Kukuruzni griz bez glutena, bogat mineralima i vlaknima, idealan je brz obrok za žene svih uzrasta

Mnoge žene koje vode dinamičan život često tragaju za brzim i zdravim doručkom, a palenta je upravo takav izbor. Ovaj tradicionalni specijalitet od kukuruznog griza ponovo je popularan, jer ima brojne benefite za probavni sistem i celokupno zdravlje. Priprema se za svega nekoliko minuta, pa je odlična zamena za industrijske pekarske proizvode, posebno za one koje paze na ishranu.

Palenta ne sadrži gluten, zbog čega je pogodna za žene sa intolerancijom ili osetljivošću na gluten. Lako se vari i preporučuje se osobama svih uzrasta – od dece i trudnica do starijih dama. Osim toga, ovaj obrok je bogat mineralima kao što su fosfor, magnezijum, cink, kalijum, bakar, selen i mangan, koji podržavaju normalne funkcije organizma i jačaju imunitet.

Specijalista za ishranu, dr Ivana Petrović, ističe: “Palenta je odličan izvor vlakana, što doprinosi redovnoj i zdravoj probavi. Redovno konzumiranje može pomoći u prevenciji problema sa crevima i olakšati simptome nadutosti.”

Ako vodite računa o liniji, važno je znati da je palenta niskokalorična i dugo održava osećaj sitosti. Možete je spremiti na više načina – sa dodatkom sira, kajmaka, semenki ili toplog mleka, u zavisnosti od ukusa. Priprema je vrlo jednostavna: u provrelu vodu sa malo soli i ulja postepeno dodajte kukuruzni griz, zatim kuvajte i mešajte nekoliko minuta. Preporučuje se korišćenje drvene kašike kako bi se sačuvali ukus i nutritivne vrednosti.

Uvođenjem palente u jelovnik makar jednom nedeljno, možete doprineti boljoj probavi i osećaju lakoće tokom dana. Blagog je ukusa, pa se lako kombinuje sa zdravim dodacima koji dodatno obogaćuju doručak.

Napomena: Za tačne savete i dijagnozu u vezi sa ishranom, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili nutricionistom.

Stručnjaci otkrivaju zašto su žene ranjivije na senzorno preopterećenje i kako da olakšate simptome

Preterana stimulacija, poznata i kao senzorno preopterećenje, postaje sve češći problem među ženama različite životne dobi, posebno zbog brzog tempa i buke savremenog okruženja. Ovo stanje nastaje kada mozak ne može da obradi previše informacija odjednom – bilo da su u pitanju zvuci, svetlo, mirisi ili dodiri – i dovodi do umora, nervoze i napetosti.

Neurološkinja dr Lila Landovski sa Univerziteta u Tasmaniji objašnjava da telo reaguje fiziološki na višak spoljašnjih nadražaja. „U tim trenucima mozak ne uspeva da filtrira informacije, pa sve dolazi do svesti, što može izazvati osećaj kao da je sve previše“, kaže dr Landovski.

Žene su posebno podložne ovakvom preopterećenju jer često balansiraju između brojnih obaveza, posla i brige o porodici. Posebno su osetljive žene sa neurodivergentnim karakteristikama, kao što su ADHD ili autizam, ali i one koje su pod stresom, pate od umora, anksioznosti ili imaju prethodne traume. Sve ove okolnosti dodatno snižavaju prag tolerancije na senzorne nadražaje.

