Predsednik Srbije saopštio da je u prvih sat vremena rada nove platforme registrovano 23 prijave korisnika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 12.06.2024. godine putem zvanične objave da je nova platforma ‘Ko si, bre, ti?’ zvanično počela sa radom. Vučić je naveo da je već u prvih sat vremena od pokretanja platforme registrovano 23 prijave građana, ističući svoje zadovoljstvo rezultatima i transparentnošću rada ovog servisa.

U video obraćanju objavljenom na njegovom zvaničnom nalogu, predsednik je izrazio uzbuđenje zbog početka rada platforme i zahvalio građanima na ukazanom poverenju. “Krenula je platforma ‘Ko si bre ti’ i veoma sam uzbuđen, veoma sam ponosan na rezultate. Za sat vremena imamo 23 prijave i vidite kako ovde sve transparentno stoji, kako sve radi”, rekao je Vučić.

Platforma ‘Ko si, bre, ti?’ dostupna je na adresi www.kosibreti.rs, a prema izjavama predsednika, omogućava građanima da na transparentan način ostvare svoje prijave i učešće u procesu koji je najavljen kao važan za društvo.

Zvanične institucije nisu objavile dodatne podatke o daljem postupanju sa pristiglim prijavama, ali predsednik je naglasio važnost ovakvih inicijativa za unapređenje komunikacije sa građanima. Nema informacija o detaljima prijava, niti o konkretnim slučajevima koji su u prvom satu rada platforme evidentirani.

“Hvala vam na poverenju!”, istakao je Vučić u objavi.

Na vanrednom zasedanju Narodne skupštine, koje je počelo 6. jula, poslanici razmatraju više od 300 amandmana na 18 tačaka dnevnog reda, uključujući izmene zakona o životnoj sredini, oružju i finansiranju političkih aktivnosti.

Narodna skupština Srbije nastavila je danas, nešto posle 10 časova u Beogradu, vanredno zasedanje na kojem se razmatra više od 300 amandmana na zakonske predloge iz oblasti zaštite životne sredine, krivičnog zakonodavstva, oružja, sporta i finansiranja političkih aktivnosti. Sednicom predsedava predsednica Skupštine Ana Brnabić, a prisustvuje 114 narodnih poslanika.

U fokusu današnje rasprave su amandmani na Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Ovaj zakon ima za cilj unapređenje sistema zaštite životne sredine i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima. Prethodno su poslanici završili raspravu o izmenama Krivičnog zakonika, Predlogu zakona o oružju i municiji, kao i o izmenama zakona o sprečavanju dopinga u sportu i zakonu o roditeljima negovateljima.

Na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja nalazi se ukupno 18 tačaka, među kojima su i izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, predlozi autentičnog tumačenja pojedinih članova zakona o vazdušnom saobraćaju i elektronskim medijima, kao i dopune Zakona o Ustavnom sudu.

Prema rečima predsednice Skupštine Ane Brnabić, ovako obiman dnevni red rezultat je potrebe da se hitno odgovori na aktuelna pitanja u vezi sa bezbednošću građana, zaštitom životne sredine i unapređenjem pravnog okvira za političke aktivnosti. Brnabić je istakla da će rasprava biti vođena u skladu sa poslovnikom, uz uvažavanje svih podnetih amandmana.

Opozicioni poslanici ukazali su na obimnost dnevnog reda i izrazili zabrinutost zbog, kako navode, nedovoljno vremena za detaljnu analizu predloga zakona. Oni su posebno istakli značaj transparentnosti prilikom usvajanja izmena koje se tiču finansiranja političkih aktivnosti i nadzora nad sprovođenjem ekoloških propisa.

Stručnjaci za zaštitu životne sredine ocenjuju da je Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja važan korak ka ispunjavanju obaveza iz procesa pristupanja Evropskoj uniji, ali napominju da će ključna biti njegova dosledna primena. “Usvajanje ovog zakona može pozitivno uticati na kvalitet vazduha i vode, ali je neophodno obezbediti efikasnu kontrolu industrijskih postrojenja”, naveo je jedan od stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine.

Nakon završetka rasprave o svim amandmanima, Skupština će u danu za glasanje odlučivati o svim tačkama dnevnog reda. Očekuje se da će konačne odluke biti donete tokom narednih dana, a izvesno je da će pojedine izmene imati neposredan uticaj na svakodnevni život građana i rad institucija.

Ministar za evropske integracije izjavio je da je Srbija do sada dobila 168 miliona evra iz fondova Evropske unije, dok su zahtevi za dodatnih 200 miliona predati tokom prethodnih meseci.

Srbija je do sada, u okviru plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, dobila odobrenje za isplatu ukupno 168 miliona evra, izjavio je ministar za evropske integracije Nemanja Starović na sednici Odbora za evropske integracije. Prema njegovim rečima, od te sume 111 miliona evra predstavljaju sredstva predfinansiranja, dok je dodatnih 57 miliona evra isplaćeno kroz prvu tranšu plana rasta.

Starović je precizirao da je u julu prošle godine podnet zahtev za isplatu druge tranše u vrednosti od oko 105 miliona evra, dok je u januaru ove godine predat zahtev za treću tranšu u iznosu od oko 95 miliona evra. Ukupna vrednost ova dva zahteva iznosi približno 200 miliona evra. Ministar je naglasio da će Srbija 15. jula podneti zahtev za isplatu četvrte tranše, na osnovu realizovanih koraka iz reformske agende do kraja juna, uključujući i one koji su ispunjeni tokom grejs perioda.

Iako su predstavnici državnog rukovodstva u svakodnevnoj komunikaciji sa Evropskom komisijom, Starović je istakao da trenutno nije moguće precizirati tačan finansijski obuhvat četvrtog zahteva, jer je, kako navodi, odluka o visini sredstava isključivo u nadležnosti Evropske komisije i određuje se prema jasno definisanim pravilima i procedurama Plana rasta.

“Zahvaljujući reformskom zamahu koji je prepoznat i od Evropske komisije, što je potvrđeno i šestom uzastopnom preporukom za otvaranje klastera 3, verujem da će odluka o isplati narednih tranši biti doneta veoma brzo,” rekao je Starović. Dodao je da ne može da daje obećanja o rokovima, ali očekuje da će rešenja o isplati uslediti u narednim danima i nedeljama.

Govoreći o napretku u procesu evropskih integracija, ministar je istakao da je Srbija kroz rad operativnog tima u proteklih šest meseci uspela da ispuni merila za otvaranje klastera 3, kao i za klaster 2. Prema njegovim rečima, nakon otvaranja klastera 3, Srbija se približava ispunjavanju kriterijuma za klaster 5, dok se do kraja godine očekuje napredak i u prelaznim merilima za poglavlja 23 i 24, poznata kao “Iber”, koja su ključna za nastavak procesa pristupanja EU.

Starović je naglasio da reforme moraju biti nastavljene bez obzira na eventualno odlaganje odluka o otvaranju klastera, ističući važnu ulogu Narodne skupštine u ovim procesima. On je ocenio da bi pozitivna odluka Evropskog saveta o otvaranju klastera 3 bila značajan korak napred za Srbiju na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Ministar je takođe ukazao da je do sada ostvareni napredak rezultat koordinisanog rada svih relevantnih institucija i kontinuirane saradnje sa partnerima iz Evropske unije, te da je nastavak reformi od ključnog značaja za dalji ekonomski i institucionalni razvoj zemlje.