Američka geološka služba potvrdila potres, Nacionalna meteorološka služba izdala upozorenje za priobalne oblasti u regionu

Preliminarni zemljotres jačine 7,1 stepen po Rihteru registrovan je u sredu uveče na severozapadu Venecuele, saopštila je Američka geološka služba (USGS). Epicentar potresa lociran je 28,3 kilometra jugoistočno od grada Montalbán, na dubini od 13,2 kilometra, prema podacima USGS.

Nakon potresa, Nacionalna meteorološka služba Sjedinjenih Američkih Država izdala je upozorenje na mogućnost cunamija za Portoriko i Devičanska ostrva. Prema saopštenju američkog Sistema za upozorenje na cunami, na osnovu dostupnih podataka postoji opasnost od promena nivoa mora i jakih morskih struja, koje mogu predstavljati rizik za priobalna područja, plaže, luke i obalne vode u navedenim regionima.

“Na osnovu svih dostupnih informacija, postoji pretnja od promena nivoa mora i snažnih struja duž obala, što može predstavljati opasnost za Portoriko i Devičanska ostrva”, navedeno je u saopštenju Nacionalne meteorološke službe.

Trenutno nije poznat obim eventualne štete niti broj povređenih ili nastradalih u zemljotresu. Nadležne službe prate situaciju, a informacije o mogućim posledicama biće ažurirane kada budu dostupne.

Ovaj deo Venecuele povremeno je pogođen seizmičkom aktivnošću, ali zemljotresi ovakve jačine su ređi u regionu. Geolozi napominju da su područja Kariba i severne Južne Amerike podložna seizmičkim pomeranjima zbog prisustva više tektonskih ploča.

Izdavanje upozorenja na cunami standardna je procedura nakon potresa ove jačine u priobalnim zonama, dok se lokalne vlasti i stanovništvo pozivaju na oprez dok traju procene potencijalnih rizika.

Zemljotres je registrovan 24. juna 2026. godine. Očekuje se da će dalji izveštaji doneti više detalja o uticaju na lokalno stanovništvo i infrastrukturu.

Prema rezultatima ankete, većina ispitanika navodi da nije dovoljno upoznata sa data centrima, dok zabrinutost zbog uticaja na resurse i životnu sredinu preovladava

Najnovija anketa sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da veći broj građana izražava protivljenje izgradnji novih data centara u svom okruženju u odnosu na one koji to podržavaju. Istraživanje ukazuje na to da je glavni razlog za ovu rezervisanost nedovoljno poznavanje funkcionisanja i uticaja data centara, kao i zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica na životnu sredinu i lokalne resurse.

Prema navodima iz ankete, samo manji deo ispitanika, oko 16%, izjavljuje da zna „mnogo“ o data centrima. Većina ipak priznaje da ima ograničene ili nikakve informacije o ovim objektima, što značajno utiče na njihov stav prema izgradnji novih centara u njihovoj neposrednoj blizini. Ispitanici koji navode da nisu upoznati sa data centrima uglavnom su neodlučni ili izrazito oprezni po pitanju njihove izgradnje.

Rezultati pokazuju da su Amerikanci podeljeni po pitanju potrebe za izgradnjom većeg broja data centara u zemlji, posebno u kontekstu tehnološke konkurentnosti i razvoja veštačke inteligencije. Oni koji podržavaju izgradnju novih centara u svom okruženju najčešće smatraju da su ti objekti važni za zadržavanje konkurentnosti Sjedinjenih Država u odnosu na druge zemlje.

Razlike u mišljenju postoje i među politički opredeljenim grupama. Prema rezultatima ankete, više ispitanika koji se identifikuju kao republikanci smatra da su data centri neophodni za tehnološki razvoj i konkurentnost, ali i među ovom grupom preovlađuje protivljenje izgradnji centara u sopstvenom okruženju.

Većina građana smatra da izgradnja data centara ima pretežno negativan uticaj na životnu sredinu, kao i na potrošnju resursa poput vode i električne energije. Takođe, izražena je zabrinutost da bi prisustvo ovih objekata moglo dovesti do povećanja lokalnih troškova energije i komunalnih usluga.

Sa druge strane, nešto veći broj ispitanika smatra da bi izgradnja data centara mogla doneti određene ekonomske koristi, uključujući potencijalno povećanje prihoda od poreza i doprinos lokalnoj ekonomiji. Ipak, ovi pozitivni stavovi su u manjini u poređenju sa brojem onih koji izražavaju zabrinutost ili protivljenje.

Ovi rezultati odražavaju opšti trend neodlučnosti i opreza u javnosti kada je u pitanju prisustvo data centara, uz naglašenu potrebu za većom informisanošću i transparentnošću o njihovom uticaju na zajednicu.

Ukrajinske vlasti prate situaciju, nepoznat uticaj na ruske operacije

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su relejne stanice u Belorusiji, koje su ruske snage koristile za navođenje i komunikaciju dronova tokom napada na Ukrajinu, prestale da funkcionišu od 22. juna, saopšteno je danas. Ove stanice nalazile su se u pograničnim oblastima Belorusije, a Zelenski je prethodno upozorio predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da će Ukrajina morati da preduzme mere ukoliko oprema ne bude uklonjena u roku od sedam dana.

“Od 22. juna relejne stanice na teritoriji Belorusije više ne rade. Da li su demontirane ili ne, za sada iskreno ne znam, ali radimo na tome”, naveo je Zelenski u audio-poruci upućenoj novinarima. Ukrajinske vlasti nastavljaju da prate razvoj situacije i trenutno nema informacija o tome da li je gašenje stanica imalo neposredan uticaj na ruske vojne operacije uz pomoć dronova.

U prethodnim mesecima, predsednik Ukrajine više puta je isticao zabrinutost zbog mogućnosti dubljeg uključivanja Belorusije u sukob, navodeći da Moskva pokušava da proširi svoju vojnu saradnju sa Minskom. Zvanične informacije o demontaži relejnih stanica ili njihovoj trenutnoj sudbini za sada nisu dostupne, a ukrajinske službe nastavljaju da prate stanje na terenu.

“Pratimo situaciju i preduzimamo sve neophodne korake kako bismo zaštitili bezbednost zemlje”, izjavio je predsednik Zelenski.

Nadležni organi Ukrajine nisu izneli dodatne detalje o mogućim narednim koracima, a nije poznato da li su ove mere uticale na smanjenje napada dronovima iz pravca Belorusije.