Otac zahvalio Aleksandru Vučiću na odobrenju leka alimoklomol za lečenje Niman-Pikove bolesti tipa C

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić doneo je odluku da se odobri lek za retku bolest devojčice iz okoline Ivanjice, prema zvaničnom saopštenju. Ova odluka omogućava da lek alimoklomol postane dostupan za lečenje Niman-Pikove bolesti tipa C. Otac devojčice izrazio je zahvalnost predsedniku i njegovim saradnicima zbog ovog poteza koji je, kako je naveo, najradosnija informacija koju je mogao da dobije.

Važnost odobravanja leka za retke bolesti

Retke bolesti poput Niman-Pikove tipa C zahtevaju posebnu medicinsku podršku i često su izazov za zdravstveni sistem. Odobravanje leka alimoklomol predstavlja značajan korak ka dostupnijem lečenju ovih bolesti u Srbiji. Takođe, ova odluka može uticati na poboljšanje kvaliteta života obolelih i njihovih porodica. Pored toga, primer iz Ivanjice pokazuje koliko je važno da zdravstvene institucije i nadležni organi reaguju na individualne potrebe pacijenata.

Izjava oca devojčice i reakcija javnosti

Otac teško obolele devojčice, Nebojša, izjavio je: „Upravo su mi vaši saradnici rekli da je odobren lek za moju tešku obolelu devojčicu i hvala vam. Najradosnija informacija koju sam mogao da dobijem. Lek se zove alimoklomol, a bolest Niman-Pikova tipa C. Da ste živi i zdravi.“ Ova izjava izazvala je pozitivne reakcije u javnosti i među porodicama koje se suočavaju sa sličnim izazovima. Štaviše, ovakvi primeri mogu doprineti podizanju svesti o potrebama obolelih od retkih bolesti.

Dalji koraci i značaj institucionalne podrške

Nakon odluke da se omogući korišćenje leka alimoklomol, sledeći koraci podrazumevaju sprovođenje svih neophodnih medicinskih procedura. Takođe, očekuje se da institucije nastave da prate stanje pacijenata i pružaju podršku porodicama. Na taj način, primer iz Ivanjice može postati podstrek za unapređenje zdravstvene zaštite za sve građane suočene sa retkim bolestima.

Marko Đurić odgovorio Ediju Rami ističući da je stav Srbije o Kosovu zasnovan na Ustavu i međunarodnom pravu

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije reagovalo je na izjave albanskog premijera Edija Rame o mogućoj promeni vodotoka reke Ibar. Kako je saopšteno, ministar Marko Đurić istakao je da je stav Srbije o Kosovu i Metohiji čvrsto utemeljen na Ustavu, te da razgovor o reci Ibar nije folklor, već odgovor na sistematsko uništavanje srpske imovine duž obala jezera Gazivode i reke Ibar, što se dešava tokom ovog leta. Fokus ključne fraze „izjave o reci Ibar“ odražava centralnu temu ove političke razmene.

Stav Srbije o reci Ibar i uništavanju imovine

Prema zvaničnom saopštenju, Đurić je naglasio da je aktuelna tema „izjave o reci Ibar“ pokrenuta jer vlasti u Prištini, prema njegovim rečima, ruše srpske domove duž obala jezera Gazivode i reke Ibar bez propisanih postupaka. On je ocenio da su ovakve aktivnosti etnički diskriminatorne i da ljudi na tom području ostaju bez imovine, pristupa i sredstava za život. Đurić je dodao da su svi ostali aspekti ove rasprave sporedni u odnosu na realnost na terenu.

Albanski premijer Edi Rama, kako je naveo Đurić, u svojoj objavi govorio je o geografiji, istoriji i evropskim vrednostima, ali nije pomenuo „sistematsko uništavanje srpske imovine“ koje se, prema njegovim rečima, dešava upravo sada. Đurić je podvukao da je reka Ibar prekogranični vodotok, ali da Albanija nije priobalna država i da, prema međunarodnom pravu, nema osnov da se meša u upravljanje tom rekom.

Reakcije iz Albanije i poziv na dijalog

Prethodno je ministar spoljnih poslova Albanije, Ferit Hodža, izrazio zabrinutost zbog izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti promene toka reke Ibar. On je istakao da voda ne sme biti korišćena kao instrument političkog pritiska ili sredstvo za kažnjavanje druge zemlje ili stanovništva.

