Inflacija premašuje 4,5 odsto, evroobveznice od 2,9 milijardi evra unapred finansirale potrebe Srbije

Austrijska finansijska institucija Erste grupa podigla je prognozu privrednog rasta Srbije za 2026. godinu na 2,9 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na prethodnu procenu iz marta. Prognoza rasta BDP za 2027. godinu ostala je nepromenjena i iznosi 4 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju analitičara ove banke.

Kako se navodi, revizija naviše posledica je dobrih rezultata u prvom kvartalu 2026. godine, snažnog rasta zarada i zategnutog tržišta rada, što zajedno podstiče domaću potrošnju. Dodatni impuls daju infrastrukturni i građevinski projekti vezani za Ekspo 2027, kao i solidan izvoz zahvaljujući stabilnoj proizvodnji automobila u fabrici Stelantis. Analitičari očekuju i pozitivan preokret kod zaliha u drugoj polovini godine, kada se razreši kompleksna situacija oko kompanije NIS.

Erste grupa upozorava na izvesno ubrzanje inflacije, koju pogone rast cena energenata i produženi sukobi na Bliskom istoku, dok cene sirove nafte tipa Brent ostaju za trećinu iznad predratnog nivoa. Prosečna inflacija u Srbiji za ovu godinu procenjuje se na oko 4 odsto, ali se očekuje da u drugoj polovini 2026. godine privremeno pređe gornju granicu cilja Narodne banke Srbije, koja iznosi 4,5 odsto. Na skok inflacije uticaće i efekat niske baze iz prethodne jeseni, kada su državne uredbe ograničile marže na hranu. Prema procenama, inflacija će se od septembra kretati između pet i šest odsto i zadržaće se na tom nivou do sredine 2027.

Javne finansije Srbije trenutno su stabilne, a uspešno izdavanje evroobveznica u iznosu od 2,9 milijardi evra krajem aprila unapred je obezbedilo finansiranje spoljnih potreba za 2026. godinu. Ovim je izbegnut rizik od novog zaduživanja na međunarodnom tržištu u drugoj polovini godine, u periodu mogućih predizbornih rizika i rasta troškova zaduživanja.

U izveštaju se navodi da će prema baznom scenariju Narodna banka Srbije zadržati referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto sve do kraja 2027. godine, a da se prvo smanjenje očekuje tek 2028. godine, pod uslovom stabilizacije cena energenata. Budžetski deficit Srbije biće na nivou oko tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, uz stabilan javni dug, zaključuju analitičari Erste grupe.

Novo poskupljenje obuhvata sve kategorije karata, dok online kupovina omogućava popust od 5 odsto na ukupnu cenu

Državno železničko preduzeće Srbijavoz najavilo je da će od 15. jula doći do povećanja cena voznih karata u unutrašnjem železničkom saobraćaju u proseku za oko 10 odsto. Prema zvaničnom saopštenju, ova promena će omogućiti nastavak unapređenja usluga, modernizaciju prodajne mreže i nabavku novih vozova, kao i radove na izgradnji tehničko-putničkih stanica. I pored ovog povećanja, putovanje železnicom i dalje ostaje znatno jeftinije u odnosu na većinu drumskih prevoznika, a zadržan je i princip degresije, što znači da su cene po kilometru povoljnije za putnike na dužim relacijama.

Redovna cena putničkog kilometra po zonama od 15. jula iznosiće: za udaljenosti od 1 do 120 km, 5,1 dinara po kilometru za 2. razred i 7,6 dinara za 1. razred; od 121 do 320 km, 4,4 dinara za 2. razred i 6,6 dinara za 1. razred; dok za razdaljine od 321 km i više, cena iznosi 4,1 dinara za 2. razred i 6,2 dinara za 1. razred. Kupovina karata putem interneta, bilo preko mobilne aplikacije ili veb-sajta, omogućava putnicima popust od 5 odsto na iznos vozne cene.

