EU planira standardizaciju elektronskog identiteta za firme, uz digitalnu razmenu dokumenata i brže administrativne procedure

Evropski savet usvojio je pregovaračku poziciju za uvođenje poslovnih digitalnih novčanika, koji predstavljaju elektronski identitet za kompanije na nivou cele Evropske unije. Novi sistem, poznat kao eIDAS2, omogućiće firmama razmenu dokumenata, elektronsko potpisivanje ugovora i komunikaciju sa državnim organima bez fizičkog prisustva. Planirano je da zakon bude usvojen do kraja 2026. godine, kao deo strategije za stvaranje jedinstvenog tržišta sa manje birokratskih prepreka.

Najveća prednost digitalnog poslovnog novčanika biće to što će kompanije iz jedne članice moći odmah da posluju u drugoj koristeći isti elektronski identitet. Poslovni novčanik će omogućiti čuvanje i deljenje licenci, dozvola i sertifikata, kao i elektronsko potpisivanje i overu dokumenata. Osim toga, firme će moći da prenose ovlašćenja na zastupnike i bezbedno komuniciraju sa drugim kompanijama ili državnim institucijama.

Cilj ove reforme je smanjenje troškova, ubrzanje administracije i olakšanje prekograničnog poslovanja, naročito za mala i srednja preduzeća koja se danas suočavaju sa različitim nacionalnim procedurama, navodi se u saopštenju Saveta EU. Pristalice projekta naglašavaju da bi ovo mogla biti jedna od najvećih digitalnih promena na evropskom tržištu u poslednjih deset godina, jer bi standardizacija procesa na nivou EU smanjila troškove, ubrzala investicije i povećala konkurentnost evropskih firmi u odnosu na američke i kineske konkurente.

Tokom pregovora, države članice su istakle važnost da evropski poslovni novčanici ne zamene nacionalne sisteme, već ih dopune. Digitalni dokumenti imaće istu pravnu snagu kao papirni, ali će kompanije i dalje morati da poštuju nacionalne administrativne i proceduralne propise. Novčanik je zamišljen da pojednostavi procedure, a ne da ukine nadležnosti država članica.

Kritičari upozoravaju na moguće rizike, među kojima su bezbednost velikih količina poslovnih podataka u digitalnom sistemu i zavisnost od centralizovane evropske infrastrukture. Takođe postoji zabrinutost zbog troškova prilagođavanja za manje firme, kao i mogućih tehničkih kvarova koji bi mogli privremeno da ometaju poslovanje.

Zbog toga je Savet EU pooštrio uslove za kompanije koje će pružati usluge poslovnih novčanika, a nacionalni regulatori dobijaju veću ulogu u nadzoru sistema. Rokovi za proveru i odobravanje pružalaca usluga su produženi radi detaljnije provere bezbednosti i pouzdanosti.

U narednom periodu sledi nastavak pregovora sa Evropskim parlamentom, nakon čega će biti poznato hoće li evropske firme dobiti jedinstveni digitalni identitet, što bi znatno uticalo na način poslovanja na tržištu EU.

Javni poziv traje od 10. do 17. juna, maksimalni iznos podsticaja po korisniku iznosi 35.000.000 dinara

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, putem Uprave za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture za 2026. godinu. Konkurs obuhvata investicije u izgradnju i opremanje objekata za snabdevanje vodom i putnu infrastrukturu, a zahtev se podnosi elektronski, u periodu od 10. do 17. juna, koristeći platformu eAgrar ili portal ePodsticaji. Najviši ukupni iznos podsticaja koji može ostvariti jedan korisnik po ovom javnom pozivu iznosi 35.000.000 dinara.

Prema saopštenju Ministarstva, pravo na podsticaje imaju jedinice lokalne samouprave koje ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i važećim pravilnikom. Visina podsticaja se određuje kao procenat vrednosti prihvatljive investicije, shodno odredbama zakona i posebnih propisa o raspodeli podsticaja u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić istakao je: „Ulaganje u seosku infrastrukturu je od izuzetnog značaja jer svaki kilometar izgrađenog puta i sigurnije vodosnabdevanje znače bolje uslove za život i rad ljudi na selu, veće investicije i nove razvojne mogućnosti za lokalne zajednice. Naša obaveza je da obezbedimo da i najudaljenija sela imaju infrastrukturu dostojnu 21. veka, jer bez razvijenih seoskih područja nema ni snažne poljoprivrede, ni snažne Srbije. Zato ovaj javni poziv potvrđuje opredeljenje države da nastavi sa investicijama koje su u skladu sa najvišim evropskim standardima i ciljevima održivog razvoja.“

Sve informacije u vezi sa konkursom dostupne su putem telefona Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101 i 011/30-20-118, kao i na zvaničnoj veb prezentaciji eAgrar na adresi https://eagrar.gov.rs.

Nemačka korporacija i startap ERC razvijaju hibridno-električni model za transport na udaljenosti do 300 kilometara

Nemačka vojna korporacija Rheinmetall objavila je da je u partnerstvu sa minhenskim startapom ERC i pokrajinom Severna Rajna-Vestfalija potpisala pismo o namerama za proizvodnju teških hibridno-električnih dronova „viktor U250“. Prema saopštenju, ovaj dron je razvijen za prevoz tereta i može da nosi do 250 kilograma na udaljenosti do 300 kilometara, uz mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja bez potrebe za klasičnom infrastrukturom.

Kako su naveli partneri, dron postiže krstareću brzinu od oko 250 kilometara na sat. Namenjen je brzoj logistici i transportu u civilnom sektoru, ali i u industriji. U planu je da se proces komercijalizacije ubrza kroz otvaranje proizvodnog pogona i uspostavljanje lanaca snabdevanja u Severnoj Rajni-Vestfaliji, dok se očekuje da bi ovaj projekat mogao do 2029. godine da generiše stotine novih radnih mesta.

Izvršni direktor Rheinmetalla, Armin Paperger, izjavio je da je cilj zajednički razvoj i skaliranje tehnologije i industrijske proizvodnje ovog drona kroz saradnju sa ERC-om i regionalnim vlastima: „Cilj je da se tehnologija i industrijska proizvodnja ovog drona zajednički razvijaju i skaliraju kroz partnerstvo sa ERC-om i regionalnim vlastima.“

Dron viktor U250, sa mogućnošću vertikalnog poletanja i sletanja, predstavlja deo šire strategije ubrzanja razvoja napredne logističke infrastrukture i transportnih rešenja u Nemačkoj, navode partneri.