S druge strane, Đurić je odgovorio da Albanija nema osnov da se meša u pitanja upravljanja rekama koje ne prolaze kroz njenu teritoriju. On je naveo da sva legitimna pitanja treba da rešavaju direktno zainteresovane strane, putem utvrđenih mehanizama i na osnovu činjenica, a ne kroz javne izjave iz prestonica koje nisu iz priobalnih zemalja.

Stav Srbije o Kosovu i Metohiji i poziv na konkretna rešenja

Đurić je podvukao da „stav Srbije o Kosovu i Metohiji nije folklor“, već je zasnovan na Ustavu, međunarodnom pravu i Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244. On je istakao da, iako se Albanija možda ne slaže, ne može jednostrano proglasiti pitanje rešenim. Đurić je pozdravio Raminu izjavu da su prava i bezbednost srpske zajednice važni i dodao da sada očekuje praktičnu podršku, počevši od jasnog poziva da se okonča rušenje srpskih kuća i da se uspostavi Zajednica srpskih opština, što još uvek nije ispunjeno.

Na kraju, ministar Đurić je predložio Ediju Rami i ministru Hodži da ostave „diplomatiju preko zvučnika“ iza sebe i otvore direktan dijalog. „Naša vrata i telefonske linije ostaju otvorene. Naš narod zaslužuje manje razmene izjava i više konkretnih primera saradnje“, poručio je Đurić.

Dalji tok rasprave i značaj za region

Polemika o „izjavama o reci Ibar“ nastavila se i izjavom premijera Rame, koji je rekao da je Ibar prekogranični vodni sistem i da Tirana nema pretenzije na srpsku teritoriju. On je dodao da se često u Beogradu pominje „velika Albanija“ kada se govori o Kosovu, čime se, po njegovim rečima, stvara određeni politički narativ.

Kako su naglasili zvaničnici iz Srbije, očekuje se da će se razgovori o pitanjima reke Ibar i zaštiti srpske imovine nastaviti direktno između relevantnih strana, uz poštovanje međunarodnog prava i bilateralnih mehanizama.

Starović ističe da su granice Srbije priznate od strane UN i poziva na poštovanje međunarodnih akata u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da granice koje je priznala UN moraju ostati nepromenjene. Ova izjava usledila je kao odgovor na tvrdnje premijera Albanije Edi Rama o statusu Kosova i Metohije. Prema njegovim rečima, teritorija tzv. Kosova nalazi se unutar granica Srbije koje priznaje međunarodna zajednica, što potvrđuju Povelja Ujedinjenih nacija i još uvek važeća Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

Starović naglašava značaj granica koje je priznala UN

U svom reagovanju, Nemanja Starović je ocenio da Edi Rama izostavlja najvažniji aspekt kada govori o Kosovu i Metohiji. Ministar smatra da je izuzetno važno poštovati međunarodne akte, posebno kada se radi o granicama koje je priznala UN. On je naglasio da ovo pravilo važi za sve države, uključujući Srbiju, Ukrajinu, Kinu, Kipar i Albaniju.

Takođe, Starović je u svojoj izjavi naveo: „Pozivanje na dobrosusedske odnose, a istovremeno odbijanje poštovanja Povelje UN i Rezolucije 1244, nije dosledno.“ Na taj način, ministar je podvukao stav Srbije prema aktuelnim izjavama iz Albanije.

Granice koje je priznala UN kao međunarodni standard

Prema Staroviću, granice koje je priznala UN predstavljaju međunarodni standard koji mora ostati nepromenjen. On je ocenio da svako pozivanje na promenu tih granica podriva temelje međunarodnog prava i stabilnosti u regionu. Ministar je istakao da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti još uvek na snazi i da garantuje teritorijalni integritet Srbije.

S druge strane, Edi Rama je tvrdio da teritorija tzv. Kosova nije deo Srbije. Međutim, ministar Starović je ponovio da su granice koje je priznala UN jasne i da je Kosovo i Metohija deo teritorije Republike Srbije u skladu sa međunarodnim pravom.

Stav Srbije o Kosovu i Metohiji

Kao rezultat ovih izjava, stav Srbije ostaje nepromenjen. Po mišljenju Nemanje Starovića, granice koje je priznala UN su ključne za očuvanje mira i stabilnosti. Ministar je podsetio da se svaka promena granica mora odvijati isključivo u skladu sa međunarodnim pravom i uz poštovanje akata Ujedinjenih nacija.

Pored toga, Starović je uputio apel svim učesnicima u regionalnim odnosima da poštuju međunarodne dogovore. On je ponovio da samo uz zajedničko poštovanje tih principa može biti očuvana stabilnost i unapređen dijalog na Zapadnom Balkanu.