Američka sirova nafta WTI pala za 0,76% na 71,535 dolara, evropski berzanski indeksi u porastu do 0,23%

Cena evropske brent nafte pala je za 0,88% na 75,719 dolara po barelu prema podacima sa berze u 9.30 časova, dok američka sirova nafta WTI beleži pad od 0,76% na 71,535 dolara. Istovremeno, evropski berzanski indeksi beleže blagi rast: nemački DAX porastao je za 0,23%, francuski CAC 40 za 0,2%, a britanski FTSE 100 za 0,21%. Izuzetak je moskovski MOEX, koji je zabeležio pad od 1,12%.

Tržišta pažljivo prate situaciju na Bliskom istoku, gde su delimično obnovljeni prolazi brodova kroz Ormuski moreuz uticali na smanjenje pritiska na cene energenata. Najnoviji izveštaji pokazuju da Sjedinjene Američke Države i Iran nastavljaju mirovne pregovore, a broj tankera koji prolaze kroz Ormuski moreuz je povećan, što je donekle umirilo tržišta.

Na valutnom tržištu, evro je danas na Foreks berzi zabeležio vrednost od 1,14385 dolara. Cena zlata je pala na 4.113,72 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice na 6,0514 dolara za bušel (27,216 kg).

Na američkom tržištu, berzanski indeks Dow Jones je na zatvaranju u četvrtak porastao za 0,27% na 52.487,41 poen, S&P 500 za 0,81% na 7.543,64 poena, a Nasdaq za 1,3% na 26.206,89 poena. Na većini evropskih tržišta zabeležen je pad tehnoloških akcija, što ukazuje na zabrinutost oko održivosti ulaganja u veštačku inteligenciju.

Prema dostupnim podacima, nekoliko tankera sa ukapljenim prirodnim gasom nastavilo je da prolazi kroz Ormuski moreuz, a Tokio je saopštio da je 22 broda povezana sa Japanom napustilo Persijski zaliv od utorka. Prema podacima Kplera i LSEG-a, najmanje pet LNG tankera, uključujući GasLog Shanghai i plovila QatarEnergy-ja (Al Samriya, Al Dafna, Al Gattara i Al Rayyan), ušlo je u moreuz poslednjih dana.

Kontekst sukoba na Bliskom istoku ostaje nestabilan. Iranske oružane snage odgovorile su napadima na američku vojnu infrastrukturu nakon američkih udara na iranske južne provincije, a izveštaji govore o više eksplozija širom južnog Irana, uključujući i Bušer. Iran je istog dana sahranio vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hameneija, ubijenog 28. februara.

Podseća se da je pre izbijanja sukoba kroz Ormuski moreuz prolazilo oko 20% globalnog dnevnog snabdevanja naftom i gasom. Odluka američke administracije da izbegne ciljanje iranske energetske infrastrukture, kao i izjava predsednika Trampa da ne očekuje povratak sukobu punih razmera, doprineli su stabilizaciji tržišta. “Uprkos tome što su SAD pojačale napade na vojne položaje u Iranu, tržište je donekle umirila odluka Trampove administracije da izbegne ciljanje iranske energetske infrastrukture. Tome su doprineli i komentari predsednika Trampa, koji je rekao da ne očekuje povratak sukobu punih razmera”, izjavio je Danijel Hajns, viši strateg za robna tržišta u ANZ banci.

Analitičari ističu i promenu taktike u napadima na brodove, pri čemu Iran sada cilja plovila na ‘omanskoj ruti’, zbog čega se brodovi preusmeravaju na ‘iransku rutu’ ili prolaze kroz moreuz tokom noći, navodi Ksavier Tang iz kompanije Vortex.

Sindikat IG Metal upozorava da 650.000 zaposlenih i tri miliona ljudi u industriji trpe posledice restrukturiranja

Nemački proizvođač automobila Folksvagen najavio je plan restrukturiranja koji predviđa ukidanje 100.000 radnih mesta, što je izazvalo masovne proteste radnika širom Nemačke. Demonstracije je organizovao sindikat IG Metal, okupljajući sindikalne predstavnike i članove radničkih saveta ispred 17 proizvodnih pogona, uključujući i sedište kompanije u Volfsburgu, sa ciljem da ukažu na posledice radikalnog rezanja broja zaposlenih.

