Tojota zadržala prvo mesto, dok je Hjundai napredovao na treću poziciju; Dženeral Motors prodao pola miliona vozila manje u 2025. nego 2020.

Tojota Motor Corporation i dalje je vodeća automobilska kompanija u svetu po prodaji, dok je kineski BYD ostvario izuzetan rast i u 2024. godini prodao više od 4,1 milion vozila na globalnom nivou, pokazuju podaci za period od 2020. do 2025. godine. Folksvagen je zadržao drugo mesto, dok je Hjundai napredovao na treću poziciju, a Dženeral Motors pao na četvrto mesto.

Na petom mestu nalazi se Stellantis, koji je formiran spajanjem Fijat Krajslera i PSA grupe. Slede Ford, BYD, Honda (koja je pala za tri mesta), Suzuki (koji je napredovao četiri pozicije) i Nisan, koji je takođe zabeležio pad na rang-listi.

Kineski proizvođači automobila beleže ubrzan rast na svetskom tržištu, dok tradicionalni brendovi iz Japana i Evrope gube deo tržišnog udela. Kompanija BYD (Build Your Dreams), koja nije bila među 15 najvećih proizvođača do 2023, već 2024. godine ostvarila je proboj sa više od 4,1 milion prodatih vozila širom sveta. BYD je sada jedan od vodećih proizvođača električnih automobila i prodajom značajno nadmašuje Teslu, uprkos minimalnom prisustvu na američkom tržištu.

Sličan rast zabeležio je i Geely, koji je globalnu prodaju povećao sa oko 1,3 miliona vozila u 2020. na više od tri miliona u 2025. godini. U isto vreme, Dženeral Motors je u 2025. prodao oko pola miliona vozila manje nego 2020, dok je Ford povećao prodaju za oko 450.000 automobila. Japanski Suzuki je više nego udvostručio prodaju, sa skoro 1,5 miliona vozila u 2020. na gotovo 3,3 miliona u 2025. godini.

Analitičari ističu da kineski proizvođači poput BYD-a i Geelyja beleže snažan rast, dok američki i evropski proizvođači pod pritiskom konkurencije teško uspevaju da povećaju svoj udeo na svetskom tržištu.

Izvor: Visual Capitalist

Javni dug iznosi 41,3 milijarde evra, obveznice dospevaju u julu 2032. godine, transakcija van plana aukcija

Republika Srbija je 14. jula 2026. godine prvi put realizovala privatno zaduženje emisijom obveznica u iznosu od 500 miliona evra, što predstavlja presedan kako za zemlju, tako i za širi region Centralne i istočne Evrope u poslednjih više od deset godina. Ove obveznice, koje je kupio javnosti nepoznat investitor, dospevaju na naplatu u julu 2032. godine, a kuponska stopa iznosi 4,75 odsto.

Prema dostupnim podacima Uprave za javni dug, ukupni javni dug Srbije na dan 14. jul 2026. iznosi 4.850.813.863.181 dinar, odnosno 41,3 milijarde evra prema srednjem kursu. Ovo zaduženje nije bilo predviđeno u planu aukcija državnih hartija, a na sajtu Uprave za javni dug objavljen je samo plan za drugo tromesečje 2026. godine.

Finansijski analitičar Nenad Gujaničić je izjavio da je ovakav način zaduživanja za Srbiju neuobičajen i da je verovatno prvi put da država realizuje plasman po ad-hoc principu, posebno imajući u vidu da je Srbija u aprilu ove godine već emitovala evroobveznice u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje su dostizale i 4,9 odsto. Gujaničić je pojasnio da privatni plasman podrazumeva direktno prikupljanje kapitala, odnosno prodaju obveznica unapred poznatom kupcu, što je često brža, ali i nešto skuplja procedura u odnosu na javne aukcije na međunarodnom tržištu.

U poređenju sa drugim državama regiona, Bugarska, koja ima viši kreditni rejting i članstvo u evrozoni, prošle nedelje se zadužila za 2,5 milijardi evra po kamatnim stopama od 3,5 do 4,7 odsto. Prema navodima Evropske komisije, privatni plasman obveznica najčešće se koristi za iznose do 300 miliona evra kod jednog ili manjeg broja institucionalnih investitora, dok je ovakva praksa u Srbiji nova.

Evropska komisija je u prošlosti koristila privatni plasman za transakcije u okviru svog programa makrofinansijske pomoći, dok je u Srbiji ovo prvi slučaj ovakve vrste emisije državnih obveznica. Prema analitičarima, privatni plasman omogućava brže pribavljanje sredstava, ali može nositi i višu cenu zbog ubrzane procedure i ograničenog broja učesnika.

Godišnja inflacija prema HICP iznosi 5,2 odsto, prosečna u poslednjih godinu dana 3,9 odsto

Godišnja inflacija u Bugarskoj usporila je u junu na 5,4 odsto, nakon što je u maju iznosila 6,9 odsto, pokazuju zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku Bugarske (NSI). Ovaj nivo inflacije bio je niži od preliminarne procene od 5,6 odsto, što ukazuje na nastavak slabljenja inflatornih pritisaka u zemlji.

Značajno usporavanje inflacije zabeleženo je kod cena hrane i bezalkoholnih pića, gde je rast cena smanjen sa 4,4 odsto u maju na 2,4 odsto u junu. Kod alkoholnih pića i duvana inflacija je pala sa 7,7 na 6,7 odsto, dok je u segmentu stanovanja i komunalnih usluga inflacija snižena sa 5,2 na 5 odsto.

Najizraženiji pad inflacije registrovan je u sektoru transporta, gde je stopa inflacije u junu iznosila 16,8 odsto, dok je u maju bila 21,6 odsto. Sektori rekreacije i kulture zabeležili su pad sa 15,7 na 10,8 odsto, kao i segmenti nameštaja, opreme za domaćinstvo, zdravstva i restorana i hotela.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje inflacije sa drugim zemljama Evropske unije, godišnja inflacija u Bugarskoj u junu iznosila je 5,2 odsto. Prosečna inflacija za poslednjih godinu dana iznosi 3,9 odsto, navodi NSI u svom izveštaju.

Svi podaci ukazuju na postepeno smirivanje inflacije u Bugarskoj, iako su pojedini sektori, poput transporta, i dalje pod značajnim inflatornim pritiscima.