Simptomi senzornog preopterećenja uključuju napetost, razdražljivost, želju za povlačenjem u tišinu, glavobolje i probleme sa koncentracijom ili snom. Psihijatrica dr Saša Hamdani ističe: „Možete primetiti da vas sitnice koje inače ne primećujete – poput zujanja aparata ili glasnih razgovora – iznenada počnu izuzetno ometati.“

Kako prepoznati i ublažiti preteranu stimulaciju? Najvažnije je na vreme prepoznati signale svog tela i odmah reagovati. Preporučuje se odlazak na mirno mesto, prigušivanje svetla, izbegavanje jakih mirisa i smanjenje buke. Kratke vežbe disanja i šetnja na svežem vazduhu mogu mnogo doprineti. Dr Hamdani savetuje: „Ukoliko primetite prve znakove preopterećenja, izdvojite makar pet minuta za sebe i fokusirajte se na jednostavne aktivnosti, poput laganog istezanja ili slušanja tihe muzike.“

Za žene koje se redovno suočavaju sa ovim izazovom, korisno je planirati kraće pauze tokom dana i razgovarati sa porodicom ili kolegama o potrebi za mirom. Ako primetite da su simptomi česti i ometaju vas u svakodnevici, obavezno se posavetujte sa lekarom ili psihologom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Umor, oticanje nogu i nepravilno srčano lupanje mogu biti prvi znak ozbiljnih srčanih oboljenja kod žena svih uzrasta

Upale srca, poznate i kao karditis, predstavljaju značajan zdravstveni izazov za žene u svim životnim dobima. Najčešći simptomi nisu uvek bol u grudima – često žene najpre primete izražen umor, oticanje nogu, otežano disanje ili nepravilan rad srca. Pravovremeno prepoznavanje ovih signala i brza reakcija presudni su za očuvanje zdravlja. Karditis se deli na tri glavne vrste, zavisno od toga koji deo srca je zahvaćen: miokarditis (upala srčanog mišića), endokarditis (upala unutrašnjeg sloja srca ili zalistaka) i perikarditis (upala zaštitne kese oko srca). Svaka vrsta nosi različite uzroke i simptome. Endokarditis često nastaje kada bakterije ili gljivice uđu u krvotok, izazivajući povišenu temperaturu, umor, bolove u zglobovima, noćno znojenje, gubitak telesne mase i crvene tačkice na koži. Ovaj oblik infekcije najčešće pogađa osobe sa oslabljenim imunitetom ili ženama sa prethodnim promenama na zaliscima. Miokarditis se uglavnom javlja nakon virusnih infekcija, ali mogu ga izazvati i određene bakterije ili gljivice. „Najveći rizik imaju osobe sa slabijim imunitetom, kao i one koje su nedavno imale virusnu infekciju ili su bile izložene štetnim hemikalijama“, naglašava dr Biletega Jenenah. Simptomi uključuju umor, bol u grudima, otežano disanje, ubrzan ili nepravilan rad srca i oticanje nogu ili stopala. U težim slučajevima može doći do srčane slabosti ili iznenadnog zastoja srca. Perikarditis, upala srčane maramice, može biti posledica infekcija, autoimunih bolesti, infarkta ili izloženosti zračenju. Najizraženiji simptom je oštar bol u grudima koji se pojačava disanjem ili ležanjem, uz povišenu temperaturu, kašalj, umor, otežano disanje i osećaj pritiska u grudima. Žene često zanemaruju simptome poput hroničnog umora ili oticanja nogu, pripisujući ih stresu ili zamoru, iako mogu ukazivati na ozbiljne poremećaje srca. Pravovremena poseta lekaru i osnovne analize značajno umanjuju rizik od komplikacija. „Bilo koji od navedenih simptoma – bol u grudima, otežano disanje, nesvestica, ubrzan ili nepravilan rad srca – zahtevaju hitnu medicinsku procenu“, ističe dr Jenenah. Dodaje da ni blagi, ali uporno prisutni simptomi ne treba da se zanemare, posebno kod žena sa hroničnim bolestima ili u menopauzi. Prevenciju čine redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, izbegavanje pušenja i upravljanje stresom, kao i redovno praćenje krvnog pritiska i šećera. Za tačnu dijagnozu i savet neophodno je obratiti se lekaru, jer brzo prepoznavanje simptoma i odgovarajuće lečenje mogu znatno doprineti zdravlju srca.