težak rad, kao i u Srbiju koja je ponosna i ugledna. “Verujem u borbu i težak rad, ponosnu i uglednu Srbiju koja ne kleči ni pred kim”, naveo je predsednik.

Samit u Tivtu je, prema njegovim rečima, potvrdio politički i strateški značaj Srbije na Zapadnom Balkanu. On je istakao da bez Srbije nije moguće doneti nijednu važnu odluku u regionu.

Tokom posete, predsednik je imao seriju sastanaka sa zvaničnicima, a celokupni događaj pratile su brojne reakcije kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji. S obzirom na izazove sa kojima se delegacija suočila, Vučić je ponovo naglasio značaj nacionalnog dostojanstva i posvećenosti zajedničkom cilju.

Zvaničnih informacija o daljim koracima nakon samita nije bilo, a predsednik je istakao da ostaje posvećen interesima Srbije na međunarodnoj sceni.

Danas se širom Srbije poštuju drevni običaji i verovanja vezana za ovaj crkveni praznik

Pripadnici srpske pravoslavne crkve i vernici danas obeležavaju treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja, dan koji zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru. Ovaj praznik, prema predanju, podseća na događaj kada je glava svetitelja ponovo pronađena, izvađena iz zemlje i kasnije sakrivena. Treće obretenje glave obeležava se 25. maja po crkvenom, odnosno 7. juna po gregorijanskom kalendaru.

Sveti Jovan Krstitelj je jedan od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanskom svetu, a njegovo ime se praznuje više puta tokom godine. U pravoslavnoj tradiciji, njegovo rođenje obeležava se 7. jula, dok se dan njegove smrti slavi 11. septembra praznikom usekovanja glave.

Tokom istorije, glava svetog Jovana je, u vreme ikonoborstva u osmom veku, preneta u Komane, a kasnije, 850. godine, u Carigrad gde je položena u carsku crkvu.

U Srbiji je rasprostranjeno verovanje da na ovaj dan Sunce tri puta zastane i zaigra, dok se smatra da se nebo u ponoć tri puta otvara. Prema narodnom predanju, onome ko ostane budan do ponoći i pogleda u nebo, zamisli tri želje, iste će mu biti ispunjene.

Narodni običaji nalažu da se danas ne obavljaju teži fizički poslovi i da se ne koriste noževi i drugi oštri predmeti, simbolično u znak poštovanja prema stradanju svetitelja. Takođe, praznik se smatra povoljnim za branje lekovitih biljaka kao što su kantarion, metvica, konjski čibur i lincura, za koje se veruje da ne bi trebalo da nedostaju u domaćinstvu.

Veruje se da je poštovanje ovih običaja i verovanja važno za očuvanje tradicije i duhovnog mira u porodici.