Za putnike koji karte kupe u pretprodaji do 15. jula 2026. godine, primenjivaće se postojeće cene, čak i za putovanja nakon tog datuma. Poskupljenje obuhvata pojedinačne karte, kao i sve kategorije pretplatnih karata – sedmodnevne, polumesečne i mesečne. Cene godišnjih karata, rezervacije mesta, kao i karata za prevoz prtljaga i bicikala ostaju nepromenjene.

Zadržava se i naknada od 500 dinara za putnike koji su putovanje započeli na stanici sa blagajnom ili kartomatom, a nisu kupili kartu pre ulaska u voz. Ista naknada važi i za putnike sa povratnim kartama ako se utvrdi da su ušli u voz koji ne odgovara broju voza i datumu sa karte. Prema navodima iz Srbijavoza, kupovina karata u vozu otežava upravljanje kapacitetima i rad osoblja, a ističe se da kondukteri prvenstveno proveravaju karte i sprovode saobraćajne propise.

Nove cene karata po relacijama od 15. jula:
– Beograd – Valjevo: Regio karta u jednom pravcu raste sa 632 na 702 dinara, Inter Regio sa 712 na 792 dinara, mesečna Regio karta 9.906 dinara umesto 9.005.
– Beograd – Užice: Regio karta sa 960 na 1.058 dinara, Inter Regio sa 1.040 na 1.148 dinara.
– Beograd – Petrovaradin (Novi Sad): Regio karta sa 494 na 549 dinara, IC karta sa 614 na 679 dinara (uz rezervaciju), mesečna IC karta 13.200 dinara umesto 12.000.
– Beograd – Subotica: Regio karta sa 880 na 970 dinara, IC karta sa 1.100 na 1.210 dinara (uz rezervaciju), mesečna IC karta sa 23.731 na 26.104 dinara.
– Petrovaradin – Subotica: Regio karta sa 632 na 702 dinara, IC karta sa 852 na 942 dinara (uz rezervaciju).
– Beograd – Niš: Regio karta sa 1.200 na 1.322 dinara, Inter Regio sa 1.280 na 1.412 dinara.
– Beograd – Vršac: Regio karta sa 540 na 600 dinara, Inter Regio sa 620 na 690 dinara, mesečna Regio karta 8.342 dinara umesto 7.584.

Dodatne informacije o novim tarifama i redu vožnje dostupne su na zvaničnom sajtu Srbijavoza www.srbijavoz.rs ili putem Kol centra na broj +381 11 360-28-99.

Javni poziv traje od 10. do 17. juna, maksimalni iznos podsticaja po korisniku iznosi 35.000.000 dinara

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, putem Uprave za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture za 2026. godinu. Konkurs obuhvata investicije u izgradnju i opremanje objekata za snabdevanje vodom i putnu infrastrukturu, a zahtev se podnosi elektronski, u periodu od 10. do 17. juna, koristeći platformu eAgrar ili portal ePodsticaji. Najviši ukupni iznos podsticaja koji može ostvariti jedan korisnik po ovom javnom pozivu iznosi 35.000.000 dinara.

Prema saopštenju Ministarstva, pravo na podsticaje imaju jedinice lokalne samouprave koje ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i važećim pravilnikom. Visina podsticaja se određuje kao procenat vrednosti prihvatljive investicije, shodno odredbama zakona i posebnih propisa o raspodeli podsticaja u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić istakao je: „Ulaganje u seosku infrastrukturu je od izuzetnog značaja jer svaki kilometar izgrađenog puta i sigurnije vodosnabdevanje znače bolje uslove za život i rad ljudi na selu, veće investicije i nove razvojne mogućnosti za lokalne zajednice. Naša obaveza je da obezbedimo da i najudaljenija sela imaju infrastrukturu dostojnu 21. veka, jer bez razvijenih seoskih područja nema ni snažne poljoprivrede, ni snažne Srbije. Zato ovaj javni poziv potvrđuje opredeljenje države da nastavi sa investicijama koje su u skladu sa najvišim evropskim standardima i ciljevima održivog razvoja.“

Sve informacije u vezi sa konkursom dostupne su putem telefona Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101 i 011/30-20-118, kao i na zvaničnoj veb prezentaciji eAgrar na adresi https://eagrar.gov.rs.