Sindikat IG Metal istakao je da zaposleni ne bi trebalo da snose teret poslovnih problema iz prethodnih godina. Predsednica IG Metala Kristijan Bener izjavila je da protesti predstavljaju jasnu poruku upravi Folksvagena, koja je prvi put zvanično razmatrala plan o smanjenju broja zaposlenih.

Protesti su održani ispred pogona u kojima se proizvode vozila za Folksvagen, ali i brendove iz iste grupacije poput Audija, Poršea i proizvođača kamiona i autobusa MAN. Posebno se izdvojio protest u Osnabriku na severozapadu Nemačke, gde fabrika zapošljava oko 2.000 radnika. Predstavnik IG Metala u toj fabrici, Stefan Soldanski, zatražio je od rukovodstva kompanije jasne odgovore o budućnosti proizvodnih pogona: “Potrebna nam je sigurna budućnost za fabriku u Volfsburgu, ali i za sve ostale pogone. Takvu garanciju može da pruži jedino upravni odbor”, izjavio je Soldanski, prenose lokalni mediji.

Portparol Folksvagena istakao je da kompanija prepoznaje zabrinutost zaposlenih i da uprava radi na obezbeđivanju dugoročne održivosti poslovanja: “Svesni smo da su radnici zabrinuti za budućnost naše kompanije. Izvršni i nadzorni odbor dele tu zabrinutost kada je reč o budućnosti Folksvagen grupe.”

Sa više od 650.000 zaposlenih u Nemačkoj i oko tri miliona ljudi koji direktno ili indirektno rade u automobilskoj industriji, odluke uprave Folksvagena smatraju se ključnim pokazateljem pravca u kojem se kreće nemačka privreda.

Prihodi Grupe Krka u prvoj polovini godine 1,12 milijardi evra, EBITDA skočila za 20 odsto

Farmaceutska kompanija Krka objavila je da će akcionarima isplatiti bruto dividendu od 9,1 evro po akciji, što predstavlja povećanje od 10,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Odluka o raspodeli akumulirane dobiti za 2025. godinu usvojena je na skupštini akcionara, a isplata će započeti 23. jula. Od prošlogodišnje neto dobiti od 392,571 miliona evra, za dividende je izdvojeno 275,52 miliona evra.

U prvoj polovini tekuće godine, Grupa Krka ostvarila je prihod od prodaje od 1,12 milijardi evra, što je za sedam odsto više nego u istom periodu prošle godine. Najveći doprinos prihodima dala je Istočna Evropa sa 405,2 miliona evra, pri čemu su lekovi na recept činili 84,7 odsto ukupne prodaje.

EBITDA (dobit pre kamata, poreza i deprecijacije) povećana je za gotovo 20 odsto i iznosi 357,5 miliona evra, dok je EBIT dostigao 309,2 miliona evra, takođe oko 20 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Neto dobit za prvih šest meseci iznosila je 260,2 miliona evra, što predstavlja rast od pet odsto. EBITDA marža iznosila je 31,9 odsto.

Predsednik Uprave Krke Jože Colarič izjavio je: „Povećali smo prodaju u pet prodajnih regiona i na većini tržišta. Svi ključni poslovni rezultati u prvoj polovini godine najbolji su u istoriji Krke.“

Kompanija je na tržište plasirala sedam novih proizvoda – šest lekova na recept i jedan veterinarski proizvod za kućne ljubimce. Za investicije je u prvoj polovini godine izdvojeno 52,8 miliona evra, a planira se da ukupna ulaganja do kraja godine premaše 140 miliona evra, prvenstveno za širenje i modernizaciju proizvodnih kapaciteta i infrastrukture. Istaknuto je da izgradnja proizvodnih kapaciteta u kompaniji Krka Pharma Private Limited u Indiji napreduje planiranom dinamikom.

Na redovnoj sednici Nadzornog odbora 22. jula biće razmatrani nerevidirani poslovni rezultati Grupe Krka i kompanije za prvu polovinu godine. Kompanija očekuje da će do kraja godine prihod od prodaje iznositi 2,144 milijarde evra, a neto dobit 405 miliona evra.