EU planira standardizaciju elektronskog identiteta za firme, uz digitalnu razmenu dokumenata i brže administrativne procedure

Evropski savet usvojio je pregovaračku poziciju za uvođenje poslovnih digitalnih novčanika, koji predstavljaju elektronski identitet za kompanije na nivou cele Evropske unije. Novi sistem, poznat kao eIDAS2, omogućiće firmama razmenu dokumenata, elektronsko potpisivanje ugovora i komunikaciju sa državnim organima bez fizičkog prisustva. Planirano je da zakon bude usvojen do kraja 2026. godine, kao deo strategije za stvaranje jedinstvenog tržišta sa manje birokratskih prepreka.

Najveća prednost digitalnog poslovnog novčanika biće to što će kompanije iz jedne članice moći odmah da posluju u drugoj koristeći isti elektronski identitet. Poslovni novčanik će omogućiti čuvanje i deljenje licenci, dozvola i sertifikata, kao i elektronsko potpisivanje i overu dokumenata. Osim toga, firme će moći da prenose ovlašćenja na zastupnike i bezbedno komuniciraju sa drugim kompanijama ili državnim institucijama.

Cilj ove reforme je smanjenje troškova, ubrzanje administracije i olakšanje prekograničnog poslovanja, naročito za mala i srednja preduzeća koja se danas suočavaju sa različitim nacionalnim procedurama, navodi se u saopštenju Saveta EU. Pristalice projekta naglašavaju da bi ovo mogla biti jedna od najvećih digitalnih promena na evropskom tržištu u poslednjih deset godina, jer bi standardizacija procesa na nivou EU smanjila troškove, ubrzala investicije i povećala konkurentnost evropskih firmi u odnosu na američke i kineske konkurente.

Tokom pregovora, države članice su istakle važnost da evropski poslovni novčanici ne zamene nacionalne sisteme, već ih dopune. Digitalni dokumenti imaće istu pravnu snagu kao papirni, ali će kompanije i dalje morati da poštuju nacionalne administrativne i proceduralne propise. Novčanik je zamišljen da pojednostavi procedure, a ne da ukine nadležnosti država članica.

Kritičari upozoravaju na moguće rizike, među kojima su bezbednost velikih količina poslovnih podataka u digitalnom sistemu i zavisnost od centralizovane evropske infrastrukture. Takođe postoji zabrinutost zbog troškova prilagođavanja za manje firme, kao i mogućih tehničkih kvarova koji bi mogli privremeno da ometaju poslovanje.

Zbog toga je Savet EU pooštrio uslove za kompanije koje će pružati usluge poslovnih novčanika, a nacionalni regulatori dobijaju veću ulogu u nadzoru sistema. Rokovi za proveru i odobravanje pružalaca usluga su produženi radi detaljnije provere bezbednosti i pouzdanosti.

U narednom periodu sledi nastavak pregovora sa Evropskim parlamentom, nakon čega će biti poznato hoće li evropske firme dobiti jedinstveni digitalni identitet, što bi znatno uticalo na način poslovanja na tržištu EU.

Nemačka korporacija i startap ERC razvijaju hibridno-električni model za transport na udaljenosti do 300 kilometara

Nemačka vojna korporacija Rheinmetall objavila je da je u partnerstvu sa minhenskim startapom ERC i pokrajinom Severna Rajna-Vestfalija potpisala pismo o namerama za proizvodnju teških hibridno-električnih dronova „viktor U250“. Prema saopštenju, ovaj dron je razvijen za prevoz tereta i može da nosi do 250 kilograma na udaljenosti do 300 kilometara, uz mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja bez potrebe za klasičnom infrastrukturom.

Kako su naveli partneri, dron postiže krstareću brzinu od oko 250 kilometara na sat. Namenjen je brzoj logistici i transportu u civilnom sektoru, ali i u industriji. U planu je da se proces komercijalizacije ubrza kroz otvaranje proizvodnog pogona i uspostavljanje lanaca snabdevanja u Severnoj Rajni-Vestfaliji, dok se očekuje da bi ovaj projekat mogao do 2029. godine da generiše stotine novih radnih mesta.

Izvršni direktor Rheinmetalla, Armin Paperger, izjavio je da je cilj zajednički razvoj i skaliranje tehnologije i industrijske proizvodnje ovog drona kroz saradnju sa ERC-om i regionalnim vlastima: „Cilj je da se tehnologija i industrijska proizvodnja ovog drona zajednički razvijaju i skaliraju kroz partnerstvo sa ERC-om i regionalnim vlastima.“

Dron viktor U250, sa mogućnošću vertikalnog poletanja i sletanja, predstavlja deo šire strategije ubrzanja razvoja napredne logističke infrastrukture i transportnih rešenja u Nemačkoj, navode partneri.

Harmonizovani indeks potrošačkih cena porastao na 4,9 odsto u maju, dok su potrošačke cene na mesečnom nivou ostale nepromenjene

Godišnja inflacija u Grčkoj iznosila je 5,2 odsto u maju, što je blago usporavanje u odnosu na aprilskih 5,4 odsto, saopštio je Grčki zavod za statistiku (Elstat). Sektori stanovanja i komunalnih usluga beleže pad rasta cena sa 13,8 odsto u aprilu na 11,6 odsto u maju, dok je inflacija u kategoriji hrane i bezalkoholnih pića usporila sa 4,4 na 3,5 odsto. Istovremeno, cene alkohola i duvana, odeće i obuće, kao i nameštaja i kućne opreme, zabeležile su pad.

Međutim, rast inflacije u sektoru transporta ubrzao je sa 10 odsto u aprilu na 11,5 odsto u maju, dok su cene u restoranima i hotelima nastavile da rastu, što može dodatno opteretiti budžete turista tokom letnje sezone. Na mesečnom nivou, potrošačke cene su ostale nepromenjene, dok je u prethodnom mesecu zabeležen rast od 1,5 odsto.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), godišnja inflacija u Grčkoj porasla je sa 4,6 odsto u aprilu na 4,9 odsto u maju. Evropska komisija prognozira da bi rast grčke ekonomije mogao da uspori na oko 1,6 odsto u 2027. godini, u odnosu na 1,8 odsto tokom ove godine, dok se završava EU Mehanizam za oporavak. Ovakav trend, prema izveštajima, povećava pritisak na sprovođenje strukturnih reformi.

Ekonomisti, među kojima je i glavni ekonomista Alfa banke Panagijotis Kapopulos, ističu potrebu za smanjenjem birokratije, jačanjem tržišta kapitala i povećanjem produktivnosti u Grčkoj. Ove promene ocenjuju kao ključne za održiv ekonomski rast u narednim godinama.