Nemačka energetska kompanija gotovo udvostručila dobit u prvom polugodištu, prognoze za 2026. unapređene zbog rasta segmenta gasa

Uniper, nemačka energetska kompanija, ostvarila je u prvom polugodištu 2026. godine operativnu dobit iz redovnog poslovanja od 711 miliona evra. Ovaj rezultat označava rast od gotovo 90 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštila je kompanija u najnovijem finansijskom izveštaju. Ključni pokretač rasta bila je uspešna realizacija poslovanja sa gasom, što je dodatno poboljšalo ukupne performanse.

Prihodi i profit Unipera snažno porasli zbog segmenta gasa

Prilagođena kvartalna neto dobit Unipera skoro se utrostručila, dostigavši 388 miliona evra. Kompanija je potvrdila ranije prognoze, ali je povećala donje granice očekivanih rezultata za celu fiskalnu 2026. godinu. Za prilagođeni operativni EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije), Uniper sada očekuje opseg od 1,1 do 1,3 milijarde evra. Donja granica ovog raspona povećana je za 100 miliona evra u odnosu na prethodne projekcije. Prilagođena neto dobit procenjuje se na 500 do 600 miliona evra, što znači da je minimalna očekivana vrednost porasla za 150 miliona evra. Kao rezultat, Uniper demonstrira veći optimizam za poslovanje u 2026. godine.

Tržišni kontekst i vlasnička struktura

Nakon što je Uniper 2022. godine, kao najveći nemački uvoznik gasa, zapao u ozbiljne finansijske probleme zbog rata u Ukrajini, nemačka država je intervenisala izdvajajući više milijardi evra za spas kompanije i postala njen jedini vlasnik. Nemačka je nedavno pokrenula proces ponovne prodaje Unipera, ali se u početnoj fazi ne očekuje potpuni izlazak države iz vlasništva. Pored toga, jedna od opcija koje se razmatraju jeste i izlazak Unipera na berzu, što bi moglo dodatno uticati na njegovu tržišnu vrednost i privući nove investitore.

Pozicija Unipera u energetskom sektoru i širi značaj

Uniper je među najvećim evropskim energetskim kompanijama, posebno u segmentima proizvodnje električne energije i trgovine gasom. Kompanija upravlja termoelektranama na ugalj i gas u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Švedskoj, a proizvodi i električnu energiju iz hidroelektrana. U Švedskoj je većinski vlasnik jedne nuklearne elektrane. Ovi kapaciteti omogućavaju Uniperu da zadrži značajnu ulogu na evropskom tržištu energije. Rast operativne dobiti i poboljšane projekcije za 2026. godinu signaliziraju oporavak Unipera nakon turbulentnog perioda uslovljenog geopolitičkim rizicima i promenama u globalnom snabdevanju energentima. Kao rezultat, kompanija jača svoju poziciju i daje pozitivan signal investitorima i partnerima u sektoru energetike.

Kina preuzima primat na tržištu humanoidnih robota, sa udelom od 97 odsto isporuka i izvozom vrednim 6,29 milijardi juana

Kineske kompanije ostvarile su dominaciju na globalnom tržištu humanoidnih robota u prvoj polovini 2026. godine. Prema izveštaju analitičke agencije Smart Analytics Global, Kina preuzima primat na tržištu humanoidnih robota, čineći više od 97 odsto svih isporuka u tom periodu. Tokom šest meseci isporučeno je ukupno oko 19.100 humanoidnih robota, što predstavlja rast od 272 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Kina je ujedno ostvarila više od 85 odsto globalne tražnje za ovim uređajima. Time je dodatno učvrstila svoj položaj lidera u industriji napredne robotike. Uporedo sa tim, kineski proizvođač AGIBOT pretekao je dosadašnjeg lidera Unitree Robotics, postavši najveći svetski proizvođač humanoidnih robota u 2026. godini. Kompanija Unitree, koja je 2025. godine isporučila 5.500 robota, trenutno je u procesu inicijalne javne ponude akcija na Šangajskoj berzi.

