Digitalna pismenost mladih i kritičko mišljenje postaju ključne tačke zaštite društva od dezinformacija

Digitalna pismenost mladih postaje centralni prioritet Evropske unije, prema saopštenju Evropskog parlamenta povodom Međunarodnog dana pismenosti. U objavi se navodi da je 75 procenata mladih Evropljana tokom 2025. godine steklo barem osnovne digitalne veštine, što ukazuje na značajan napredak u digitalizaciji društva.

Međutim, Evropski parlament ističe da digitalna pismenost mladih prevazilazi tehničko znanje i rukovanje aplikacijama. Ključni fokus je na razvoju kritičkog mišljenja, koje se smatra prvom linijom odbrane od dezinformacija i stranog uplitanja u demokratske procese. Ovaj pristup postavljen je kao temelj nove strategije institucije za unapređenje medijske pismenosti i digitalnog učenja.

Važnost kritičkog mišljenja u digitalnom okruženju

S obzirom na sve veći broj masovnih dezinformacionih kampanja i složenost hibridnih pretnji, digitalna pismenost mladih igra ključnu ulogu u zaštiti društva. Prema saopštenju, procenat digitalno pismenih mladih građana povezan je sa očuvanjem stabilnosti i bezbednosne arhitekture Evropske unije.

Pored toga, Evropski parlament naglašava da jačanje kapaciteta za prepoznavanje manipulativnih narativa u digitalnom prostoru ostaje prioritet. Na taj način, građani mogu lakše da prepoznaju pokušaje polarizacije javnog mnjenja i očuvaju poverenje u demokratske institucije.

Nova strategija Evropskog parlamenta za digitalno učenje

Kroz novu strategiju za medijsku pismenost i digitalno učenje, Evropski parlament digitalnu pismenost mladih vidi kao osnovnu bezbednosnu veštinu savremenog društva. U saopštenju se navodi da je razvoj kritičkog vrednovanja izvora informacija nužan odgovor na savremene izazove, posebno u kontekstu kognitivnog targetiranja građana putem digitalnih platformi.

Štaviše, ovakav pristup ima za cilj jačanje otpornosti građana na sve oblike dezinformacija, što se smatra neophodnim uslovom za održavanje društvene kohezije. Evropski parlament podvlači važnost kontinuiranog ulaganja u edukaciju mladih, kako bi digitalna pismenost mladih ostala u centru pažnje i u narednim godinama.

Na kraju, iz Evropskog parlamenta zaključuju da digitalna pismenost mladih, zajedno sa razvojem kritičkog mišljenja, predstavlja prvi štit u odbrani demokratskih vrednosti i poverenja u institucije Evropske unije.

Američki teniser Ben Shelton pobedio je Carlosa Alcaraza u maratonskom meču koji je trajao do ranih jutarnjih sati.

Historijska pobeda Bena Sheltona

Ben Shelton je prekinuo niz od 18 uzastopnih pobeda Carlosa Alcaraza na Grand Slam turnirima, osvojivši pobedu rezultatom 6-7 (5), 6-1, 6-3, 1-6, 7-6 (10-7) u meču koji je završen u 3:33 ujutro. Ovaj meč je postao najduže trajanje meč na US Open turniru do sada.

Sledeći izazovi za Sheltona

Nakon ove pobede, Shelton će se suočiti sa Francesom Tiafoeom, koji je takođe ostvario plasman u polufinale nakon pobede nad Alexom Michelsenom. Američki teniseri imaju priliku da osvoje prvu mušku Grand Slam titulu za SAD od 2003. godine.

Podrška publike i planovi za budućnost

Shelton je izjavio da je podrška publike bila neizmerna, posebno ističući atmosferu u Arthur Ashe stadionu kao nezaboravnu. Pored sportskih uspeha, Ben se nada da će njegova sestra i najbolji prijatelj uspeti da se odmore nakon naporne noći.

Tramp i Putin vodili su konstruktivan razgovor nakon šatl-diplomatije američkih izaslanika u Moskvi i Kijevu

Telefonski razgovor između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina predstavlja ključni trenutak u naporima za reviziju američko-ruskih odnosa. Prema zvaničnoj izjavi pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova, razgovor je trajao sat vremena i bio je konstruktivan i otvoren. Ključna tema bila je mogućnost postizanja brzog mirovnog dogovora u Ukrajini, što bi moglo otvoriti put za obnovu političkih i ekonomskih odnosa između Vašingtona i Moskve.

Diplomatski napori i šatl-diplomatija američkih izaslanika

Ovaj telefonski razgovor usledio je nakon intenzivne šatl-diplomatije koju su tokom vikenda sproveli specijalni izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner u Moskvi i Kijevu. Kako je objavljeno, Bela kuća nastoji da ostvari diplomatski proboj tokom Trampovog mandata. Istovremeno, analiza situacije na terenu ukazuje da Moskva koristi diplomatski proces za učvršćivanje svojih strateških pozicija.

Prema navodima iz razgovora, predsednik Putin naglasio je da Rusija nema agresivne namere prema Evropi. Međutim, ove tvrdnje dolaze paralelno sa eskalacijom hibridnih napada, sabotaža i dronovskih udara širom država članica NATO-a. Takođe, ruske snage su, odmah po završetku trodnevne diplomatske pauze zbog posete američkih izaslanika, nastavile intenzivne napade dronovima i raketama na Kijev. Ovo potvrđuje da Moskva ne odustaje od svojih maksimalističkih ciljeva na frontu i kontrole nad Donjeckom oblasti.

Stavovi Ukrajine i evropskih saveznika

Ovakav razvoj događaja dovodi ukrajinsko rukovodstvo i evropske saveznike u složen položaj. Kijev insistira da se teritorijalna pitanja mogu rešavati isključivo na nivou lidera, uz zamrzavanje linije fronta bez ustupanja gradova u Donbasu. U međuvremenu, Brisel i evropske prestonice sa oprezom prate najave o mogućem ukidanju sankcija i obnovi trgovine između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

Uprkos pozitivnim ocenama razgovora, odsustvo konkretnih pomaka na terenu ukazuje na to da će naredni period obeležiti još intenzivnije borbe i hibridni pritisci. Oba aktera nastoje da poboljšaju svoje pregovaračke pozicije pred eventualne direktne pregovore. Kao rezultat, revizija američko-ruskih odnosa ostaje u centru pažnje međunarodne javnosti, dok se očekuje dalji razvoj diplomatskih inicijativa.