Poznata glumica otkriva kako vežbanje, priprema obroka i brza nega doprinose energiji i izgledu čak i u najzaposlenijim danima

Dženifer Aniston, slavna glumica i preduzetnica, već godinama je inspiracija mnogim ženama zahvaljujući jednostavnim navikama za negu i zdravlje. U poslednje vreme, podelila je detalje o svojim svakodnevnim ritualima koji joj pomažu da ostane u formi i puna energije, čak i kada njen raspored uključuje stalna putovanja između Los Anđelesa, Njujorka i drugih gradova.

Bez obzira na to koliko joj je dan zauzet, Dženifer uvek uspeva da pronađe makar 15 minuta za sebe. Kako kaže: “Kratke, ali efikasne vežbe su mi otkriće. Za tako kratko vreme mogu da odradim ceo trening za telo, a rezultat je fantastičan. Najviše volim vežbe snage i oblikovanja, posebno kada mogu da ih uklopim u gust raspored.”

Što se ishrane tiče, Aniston smatra da je priprema obroka ranije tokom dana ključ uspeha. “Ako ne pripremim nešto zdravo, lako posegnem za pogrešnim namirnicama. Obožavam pirinčane galete sa puterom od orašastih plodova i džemom. Ponekad koristim i proteinski prah umesto klasičnog putera, a uvek imam kuvana jaja u frižideru. Iako nisu najmirisnija užina, praktična su za poneti u automobilu.”

Nakon treninga, Dženifer ima proverenu rutinu za brzu negu: “Najvažnije mi je da sredim kosu i stavim naočare za sunce. Malo suvog šampona na koren, nekoliko kapi ulja na krajeve, i feniranje pramenova oko lica. Posle toga, spremna sam za nastavak dana!”

Njen primer pokazuje da i u najbržem tempu života uz nekoliko praktičnih izbora svaka žena može da se oseća negovano i raspoloženo. Aniston poručuje da nisu potrebni sati za male rituale koji podižu energiju, čuvaju zdravlje i doprinose izgledu.

Poznati britanski lekar upozorava da ovakva ishrana vodi ka ozbiljnim bolestima i preranoj smrti širom sveta

Britanski specijalista za infektivne bolesti, dr Kris van Tuleken, ističe da ultra-prerađena hrana danas nosi još veću zdravstvenu opasnost od duvana. On upozorava da je ova vrsta ishrane postala glavni uzrok prerane smrti globalno, jer izaziva zavisnost koja se može porediti sa pušenjem ili konzumiranjem alkohola. Posebno zabrinjava činjenica da su ovakve namirnice sveprisutne i da su lako dostupne, kako u zemljama sa nižim primanjima, tako i u razvijenim državama, uključujući i Veliku Britaniju.

Prema njegovim rečima, ultra-prerađena hrana sadrži visoke nivoe masti, šećera i soli, što negativno utiče ne samo na zdravlje ljudi, već i na životinje koje gajimo. Dr van Tuleken naglašava: “Loša ishrana, koja uključuje visok unos ultra-prerađenih proizvoda, sada je pretekla duvan kao vodeći uzrok prerane smrti, i kod ljudi i kod životinja koje uzgajamo.”

Osim što je zdravstveni problem, ovaj tip ishrane ima i ekološke posledice – prehrambena industrija doprinosi smanjenju biodiverziteta, emisiji ugljenika i povećanju plastičnog otpada. Zvanična definicija ultra-prerađene hrane nastala je pre oko 12 godina, a istraživanja iz Latinske Amerike su pokazala da je promena prehrambenih navika dovela do porasta gojaznosti i hroničnih bolesti, iako ranije to nije bio slučaj.