Rast izvoza i ključni ekonomski pokazatelji

Cena akcije kompanije Unitree u inicijalnoj ponudi određena je na 150,8 juana (oko 19,4 evra). Kompanija očekuje da prikupi oko 6,1 milijardu juana (783 miliona evra), dok je procenjena tržišna vrednost 61 milijarda juana (7,8 milijardi evra). Struktura kineske industrije robotike oslanja se na kompletne lance snabdevanja i veliku domaću potrošnju. Više od 90 odsto ključnih komponenti za humanoidne robote proizvedeno je u Kini, što omogućava veću kontrolu troškova i fleksibilnost u proizvodnji.

Izvoz kineskih industrijskih robota u prvih šest meseci 2026. godine dostigao je 6,29 milijardi juana (oko 807 miliona evra). Roboti su plasirani na tržišta u 141 zemlji i regionu, što je povećanje izvoza za 359 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Posebno je zabeležen rast izvoza hirurških robota, koji je porastao 3,3 puta.

Značaj za globalnu industriju i inovacije

Brzi razvoj sektora robotike u Kini podstaknut je i napretkom u oblasti veštačke inteligencije. Prema izveštaju kompanije Hugging Face, kineski AI modeli činili su 41 odsto globalnih preuzimanja u prethodnoj godini, prvi put premašivši američke modele. Analitičari očekuju da će Kina do kraja 2026. godine proizvesti više od 100.000 humanoidnih robota, što bi dodatno uticalo na globalnu ponudu i konkurenciju.

Uporedo sa tim, praktična primena humanoidnih robota posebno je izražena u kineskoj industriji električnih automobila, elektronike, skladištenja i logistike. Ovakav rast potvrđuje da Kina preuzima primat na tržištu humanoidnih robota, zahvaljujući kombinaciji domaće inovacije, velikog tržišta i izvoznog potencijala.

Cene hrane u ugostiteljstvu porasle 7,4 odsto, dok su prenoćišta jedina zabeležila pad od 3,4 odsto

Republički zavod za statistiku objavio je da su ugostiteljske usluge u julu ove godine bile za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine. Ključni rast cena zabeležen je kod hrane, koja je poskupela 7,4 odsto, dok su gotova jela imala najveće povećanje od 10,8 odsto.

Ugostiteljske usluge poskupele 5,6 odsto u julu

Poskupljenje ugostiteljskih usluga u julu ističe se kao jasan indikator inflatornih pritisaka u ovom sektoru. U okviru hrane, variva su skuplja za 9,1 odsto, a hleb za 8,4 odsto. Alkoholna i bezalkoholna pića zabeležila su rast od 6,8 procenata. S druge strane, jedino su prenoćišta pojeftinila, sa padom cena od 3,4 odsto.

Cene po regionima i segmentima usluga

Na području Vojvodine rast cena ugostiteljskih usluga prevazišao je republički prosek, iznoseći 10 odsto. Hrana u ugostiteljskim objektima Vojvodine skuplja je za 11,8 procenata, alkoholna pića za 8,6, a bezalkoholna za 9,7 odsto. Prenoćišta su u ovom regionu zabeležila najmanje povećanje cena, od 3 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da je rast cena izraženiji u pojedinim regionima, što može biti posledica lokalnih troškova i potražnje.

Analiza strukture poskupljenja i ekonomski kontekst

Značajan rast cena gotovih jela i variva signalizira promene u strukturi troškova ugostitelja, ali i promene u navikama potrošača. Povećanje cena može biti rezultat viših ulaznih troškova, inflacije na tržištu sirovina i povećanih rashoda za energente. S druge strane, pad cena prenoćišta ukazuje na konkurenciju i potencijalno smanjenu potražnju u segmentu smeštaja. Na tržištu ugostiteljstva, ovakve promene utiču i na krajnje korisnike, koji su u julu morali da izdvoje više novca za isti obim usluga u poređenju sa prethodnom godinom.

Implikacije za sektor ugostiteljstva

Rast cena ugostiteljskih usluga od 5,6 odsto u julu ima direktan uticaj na svakodnevne troškove domaćinstava i turiste. Zbog toga je važno pratiti kretanja u ovom sektoru, jer ona odražavaju šire ekonomske trendove. Uporedo sa tim, povećanje cena u Vojvodini iznad republičkog proseka može signalizirati regionalne razlike u ekonomskim uslovima. Republički zavod za statistiku nastaviće da prati ove pokazatelje, što je od značaja za poslovne odluke ugostitelja i potrošačke navike građana.