Naučnici iz SAD predstavili rezultate studije o testu p-tau217 koji može identifikovati starije osobe sa povećanim rizikom od kognitivnog oštećenja

Istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država objavili su 15.07.2026. godine rezultate studije koja ukazuje da određeni test krvi može predvideti kod kojih osoba starije životne dobi postoji povećan rizik od razvoja simptoma Alchajmerove bolesti u periodu od pet do deset godina. Ova saznanja predstavljena su na Međunarodnoj konferenciji o Alchajmerovoj bolesti u Londonu, dok je studija publikovana u stručnom časopisu JAMA.

Test, poznat kao p-tau217, trenutno se koristi za podršku dijagnozi kod osoba sa postojećim kognitivnim problemima. Međutim, najnovija istraživanja sugerišu da bi mogao imati ulogu i u ranijem otkrivanju povećanog rizika kod osoba koje još uvek nemaju simptome. Naučnici naglašavaju da je još rano za rutinsko korišćenje ovog testa kod zdravih osoba i preporučuju da se testiranje obavi kada za to postoji medicinska svrha.

Prema rečima dr Rejse Sperling iz instituta Mass General Brigham Neuroscience, glavnog autora studije, test meri nivo proteina tau (p-tau217) u krvi, koji je povezan sa prisustvom amiloidnih plakova i moždanih promena karakterističnih za Alchajmerovu bolest. „Preporuka je da se testiranje obavi onda kada postoji mogućnost da rezultati utiču na dalje korake u lečenju ili prevenciji“, navela je Sperling i dodala da, u ovom trenutku, zdravim osobama savetuje da vode računa o ishrani, snu i fizičkoj aktivnosti.

Istraživanje je obuhvatilo 2.684 starijih osoba koje su prilikom uključenja u dugoročne studije bile bez kognitivnih smetnji. Učesnici su testirani na p-tau217 i redovno su obavljali kognitivne preglede tokom godina. Od najranijeg uključivanja 2004. do prošle godine, kod 478 osoba razvila su se kognitivna oštećenja.

Rezultati pokazuju da su osobe sa visokim nivoom p-tau217 imale 38% rizika od razvoja kognitivnih teškoća u narednih pet godina, a taj rizik je rastao na 78% kada se posmatra period od deset godina. Nasuprot tome, osobe sa niskim vrednostima ovog biomarkera imale su značajno manju verovatnoću razvoja simptoma.

Naučnici ističu da bi ovakva dijagnostička metoda mogla da doprinese ubrzanju razvoja novih lekova, tako što bi omogućila bržu identifikaciju i uključivanje osoba sa povećanim rizikom u kliničke studije prevencije ili lečenja Alchajmerove bolesti. Još uvek nije poznato šta tačno uzrokuje nastanak Alchajmerove bolesti, ali se zna da su karakteristična nakupljanja amiloidnih plakova i tau proteina u mozgu.

Prema rečima stručnjaka, dok se čekaju rezultati daljih istraživanja i novih terapija, preporučuje se održavanje zdravih životnih navika kao osnovna mera prevencije. Upotreba testa p-tau217 za sada ostaje ograničena na kliničke studije i specifične medicinske indikacije.

Geopolitički analitičari prate aktivnosti kineskih zvaničnika, Moskva prikriva pokušaje uspostavljanja kontakata

Kina intenzivira diplomatske i ekonomske kontakte sa ruskim zvaničnicima i elitom, pripremajući se za moguće promene u Kremlju dok rat u Ukrajini traje i međunarodne sankcije izoluju Moskvu. Prema navodima, kineska strana nastoji da obezbedi dugoročan uticaj, uspostavljanjem veza sa potencijalnim naslednicima aktuelnog ruskog lidera.

Partnerstvo između Kine i Rusije, iako javno predstavljano kao ravnopravno, doživelo je značajnu promenu od početka sukoba u Ukrajini. Ekonomska zavisnost Rusije od Kine je u porastu, a čak 40% ruske spoljne trgovine i trećina prihoda od izvoza sada su povezani sa kineskim tržištem. Ova ekonomska dominacija utiče i na rusko domaće tržište, gde kineska roba potiskuje domaće proizvođače, dodatno povećavajući zavisnost Moskve od kineskih lanaca snabdevanja.

Ruske vlasti su, prema izveštajima, identifikovale više pokušaja kineskih obaveštajnih službi da uspostave kontakte sa ruskim zvaničnicima srednjeg ranga i članovima elite u usponu. Uprkos tome, Moskva navodno odlučuje da ne reaguje javno na ove aktivnosti, kako bi izbegla narušavanje odnosa sa Pekingom.

Geopolitički posmatrači ocenjuju da Kina dugoročnom strategijom nastoji da obezbedi svoj uticaj u Rusiji i nakon potencijalnih promena na čelu države. Integracija ruske ekonomije i pridobijanje lojalnosti budućih lidera može dodatno učvrstiti kinesku poziciju u regionu. Dalji razvoj odnosa dve države ostaje predmet pažnje i analize međunarodnih posmatrača.

Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine iznosi podatke o ruskim gubicima, strategija aktivne odbrane u fokusu

Prema izjavama glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Oleksandra Sirskog, ruska vojska gubi više od 400 vojnika za svaki osvojeni kvadratni kilometar teritorije u Donjeckoj oblasti. Ova procena izneta je tokom sastanka sa general-potpukovnikom Kertisom Bazardom, komandantom NATO misije za bezbednosnu pomoć i obuku Ukrajine.

Sirski je istakao da ukrajinske snage primenjuju strategiju „aktivne odbrane“, sa ciljem da svaki ofanzivni pokušaj ruskih snaga bude maksimalno otežan i sa što većim gubicima. „Naša strategija aktivne odbrane osmišljena je tako da maksimalno poveća cenu svakog metra zemlje koji neprijatelj pokuša da zauzme, pretvarajući njihovo napredovanje u neodrživ gubitak resursa“, naveo je Sirski.

Ukrajinska vojska proširuje i intenzitet svojih dalekosežnih vazdušnih operacija, ciljajući ruska vojno-industrijska postrojenja i infrastrukturne objekte na udaljenostima do 2.000 kilometara unutar teritorije Rusije. Osim toga, izvode se napadi na logističke mreže, transportna čvorišta i skladišta municije na udaljenosti od 200 do 300 kilometara iza linija fronta.

Ove operacije imaju za cilj da oslabe kapacitete ruskih snaga i prekinu lance snabdevanja, čime se nastoji otežati sprovođenje dugotrajnih kopnenih operacija u istočnim delovima Ukrajine.