Dr van Tuleken navodi: “Deset godina ranije gotovo niko nije bio gojazan, a danas svi znaju nekoga ko ima ozbiljne zdravstvene posledice zbog ishrane, poput dijabetesa tipa 2.” On smatra da je usvajanje zapadnog, industrijskog načina ishrane dovelo do ozbiljnih promena u javnom zdravlju. Naučna istraživanja jasno povezuju konzumaciju ultra-prerađene hrane sa većim rizikom od hroničnih oboljenja, mentalnih problema i povećane smrtnosti.

“Nijedna studija do sada nije pokazala pozitivne efekte po zdravlje od unosa ovakve hrane. Smanjenje njenog konzumiranja donosi široke koristi za javno zdravlje”, ističe dr van Tuleken. On takođe upozorava da osuđivanje ljudi zbog loših navika može biti kontraproduktivno, jer ih često navodi da još češće posežu za štetnim proizvodima. “Ultra-prerađena hrana može izazvati zavisnost poput duvana ili alkohola, a za to postoje i naučni dokazi”, naglašava on.

Jedan korisnik društvenih mreža je podelio lično iskustvo, navodeći da je, prateći savete doktora, uspeo da za pet meseci gotovo potpuno eliminiše ovu hranu iz ishrane, što mu je bilo lakše nego što je očekivao.

Uporedili smo sastav, probiotike i nutritivne prednosti kefira i jogurta – saznajte koji više doprinosi imunitetu i zdravlju creva

Sve više žena pažljivo bira namirnice koje doprinose boljem zdravlju, a fermentisani mlečni proizvodi kao što su kefir i jogurt postaju sve popularniji. Iako se često koriste na isti način, ova dva napitka imaju značajne razlike kada je reč o sastavu, probioticima i nutritivnim vrednostima.

Jogurt se proizvodi fermentacijom mleka uz pomoć bakterija Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus. Ovaj proces pretvara laktozu u mlečnu kiselinu, što daje jogurtu karakterističan ukus. Jogurt je bogat izvor kalcijuma, proteina i vitamina, a njegovo redovno konzumiranje pomaže jačanju imuniteta, regulaciji nivoa holesterola i održavanju zdrave crevne flore. Nutricionistkinja Ana Gándara ističe: „Jogurt ima antiinflamatorno dejstvo na crevnu sluzokožu i pomaže u očuvanju zdrave mikroflore.”

Kefir, koji potiče sa Kavkaza, dobija se fermentacijom mleka sa kefirnim zrncima – jedinstvenom kombinacijom kvasaca i korisnih bakterija. U odnosu na jogurt, ređi je, ima blagi kiselkasti ukus i osvežavajuću, blago gaziranu notu. Posebno je zanimljivo da kefir može sadržati do 2% alkohola, zahvaljujući procesu fermentacije. Sadrži više od deset različitih sojeva korisnih bakterija, uključujući Lactobacillus acidophilus, koji dodatno doprinose zaštiti creva.

Kefir je bogat vitaminima B grupe (folna kiselina, B12, biotin, riboflavin), kao i mineralima poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i fosfora. Redovno konzumiranje ovog napitka može doprineti zdravlju creva, smanjenju nivoa lošeg holesterola i zaštiti od upalnih procesa. „Probiotici u kefiru su izuzetno snažni jer mogu preživeti prolazak kroz digestivni trakt i direktno utiču na poboljšanje crevne mikroflore”, naglašava Gándara.

Glavne razlike su u teksturi i broju probiotskih kultura – jogurt je gušći i blažeg ukusa, dok je kefir tečniji, osvežavajući i sadrži više probiotskih sojeva. Enzimi iz kefira olakšavaju varenje i drugih namirnica, dok jogurt posebno pomaže varenju samog mlečnog proizvoda.

Stručnjaci smatraju da je kefir, zahvaljujući raznovrsnijim probiotskim kulturama i bogatstvu vitamina i minerala, nešto bolji izbor za one koji žele maksimalnu podršku imunitetu i zdravlju creva. Ipak, oba napitka su dragocena i poželjna u svakodnevnoj, uravnoteženoj ishrani.